Skroman napredak u zaštiti ljudskih prava u Srbiji

Srbija je prošle godine ostvarila ograničen napredak u zaštiti ljudskih prava, a posebno su ugroženi Romi i pripadnici LGBT populacije, ocenio je u Hjuman rajts voč u svoj godišnjem izveštaju.

U "Svetskom izveštaju 2015", u kojem su analizirani događaji iz prošle godine, Hjuman rajts voč navodi da procesi za ratne zločine teku sporo i uz odsustvo političke podrške, te da je situacija u medijima i dalje nesigurna i da je bilo napada na novinare, pretnji i tužbi zbog izveštavanja o osetljivim pitanjima, prenosi Tanjug.

Osim odsustva političke podrške u procesima za ratne zločine, HRV navodi da oni sporo teku i zbog nedostatka sredstava i osoblja u Kancelariji Tužilaštva za ratne zločine.

Kada je reč o slobodi medija, "novinari se i dalje suočavaju s pretnjama, progonima, zastrašivanjima i političkim i drugim mešanjem", navodi HRV, uz podsećanje da je od januara do avgusta prošle godine prijavljeno pet napada na novinare, tri direktne pretnje i 12 slučajeva političkih i drugih pritisaka.

U dokumentu je ukazano na sajber napade na portale Druga strana i Teleprompter, koji su izveštavali o neefikasnosti i lošem reagovanju srpskih državnih institucija tokom poplava, kao i na otpuštanje urednika Večernjih novosti Srđana Škora posle kritika koje je na RTS-u izrekao na račun delovanja Vlade tokom poplava.

HRV primećuje i da je u istrazi ubistava troje novinara pre više od 10 godina dosad ostvaren napredak u samo jednom slučaju i da su optužene četiri osobe.

U delu koji se odnosi na ponašanje prema manjinama, HRV je podsetila na napade na članove romske nevladine organizacije u Novom Sadu i na bacanje "Molotovljevih koktela" na romsku crkvu na jugu Srbije.

U izveštaju je ocenjeno da se pripadnici LGBT populacije i dalje suočavaju s netolerancijom, progonom i, u najmanje jednom slučaju, fizičkim nasiljem.

HRV je podsetio na premlaćivanje nemačkog aktiviste za prava LGBT u Beogradu, zbog čega su privedene tri osobe, ali i na to da je Parada ponosa održana u septembru, posle tri godine uzastopnog otkazivanja, i da su u povorci učestvovala i tri ministra, kao i da nije bilo nasilja.

U odeljku koji se odnosi na podnosioce zahteva za azil i raseljena lica, HRV navodi da su u prvih osam meseci prošle godine u Srbiji registrovana 6.974 azilanta, od kojih 96 dece bez roditelja ili staratelja, u poređenju sa 2.567 u istom periodu 2013.

Prošle godine su, pored postojeća dva, otvorena još tri centra za prijem podnosilaca zahteva za azil, ali procedure razmatranja zahteva su i dalje neodgovarajuće zbog čega na rešenje čekaju hiljade ljudi.

Kako ne postoji posebna procedura za decu migrante bez pratnje, ona su u opasnosti da budu tretirana kao odrasle osobe i da ne dobiju specijalnu zaštitu, a osobe koje su zadužene da zastupaju njihove interese nisu dovoljno obučene i retko kada ih posećuju, posle prvog kontakta, piše u izveštaju.

Srpske vlasti su, prema oceni HRV, postigle neznatan napredak i u pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljena lica koji od ratova 1990-ih godina žive u Srbiji.

U delu izveštaja za Srbiju koji se odnosi na Kosovo, HRV ocenjuje da su dugotrajni neuspeh u formiranju vlade u Prištini posle aprilskih izbora i kriza zbog uloge Ustavnog suda dodatno ugrozili zaštitu ljudskih prava.

"Pravni sistem je i dalje preopterećen, a međunarodne sudije na Kosovu ukazivale su na raširenu korupciju među sudijama i tužiocima. Novinari i pripadnici LGBT populacije i dalje su izloženi pretnjama i progonu", piše u dokumentu na 656 strana, objavljenom na vebsajtu organizacije.

HRV podseća i da je kosovski parlament, u skladu s dogovorom EU i Prištine, odobrio formiranje specijalnog suda za zločine koje je počinila OVK 1998 -1999, kojim će predsedavati međunarodne sudije i čije će sedište biti u Holandiji.

Istovremeno, mandat Euleksa je produžen do juna 2016, ali je misija znatno smanjena, zbog čega su međunarodne sudije izrazile zabrinutost, upozorivši da lokalno pravosuđe nije sasvim u stanju da vodi osetljive i kompleksne slučajeve, te da bi tužioci Euleksa trebalo da nastave da se bave slučajevima ratnih zločina, organizovanog kriminala i "ozbiljne" korupcije.

"Uprkos napretku proteklih godina, pravosudni sistem na Kosovu i dalje je slab i nema adekvatne bezbednosti za sudije, osoblje suda, tužioce, podnosioce tužbi i svedoke. Posledica toga je mali broj podstupaka za ozbiljne zločine poput organizovanog kriminala i korupcije", piše u dokumentu.

HRV napominje i da je ključni svedok u postupku protiv Fatmira Ljimaja, optuženog za zlostavljanje zatvorenika u Klečki, pronađen mrtav u parku u Nemačkoj, što je policija nazvala samoubistvom.

Organizacija u izveštaju ocenjuje da vlade zemalja Zapadnog Balkana treba da pojačaju napore za zaštitu ljudskih prava

"Vreme je da vlade Zapadnog Balkana pokažu da ozbiljno shvataju vrednosti EU poput ravnopravnog tretmana manjina i odgovornosti za ozbiljne zločine", rekla je Lidija Gal, istraživač HRV za Balkan i Istočnu Evropu.

"To važi i za članicu EU Hrvatsku i za pretendente za članstvo BiH, Srbiju i Kosovo", dodala je ona.