Izbegavanjem uobičajene procedure kada je takav dokument u pitanju Skupština se de facto postavila iznad ključnog subjekta demokratije odnosno samog "naroda". Ignorisane su i raznovrsne strukture civilnog društva -- nevladine organizacije, institucije, incijative, naučne i obrazovne strukture, mediji, sindikati, stručna i profesionalna udruženja, itd.

Srbija se određuje kao država srpskog naroda i ostalih građana, a ne prvenstveno svih građana Srbije bez nacionalne odrednice, pa je propuštena prilika da se umesto dominantno nacionalne konstituiše građanska država.

Unošenjem Kosova i Metohije kao integralnog dela Srbije ignoriše se stav kosovskih Albanaca (kojima se ne daje mogućnost izjašnjavanja o Ustavu na predstojećem referendumu) i otvara mogućnost nove destabilizacije regiona.  

Ćirilica je jedino zvanično pismo, čime je potvrđena nacionalizmom izazvana neravnopravnost sa latinicom, uvedena prethodnim Ustavom.  

Iako postoji ravnopravnost dva pola (muškog i ženskog), o diskriminaciji na osnovu alternativne seksualne orijentacije (u odnosu na heteroseksualnu) i rodnog identita tj. izraza (gender expression) nema ni reči. Time je propuštena prilika da Ustav bude direktno upotrebljen u procesu emancipacije seksualnih odnosno rodnih manjina, implicitno podržavajući homofobiju i rodnu diskriminaciju. Unošenjem navedenih odrednica, Srbija bi početkom 21. veka dobila jedan od najliberalnijih Ustava na svetu, što se nažalost, još jednom, nije dogodilo.

D. Maljkovic
Gay-Serbia.com