Sudbonosni poljubac u brazilskoj sapunici

Može li poljubac dvojice muškaraca u sapunici zaista imati preloman uticaj na mišljenje javnosti? Ako je verovati brazilskim medijima, čije izveštaje prenosi Courrier International, nije to bila tek shematizirana razmena nežnosti u kakvoj zašećerenoj sapunici, već najiščekivaniji poljubac u zemlji.

Konkretno, poljubac Nike i Feliksa, protagonista telenovele Amor a vida, prikazan je krajem januara i zabeležio pritom rekordnu gledanost. "Nijedan poljubac nikad nije imao toliki nacionalni odjek", tvrdi španski El Pais, dok brazilski O Globo piše da se u gej barovima Sao Paula "poljubac slavio poput gola na fudbalskoj utakmici svetskog prvenstva".

Prikaz istopolnih parova u mainstream produkciji (dakle, onom što stvara većinu pop-kulture) voli se redovno tumačiti kao znak tolerancije i evolucije određenog društva. I teško je, kako ističu latinoamerički izvori, ne primetiti solidan pomak u situaciji u kojoj krunski termin televizijskog programa, večernjoj sapunici u 21 sat, zaposednu dva zaljubljena muškarca. Pomak je tim znakovitiji što je žanr sapunice (popularan i uticajan kakav već jeste) pravi bastion konzervativizma i pripadajućih mu vrednosti.

Naime, još krajem devedesetih u tamošnjim sapunicama su se ubijali likovi jer njihov istopolni odnos nije bio po ukusu svekolike publike. Bio je to slučaj 1998. sa serijom Babilonska kula u kojoj su dva fikcionalna ženska lika zbog međusobne sklonosti brzopotezno uklonjena.

Scenarista Amor a vida, Walcyr Carrasco, tvrdi da "istopolni parovi napuštaju rubove društva i ulaze u normalnost". I zaista, u Brazilu je Nacionalno veće za pravosuđe prošle godine dalo jasan znak punog priznavanja istopolnih brakova i poručilo državnim službenicima da ne mogu odbiti partnerstvo između dveju osoba istog pola.

Kad se takvim državnim odlukama pridruže naizgled tričavi elementi pop-kulture kao što su rekordno gledani poljupci iz sapunica ili "izlasci iz ormara" svakojakih zvezda , čini se da su svi elementi ujedinjeni za zaključak da se u najvećoj državi Južne Amerike stvari kreću nabolje.

Snaga predrasuda

No, ako ništa drugo, domaći primer može pokazati da se evolucija mentaliteta pokreće izuzetno sporo i da nikad ne valja podceniti ustaljene stavove i predrasude. Tako brazilski seksolog Paulo Tessarioli podseća da je "homoseksualnost lakše prihvatiti na televiziji nego u svom društvenom okruženju. Gledalac ne samo da pristaje gledati homoseksualni par, već može to zaista i ceniti. No, susresti takav par na ulici, u javnom prostoru, i dalje izaziva strah jer na kolektivnom nivou predrasude su i dalje na snazi".

Maria Immacolata sa Univerziteta u Sao Paulu smatra da bi "stranci koji gledaju brazilske sapunice mogli dobiti dojam da su Brazilci liberalniji no što zapravo jesu".

Tako se, uz poljubac Nike i Feliksa, ne može izostaviti podatak da je samo u protekloj godini u Brazilu ubijeno 306 gejeva, kako tvrdi Grupo Gay iz Bahije, a primećen je i povećan broj homofobnih napada.

Dakle, poljupci u sapunici su sjajna stvar, no kako tvrdi glumac koji glumi Niku ("nežniju" stranu para spram zločestog Feliksa), Thiago Fragoso, "u konzervativnom društvu, želja za detetom je najkraći put do srca publike". Premisa koju moćna industrija sapunica tek mora staviti u praksu.