,
Piše: Mihajlo
|
|
|
Derric
May
Rođen 1963. u Detroitu(SAD). Smatra
se jednim od očeva tehno zvuka i pretečom detroitskog
zvuka osamdesetih.
Uspostavio je stalni kontakt sa čikaškom haus scenom
(Frenkie Knuckles, Ron Hardy) što ga je i odvuklo
na godinu dana u Čikago ali se ubrzo vratio u Detroit
gde je osnovao Muzički Instiutut koji je
postao kolevka detroitske andergraund scene odakle
su potekli Eddie Flashin Fowlkes, Blake Baxter, Carl
Craig, Kenny Larkin, Richie Hawteen.
Svoju karijeru je započeo sa Let's go za
etiketu Metroplex records Juana Atkinsa
a već '86. godine je osnovao svoj Transmat
label za koju je i objavio svoje klasike
kakvi su String of Life, Freestyle, Its what it
is, Kaos...
Karakterističan zvuk D.M.-a vezuje se za veoma tvrde
udare basa kombinovane sa zvukom žičanih instrumenata.
Radio je sa najcenjenijim likovima sa tehno scene
kakvi su Juan Atkins, Kevin Saundersen, System 7,
the Orb, Carl Craig... |
|
|
|
|
Detroit - grad na severoistoku SAD-a, industrijsku centar, teška
mašinerija.
Ima onih koje ovaj grad asocira na Sitcom i ostale TV serijale.
Ali ono, po čemu je ovaj grad itekako nezaobilazni krug na meti
savremene muzike je rođenje tehno zvuka.
Sredinom osamdesetih pod uticajem elektro nota koje su proizvodili
Kraftwerk i Gary Numan, pod patronatom Juana Atkinsa, dvojica
dvadesetogodišnjaka udarila su temelje onome što danas nazivamo
tehnom.
Njihovi bar-code su Kevin Soundersen i Derrick May.
Podučavani prvobitno dj-ingu od strane Atkinsa, 1985. godine,
formiraju prvu tehno trojku (Atkins, Soundersen, May) pod imenom
Deep Space Soundworks.
Nije dugo prošlo do trenutka kada ih je izuzetan umetnički potencijal
razdvojio te svakog od njih uputio da oforme sopstvene etikete.
Tako su nastale Fantasy, Atkinsov Metroplex i naravno Transmat
Derricka Maya.
Scena se naravno širila, pa su se, sada davne '87. pojavile različite
varijacije od kojih je apsolutni primat u Detroitu do dana današnjeg
zauzeo minimal-tehno. Poznavaoci će u zadatom okviru svakako prepoznati
imena: Blake Bexter, Jeff Mils, Carl Craig, Kenny Larkin...) i
naravno etikete Underground Resistance, Planet E, Transmat (traje,
traje!!!), KMS...
> Detroit 1963, rođenje Derrick Maya, crnog oca tehno
zvuka.
> Beograd (velika sala SKCa), dec. 2003, Derrick May
Za ljubitelje tehno zvuka gostovanje imena poput DM je događjaj
koji se ne propusta ni za 'živu glavu'.
U mom slučaju vreme pre, za i nakon događaja izgledalo je ovako:
Prethodnog dana ljubaznošću koleginice i njene predivne drugarice
došao sam do ulaznice.
Za osobu koja pripada srednjoj tehno generaciji, poseta ovakvim
dešavanjima je prava poslastica.
Vece pred dešavanje proteklo u išcekivanju, doziranom ispijanju
vina, ne preteranom razmišaljnju o outfitu i povremenoj histerij.
Ipak sam ja iskusan klaber:), ma sta to više značilo. Iznenađenja
uvek na pretek.
Gospode, karte smo čekali do pola dva. Načuh da nastup D.M. počinje
tačno u 00:00 i traje do 03:00. Stigosmo na vreme, zvezda već
''prži''.
Prostor SKCa fenomenalan, pogotovu kada primećujete, naizgled,
disharmoniju plasiranog zvuka i arhitekture. Priznaćete, većinu
nas tehno zvuk vezuje za 'modernija' građevinska zdanja. U ovom
slučaju, 'disharmonija' je doprinela da se D.M. savršeno uklopio
među moćne i jake stubove velike sale SKC-a.
Ni prosečno-neautentično osvetljenje nije umanjilo magiju monumentalnosti.
Nadam se da će se neko jednom setiti da treba da istakne ono što
je 'lepo'. U ovom slučaju veliku salu SKC-a . Shodno tome, pravi
potez bi bio angažovati nekoga ko zna kako da manipuliše svetlošću
u prostoru.
Kvalitet zvučne slike, skoro pa da je pravilo u nas, ne zadovoljava
minimum standarda, čitaj: basovi odvrnuti toliko da se melodijske
sekvence samo naziru: ''nešto se čuje jos pored bas-taktova ali
nismo sigurni šta bi to moglo da bude''. Ovakvo zvučno okruzenje
definitivno pogoduje populaciji tipa ''...E, brate idemo na neki
tehno. Neko rganje.''
