Sidnej preplavili amaterski pešački prelazi duginih boja

Početkom februara, u središtu Sydneja postavljen je pešački prelaz duginih boja, ali je ubrzo uklonjen zbog 'sigurnosnih razloga'. Uprkos 15.000 potpisnika peticije, grad se na poziv oglušio pa su građani samostalno krenuli bojiti gradske ulice.

Pešački prelaz trebao je simbolizovati 35. godišnjicu povorke ponosa Mardi Gras koja je prolazila (za LGBT zajednicu) istorijskom gradskom četvrti.

Za postavljanje tzv. zebre bilo je potrebno 65.000 australijskih dolara, a grad je odobrio održavanje prelaza na mesec dana, s mogućnošću njegovog trajnog zadržavanja. Ipak, politika je odlučila da se prelaz ukloni 10. aprila, uz finansijski trošak od dodatnih 30.000 dolara.

Ministar saobraćaja New South Walesa, Duncan Gay, opravdao je odluku statističkim podacima koji kažu da se „od postavljanja pešačkog prelaza, na toj lokaciji dogodilo više od 15 saobraćajnih nesreća, zbog čega su ga morali ukloniti."

Gradonačelnica Sidneja, Clover Moore, smatra da je "pešački prelaz vrlo moćan simbol za sidnejsku LGBT zajednicu i pokazuje da je Sidnej grad koji je otvoren prema različitostima", preosi Pink News.

Dodala je da joj je "žao što će grad morati izdvojiti dodatni novac za uklanjanje umetničke i za LGBT zajednicu vrlo važne instalacije".

Brza reakcija građana

Aktivisti su odmah pokrenuli peticiju za vraćanje prelaza i u samo dva dana uspeli prikupiti 16,000 potpisa.

Pokrenuta je i Facebook stranica koja podstiče građane i građanke da uzmu krede i sprejeve u ruke i sami nacrtaju pešački prelaz duginih boja.

Akcija je odjeknula širom grada pa su u samo jednom danu Sidnej preplavili pešački prelazi.

Zagrebačka 'gej zebra'

Zagreb je u aprilu 2004. dobio svoj pešački prelaz duginih boja, ali povod nije bio jednak onome u Sidneju.

Zebra je postavljena kao privremena instalacija, u saradnji sa Zagrebačkim putevima. Iza urbane intervencije stoji hrvatski umetnik Silvije Vujičić, kojom je otvoren firentinski Queer festival. Queer Zagreb je u saradnji sa Queer festivalom u Firenci od septembra 2004. radio na realizaciji ovog projekta.

Boja se u poslednjih osam godina očekivano isprala, a grad nije preduzeo ništa kako bi se ona očuvala i (možda) postala zaštitni znak zagrebačke LGBT zajednice.