Šta posle Prajda: Gejevi i dalje u strahu za život

LGBT populacija u Srbiji duboko je podeljena oko održavanja Parade ponosa kao sredstva za ostvarivanje njenih prava, ali jedinstveno ukazuje da strah od nasilja dominantno obeležava njen život.

To je pokazalo danas predstavljeno istraživanje Centra za kvir studije sprovedeno među LGBT osobama.

"Mnogo je ambivalencije i konfuzije. Značajan deo ispitanika, između 20 odsto i 40 odsto, odgovorilo je na veliki broj pitanja sa 'ne znam', 'nemam mišljenje' i 'niti se slažem niti se ne slažem'", rekla je predstavnica Centra za kvir studije Marija Stojčić na konferenciji za novinare u Medija centru.

Koordinatorka projekta Tanja Marković iz Centra za kvir studije rekla je da je istraživanje "Parada ponosa i LGBT populacija" sprovodeno od januara do aprila u Beogradu, Novom Sadu i Nišu među 400 pripadnika
te populacije, od kojih je 35 odsto javno iskazalo svoju seksualnu orijentaciju, 54 odsto nije, dok je kod ostatka deo njihovog okruženja upoznat.

Istraživanje je pokazalo da 29 odsto ispitanika bez ograde podržava održavanje Prajda, 38 odsto načelno podržava, ali da bude drugačije organizovana, 26 odsto je protiv održavanja Parade, dok sedam odsto "ne zna".

Na sledeću Paradu ponosa došao bi svaki četvrti ispitanik, 38 odsto ne bi došlo, a 27 odsto ne zna odgovor na to pitanje.

Gej populacije podeljena je po pitanju da li Parada donosi više koristi ili štete, jer 36 odsto smatra da donosi više štete nego koristi, a isto toliko da ta manifestacija donosi više koristi nego štete.

Ispitanici nisu dali većinski odgovor na pitanje "zašto Prajd", jer su oni koji su bez ograde za održavanje Parade naveli vidljivost LGBT populacije i ostvarivanje njenih prava, dok su oni koji su uslovno za održavanje Prajda naveli da "mora da se radi cele godine".

Ispitanici koji se protive održavanju Parade ponosa naveli su da se time povećava netrpeljivost prema LGBT osobama.

Kao najvažniji zahtev koji bi trebalo da bude upućen sa Prajda 26 odsto ispitanih navelo je zaštitu od svih oblika nasilja, 24 odsto jedna prava sa heteroseksualnim osobama, 16 odsto zaštitu od svih oblika diskrimnacije, dok 13 odsto ne misli da je Prajd rešenje za poboljšanje položaja LGBT osoba.

Svaki deseti je kao najvažniji zahtev naveo pravo na brak, a četiri odsto je navelo da je najvažnije usvajanje dece.

Gotovo dve trećine ispitanih, njih 61 odsto, smatra da je država najodgovornija za neodržavanje parada prethodnih godina, 12 odsto je kao najodgovornije označilo organizatore Prajda, 10 odsto huligane, šest odsto neslogu u LGBT populaciji, a tek jedan odsto označilo je policiju kao najodgovorniju.

Dušan Maljković iz Centra za kvir studije ukazao je da su ispitanici "prevideli" i uopšte nisu označili Srpsku pravoslavnu crkvu kao odgovornu za neodržavanje Prajda.

Maljković je podsetio na ranije izjave mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i drugih crkvenih velikodostojnika protiv LGBT populacije i ocenio da je ove godine pred Paradu "situacija bila tek za nijansu bolja".

"Daleko smo od tolerantnijeg stava crkve prema LGBT populaciji", rekao je Maljković.