A prisutni/e? Oni koji su možda očekivali ''fancy'' populaciju
svakako su se prevarili. Preporuka za njih je da se što pre liše
takvih očekivanja kada su u pitanju dešavanja ovakvog tipa. To
je možda bila karakteristika na samim počecima i trajala je jako
kratko. Nažalost (ili na sreću) za one koji su možda to očekivali.
Danas, oni žale za nekim prošlim danima ne zato što su prisustvovali
već zato što je to ''fancy, chic, hit...''. Činjenica, došlo je
do smene generacija. Bitno je da dolazi do smene ljubitelja tehno
zvuka jer to i održava scenu u životu. Pa i tom D.M. će jednom
doći fizički kraj, ali će neko novi da ponese štafetu u nešto
drugačijem obliku..
No, da se vratim samom događaju.
D.M. je, naravno, bio sjajan. Ako uzmemo u obzir činjenicu da
su mu sve ploče sa aerodroma u Beču otputovale na neku drugu destinaciju
(još nije utvrđeno gde) i da je bio prinuđen da od naših momaka
pozajmljuje materijal za svoj set, gospodin ''Otac'' je ipak zadao
domaći zadatak domaćoj sceni. Jednostavno, bio je sjajan. Treba
spomenuti da je jedan domaći ex-glumački star, a danas 'ne-zna-se-šta-je',
pokušao da mu ukrade pasoš iz hotela. Namerno ne imenujem jer
je sve ovo na nivou špekulacija.
Složićete se da ovaj čovek ima million razloga da nam ponovo dođe
'u goste'.
Elem, VJ-ing (video set) koji je svo vreme pratio
nastup podsećao je na kadrove kultnog filma ''Baraka'' i zajedno
sa kompjuterski generisanim teksturama, u stilu kaleidoskopa,
razlivao se po zidu iza DJ pulta. Scene eklipse koje su se povremeno
pojavljivale jasne su poznavaocima lika i dela D.M-a, jer, kako
on tvrdi, muzičko prosvetljenje doživeo je upravo za vreme jednog
pomračenja koje ga je zadesilo u toku seta u Čileu. Taj nastup
DM smatra vrhuncem svoje DJ kreativnosti. Ova vizuelna pratnja,
priziva božansku energiju koju je, kako tvrdi, tada osetio.
Poznat su Derikovi stavovi o protivljenju upotrebi sintetičkih
droga, kao i o nedostatku crnačke populacije na ovakvim događajima.
Beograd nije mogao adekvatno da odgovori njegovim zahtevima, ni
u prvom, ni u drugom slučaju. Prvo, južnoevropski položaj Beograda
ne karakteriše rasna raznolikost (strašno, pored svih nacionalnih
i ostalih-inih antagonizama koje gajimo prema susedima dokle bi
stigli sa razlikom u boji kože?), drugo zbog činjenice da je kod
nas moguće prilično jeftino nabaviti različite hemikalije, čija
se upotreba i dalje smatra 'in'.
I da bi priča bila potpuna, nekome od prisutnih je bilo strašno
zabavno da otvori slavinu hidranta za gašenje požara tako da je
na kraju Derikovog nastupa bilo krajnje nezgodno đuskati u bari
vode koja je u jednom delu sale pretila da se popne čak do pola
cipela ili patika, šta je ko već nosio.
U nadi da će neka sledeca velika zvezda imati malo bolje uslove
za rad i manje stresa proizvedenog ljudskom glupošću i zlobom,
ostaje poziv svim kinki dečacima da posećuju ovakve zabave, jer
upravo su tehno, haus i ostali prilepci, nastavili ono što je
za gej populaciju nekada predstavljao disko, sint-pop, elektro...
I ne treba zaboraviti da je sam haus potekao iz gej andergaunda
Čikaga.
Intervju
sa DM (srpski)
Intervju sa DM: THE
SECRET OF TECHNO (engleski)
Diskografija
Dericka Maya |
1997
Mayday Mix, Open
Mix Up, Vol. 5., Sony
1997 Innovator, Transmat
000000000000000000000000
Strings of Life 2001
Cabaret Voltaire, Conform to Deform '82/'90 (2002),
Notne linije
Carl Craig, More Songs About Food and... (1997), Producent
Carl Craig, Abstract Funk Theory (2001), Producent
DJ Rolando, Jaguar [CD Single #2] (2000), Remiks
Fine Young Cannibals, Raw & the Remix (1990),
Remiks
Trevor Fung, Classic House (1998), Producent
Indio, Indio (1999), Izvršni producent
Lo Fidelity Allstars, Abstract Funk Theory (2003),
Producent, Miks
New Order, Back to Mine (2002), Producent, Miks
Ian Pooley, Excursions (2003), Producent, Miks
Psyche/BFC, Elements 1989-1990 (1996), Miks
Juan Atkins, Wax Trax! Mastermix, Vol. 1
Carl Craig, Abstract Funk Theory
Carl Craig, More Songs About Food and Revolutionary
DJ Bone, Subject: Detroit, Vol. 2
DJ Hell X-Mix, Vol. 5: Wildstyle
Freddy Fresh, Abstract Funk Theory
Trevor Fung, Classic House
Lo Fidelity Allstars, Abstract Funk Theory
Jeff Mills, Live at the Liquid Room, Tokyo
New Order, Back to Mine
Ian Pooley, Excursions |
|
|