Srbija mora da zna ko je bio Leri Krejmer

Leri je i pokrenuo hiljade ljudi na proteste tokom prvih godina epidemije.

“Poznavao sam Lerija godinama, ali nikad nismo bili dovoljno bliski da se baš družimo. Viđali smo se na raznim događajima. Osnovao je Gay Men’s Health Crisis i Act Up, oni su bili demonstranti poput današnjih. Započinju frku, ali ništa ne uništavaju”, priseća se za portal Nova.rs Tri Sekvoja, jedan od učesnika legendarne Stounvolske pobune, koja je serijom spontanih nasilnih demonstracija protiv policijske racije 1969. godine pokrenula borbu za prava LGBT osoba. U toj borbi Krejmer je imao važno mesto.

Krejmer je bio uspešan dramski pisac, za scenario za film “Zaljubljene žene” (1969) bio je nominovan za Oskara, a njegovo

“Lari je dao jedan veliki doprinos u borbi protiv HIV-a, mada bih ja pre rekao u borbi za prava HIV pozitivnih ljudi. Borimo se protiv HIV-a, ali to je samo jedan segment našeg rada, mi se pre svega borimo za ljudska prava. Bez obzira na to koliko je država uređena, HIV pozitivni ljudi se svuda u svetu susreću sa stigmom i diskriminacijom”, smatra Đurica Stankov, aktivista i osnivač AS Centra za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om.

Krejmerova Gay Men’s Health Crisis bila je prva servisna organizacija za HIV pozitivne, ali je on isključen iz projekta zbog svog “agresivnog pristupa”. Onda je osnovao udruženje Act Up (AIDS Coalition to Unleash Power) s kojim je izašao na ulice da traži ubrzanje istraživanja lekova protiv AIDS-a i okončanje diskriminacije homoseksualaca i lezbejki.

Kao neprijatelje je identifikovao elitu i političare, farmaceutske kompanije i medicinsku birokratiju za koje je mislio da ne reaguju dovoljno hitno na epidemiju AIDS-a, optužujući ih da postaju saučesnici u genocidu. Jednom je napisao otvoreno pismo u kojem je imunologa dr Entonija Faučija nazvao “ubicom” i “nesposobnim idiotom”. Njegova spremnost da razljuti moćnike učinila ga je jednim od najefikasnijih aktivista svoje generacije. A on, on je bio spreman na sve da vrati dostojanstvo ljudima do kojih mu je bilo stalo.

“Naredio nam je da volimo sebe i jedni druge i da se borimo za svoje živote. Bio je heroj”, napisao je Den Sevidž, novinar i pisac. Upravo to je plamen koji svako na svetu treba da preuzme od Krejmera – koju god bitku vodio.

verovatno najmoćnije delo je “Normalno srce” iz 1985. Priča je autobiografska – o počecima HIV-AIDS krize u Njujorku ranih osamdesetih u kojoj se Krejmer postavio kao jedan od najjačih glasova gej zajednice.

I sam je bio gej i HIV pozitivan, a od opake bolesti izgubio je tadašnjeg partnera. Izgubio je i mnogo prijatelja koji su umirali zapostavljeni, izolovani i u strašnim bolovima. Odlučio je da nešto preduzme povodom toga.

Postao je jedan od najglasnijih zagovornika istraživanja nove bolesti, boljeg pristupa lečenju i prava gej zajednice kao najteže pogođene AIDS-om. Bio je i među prvima koji su shvatili da će se ono što se smatralo retkim oblikom kancera među gej muškarcima širiti svetom kao sve druge seksualno prenosive bolesti i ubijati milione nezavisno od njihove seksualne orijentacije.