Subhi Nahas: Pogubljenja gejeva u Siriji su normalna stvar

Posle početka rata Sirija je postala opasna za sve, a posebno za manjine i seksualne manjine, budući da nisu postojale organizacije koje bi ih zaštitile i podržale. Kada su ekstremističke grupe ojačale počele su da targetiraju gej ljude i šire ideju da rat još uvek traje upravo zbog njih i da bi morali da očiste zemlju od ovog zla kako bi dobili rat. Al-Nusra, ISIS, Ahrar al-sham i drugi počeli su da progone i ubijaju gej ljude. Javna pogubljenja su postala normalna stvar: streljanje, obezglavljivanje, vešanje ili bacanje sa zgrade, sve je imalo svoju publiku

Čitali smo mnogo puta da nije bezbedno biti gej u Siriji. Stupanje u intimne odnose sa osobom istog pola je kažnjivo zakonom, a osoba čija se seksualnost otkrije može da provede i do tri godine u zatvoru. Sirija sada nije bezbedna za bilo koga, ali se položaj LGBT zajednice dodatno pogoršao budući da ih pojedine ekstremističke grupe označavaju kao krivce za to što rat još uvek nije završen. Subhi Nahas je mladi Sirijac koji je uspeo da na vreme ode iz zemlje, a danas radi za organizaciju ORAM koja mu je i pomogla da dobije azil u Americi i konačno pronađe svoje mesto na svetu.

*Znam da nije bezbedno biti gej u Siriji. Šta to tačno znači?

Subhi Nahas: Još pre početka građanskog rata i pojave ekstremističkih jedinica koje su preuzele neke delove zemlje, Sirija nije bila bezbedna. Član 520 krivičnog zakonika postojao je i tada, a smišljen je da kazni bilo koji seksualni čin koji je "protiv prirode". Ovaj zakon nije stalno primenjivan, već samo kada bi to nekome bilo zgodno, a Mukhabrat tajna policija ga je koristila kako bi još više razvila državnu homofobiju.

Posle početka rata Sirija je postala opasna za sve, a posebno za manjine i seksualne manjine, budući da nisu postojale organizacije koje bi ih zaštitile i podržale. Kada su ekstremističke grupe ojačale počele su da targetiraju gej ljude i šire ideju da rat još uvek traje upravo zbog njih i da bi morali da očiste zemlju od ovog zla kako bi dobili rat. Al-Nusra, ISIS, Ahrar al-sham i drugi počeli su da progone i ubijaju gej ljude. Javna pogubljenja su postala normalna stvar: streljanje, obezglavljivanje, vešanje ili bacanje sa zgrade, sve je imalo svoju publiku. Jedino je ISIS ta pogubljenja učinio dostupnim i stranim medijima.

Sve to se i dalje dešava u Siriji, a bojim se da neće uskoro prestati.

*Da li si poznavao nekoga ko je bio kažnjen zato što je gej?

Subhi Nahas: Nisam poznavao gej ljude dok sam živeo u Siriji, to bi bilo previše opasno. Ali svaki gej u Siriji je brat, tako da nije važno jesam li poznavao one koji su kažnjeni ili ubijeni.

*Da li ti smeta da govoriš o intimnim stvarima iz prošlosti?

Subhi Nahas: Dok sam živeo u Siriji nisam imao bilo kakve intimne odnose (ako me to pitaš), tako da nemam priče tog tipa koje bih mogao da podelim. U početku uopšte nisam želeo da delim svoju priču sa svetom, ali danas mi to ne predstavlja problem i čini mi se da tako vraćam kontrolu nad sopstvenim životom.

*I kada odlučiš da podeliš svoju priču da li mediji zloupotrebe ono što im ispričaš?

Subhi Nahas: Novinari uvek žele priču koja će dobro da se proda. Pročitao sam svoju priču u bezbroj oblika, a ponekad mi je bilo teško da je prepoznam. Neki mediji objave članak a da uopšte nisu razgovarali sa mnom, te baziraju priču na onome što su pročitali u drugim medijima. Često me pogrešno citiraju, a moj engleski još uvek nije dovoljno dobar pa je i to često problem.

*Šta ti je bilo najteže dok si odrastao?

Subhi Nahas: Izolacija naravno, i to što nije bilo nikoga sa kim bih mogao da razgovaram. Potpuna izolacija.

*A šta je bilo najopasnije što ti se dogodilo tokom odrastanja?

Subhi Nahas: Ne sećam se baš puno stvari iz detinjstva, mislim da sam izabrao da ih blokiram. Prvo čega se sećam, a da je bilo opasno, jeste situacija sa režimskom policijom i pretresima... Ali ne bih sada o tome.

*Koliko si imao godina kada si odlučio da napustiš zemlju?

Subhi Nahas: Oduvek sam hteo da odem, a planirao sam da to uradim čim budem završio studije. Onda je počeo rat i više nije bilo izbora. Imao sam 25 godina.

*Da li si imao podršku od porodice i prijatelja?

Subhi Nahas: Ne baš, jedini ljudi koji su me podržali bili su oni koje sam sreo usput. Porodica nije pokušavala da me zaustavi, ali me nisu ni podržali.

*A šta je tačno od onoga što smo imali prilike da pročitamo o tvom odnosu sa ISIS-om?

Subhi Nahas: Kada sam odlazio iz Sirije ISIS još uvek nije postojao, tako da nisam ni mogao da bežim od njih. Ipak, dok sam boravio u Turskoj posetio me je prijatelj koji mi je ispričao kako je naš zajednički poznanik sada u ISIS-u i kako je obećao da će me ubiti zbog toga što sam gej, te zbog aktivizma kojim se bavim. Pretnja nije bila direktna pa je nisam shvatio ozbiljno, ali sam priču morao da prijavim direktoru organizacije Save the Children, a on je sam odlučio da me premesti na sigurnu lokaciju. Posle toga su usledile anonimne pretnje, ali je to prestalo kada sam se preselio u Istanbul.

*Da li je bilo teško dobiti azil u Americi?

Subhi Nahas: Ja sam imao sreće pa proces nije dugo trajao, između 8 i 9 meseci. Obično je potrebno oko 2 godine.

*Šta danas radiš da pomogneš onima koji imaju isti problem?

Subhi Nahas: Radim u organizaciji koja pomaže izbeglicama da lakše dođu do UNHCR-a. Sa druge strane sam sa nekoliko prijatelja osnovao organizaciju u Turskoj, a trudimo se da osnažimo LGBT zajednicu u ovoj zemlji.

*Da li pomažete izbeglicama (pre svega LGBT) iz svih zemalja?

Subhi Nahas: Naravno, ne diskriminišemo bilo koga po bilo kom osnovu. Ipak, proces dobijanja izbegličkog statusa se bitno razlikuje od procesa za dobijanje azila.

*Šta možeš da nam kažeš o tvom životu danas?

Subhi Nahas: Dozvolio sam sebi da posle mnogo vremena budem ono što jesam i da se ne stidim toga. Čeka me još puno prepreka, ali sam okružen ljudima koji me vole i to će mi pomoći da prevaziđem lošu prošlost.

*Da li misliš da je odluka o napuštanju zemlje bila dobra za tebe?

Subhi Nahas: Apsolutno! Tamo nikada nisam pripadao, a sada imam svoje mesto i svoju porodicu.