Srednjoškolci puni predrasuda

Većina srednjoškolaca kaže da se ne bi družila sa Albancima, Romima, Hrvatima i gej osobama, piše "Danas", pozivajući se na istraživanje YUKOM-a. Stereotipi i predrasude veoma su razvijeni među učenicima.

Više od 60 odsto srednjoškolaca doživelo je fizičko ili verbalno nasilje bar jednom, a više od trećine srednjoškolaca je učestvovalo u tuči. Samo četvrtina đaka tvrdi da nisu nikada videli nasilje u svojoj školi.

Ovo su samo neki od nalaza istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), koji je u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava i uz podršku DKC Beograd, započeo seriju obuka za učenike srednjih škola o diskriminaciji.

Kako da prepoznaju diskriminaciju, kako da zaštite sebe, ali i potencijalne žrtve od diskriminacije i nasilja, samo su neka od pitanja o kojima će sa stručnjacima ovih nevladinih organizacija, u narednih mesec dana, razgovarati više od 500 srednjoškolaca iz cele Srbije.

Dvodnevni treninzi će biti održani u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Jagodini i drugim gradovima, a pored srednjoškolaca, obuke će biti organizovane i za prosvetne inspektore i prosvetne savetnike u školskim upravama. Osim stručnjaka iz pomenutih nevladinih organizacija, o diskriminaciji će iz svog ugla govoriti i poznati umetnici, koji su podržali ovaj projekat.

"Naše istraživanje među srednjoškolcima je pokazalo da učenici prepoznaju samo pojedine oblike diskriminacije, kao što su diskriminacija na osnovu pola ili rase i boje kože, ali dosta oblika diskriminacije ne identifikuju. Ne razumeju problem upotrebe rodno senzitivnog jezika i u velikoj većini ne prihvataju prava seksualnih manjina. Učenici, roditelji, nastavnici i ostalo školsko osoblje nemaju adekvatna znanja o ovoj oblasti. Đaci često ne znaju da su žrtve diskriminacije, a prosvetni inspektori ne prepoznaju oblike diskriminacije, pa je potrebna edukacija svih učesnika školskog sistema. Nastavnici, zaposleni u školama i inspektori nisu detaljno upoznati sa Zakonom o zabrani diskriminacije, a mesecima se odlaže donošenje pravilnika o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije u obrazovnim ustanovama", kaže za "Danas" Milan Antonijević, direktor YUKOM-a.

On ukazuje da je praćenje ove pojave praktično nemoguće, jer se slučajevi diskriminacije uglavnom ne procesuiraju, niti škole imaju obavezu da vode evidenciju o tome. Antonijević kaže da su škole obavezne da vode evidenciju samo o slučajevima nasilja u školama, ali da to radi svega 30 odsto obrazovnih ustanova u Srbiji.

"Diskriminacija je često uzrok nasilja u školama. Ali diskriminaciju u školama predstavlja i bilo kakvo podsticanje na stvaranje predrasuda i stereotipa, ispisivanje poruka na školama kojim se podstiče diskriminacija ili nasilje, omalovažavanje pojedinaca, kao i nasilje prema bilo kom licu zbog njegovog ličnog svojstva. Diskriminisani su najčešće učenici od strane nastavnika ili drugih učenika. Cilj obuka koje smo započeli je da kod mladih razvijemo svest da prihvate druge i drugačije, da njihova snaga nije u tome da nekog ugnjetavaju, već da se prema onima koji su žrtve diskriminacije postave zaštitnički. Ti mladi ljudi će kroz nekoliko godina donositi odluke i zato je veoma važno da njihovo mišljenje ne bude opterećeno predrasudama, stereotipima i mržnjom", kaže Antonijević.

Iako je borba protiv diskriminacije u školama jedan od prioriteta Evropske unije, naš sagovornik ističe da još uvek čekaju podršku Ministarstva prosvete i nauke, ali da je pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje pokazao izuzetnu spremnost i otvorenost za saradnju i rešavanje problema diskriminacije i nasilja.