Dennis Rodman:
Košarkaška veličina se oslobađa rodnih ograničenja

"Mažem nokte. Farbam kosu, a ponekad nosim i žensku odeću."

Tako piše Dennis Rodman, najbolji ribaunder u istoriji košarke, u svom bestseleru "Bad as I Wanna Be" (1996).

Rodman je neustrašiv i kao odbrambeni igrač Chicago Bullsa na parketu, i kao ljudsko biće. Na promotivnom potpisivanju svoje knjige, nosio je srebrni, svilenkasti, pripijeni top, šminku u skladu sa njim i jarko roze bou. Kada se, sledećeg dana, pojavio u televizijskom šou programu Oprahe Winfrey, publika je bila ispunjena mladima koji su ponosno nosili šarene frizure nalik na njegovu.

Neki sportski komentatori su Rodmana odmah optužili da izvodi "marketinški trik", koji se može uporediti sa onim rasiste Howarda Sterna. Stern, privatno možda jeste, a možda i nije kros-dreser (cross-dresser), ali njegovi javni, nalik na stav, burleskni drag performansi belih muškaraca iz vladajuće klase, u elitnom Bohemian Grove Clubu, su zajedljivi i surovi.

Dennis Rodman, koji je već bio meta rasizma, besa i raznih insinuacija, nije mogao ništa da dobije ponosnim iznošenjem u javnost svoje sklonosti ka kros-dresingu. On je iskren po pitanju činjenice da njegovo rodno izražavanje nije ništo novo. U svojoj knjizi, on to ovako objašnjava: "Kao klinac, ponekad sam se oblačio kao devojčica. Igrate se mame i tate, igrate se doktora - svi to rade, ali nekima se više dopada nego drugima. Uobičavao sam sve rutinske faze oblačenja: doterivao sam se, šminkao i ponašao kao devojčica."

Reakcije raznih bigota išle su od jedva skrivenog "peckanja" do toga da su otvoreno penili na usta. Neki su odavali svoj prikriveni bes izjavljujući u novinama da je Rodmanovo transrodno izražavanje u stvari "poremećaj". Predsednik Madison Square Gardena, Dave Checketts je besneo: "Kada sam video njegove fotografije na motorciklu sa mejkapom, prosto nisam mogao da poverujem da je dotle došlo. Garantujem vam da ON u New York Knicksima neće biti, sve dok ja ovim klubom upravljam!" Na Checkettsovu nesreću, Rodmanov self-expression nije omeo Bullse da poraze Knickse te godine u plej-ofu.

Sa druge strane, trener Bullsa Phil Jackson, primetio je da je "Rodman, zajedno sa ostalim članovima tima, dopro do prostora srca, što nikad ne bih predvideoť. ..."Dennis je bio pravi blagoslov za nas, nešto poput heyoka-e." Jackson je potom objasnio da je heyoka u narodu Lakota "bio kros-dreser, jedinstvena osoba... poštovana zato što je menjala stvarnosti, kada biste je ugledali."

Principijelan stav

Mnoštvo dokaza upućuje na to da su drevne kooperativne društvene zajednice na svim kontinentima poštovala transrodna ispoljavanja. Više hiljada, a moguće čak i milioni ljudi raznih seksualnosti u SAD povremeno ili stalno nose odeću namenjenu suprotnom polu. Nemilosrdna represija je u velikoj meri oterala ovakvo samoispoljavanje u ilegalu. Uspon transdžender pokreta je, pak, stvorio prostor u kojem ljudi mogu da počnu da istupaju onakvi kakvi zaista jesu. Rodmanove hrabre izjave ih mogu samo osnažiti.

Danas se apologeti kapitalizma mršte na račun prava na individualizam. Dok je Rodmanov rad na terenu, pak, donosio ogroman novac vlasnicima Bullsa i industrije u celini, njegov jedinstven osećaj za stil i glamur - od boje njegove kose do tetovaža - navukao je na sebe gnev vlasnika, zvaničnika i komentatora košarke.

Rodman se ne identifikuje kao gej, a ni kao biseksualac, ali je zauzeo principijelan stav kojim podržava punopravan status lezbejki, gej muškaraca i biseksualaca/ki, uključujući i sportiste koji se deklarišu kao takvi. Zbog toga su desničari iz Teksasa ispisali anti-gej parole po vetrobranu njegovog automobila i izbušili mu gume. Ali, to nije obeshrabrilo Rodmana. U jednom nedavnom televizijskom nastupu, nosio je majicu sa natpisom: "Ne smetaju mi strejt ljudi, dok god se u javnosti ponašaju kao da su gej." ("I don’t mind straight people as long as they act gay in public.")

Rodman u svojoj knjizi piše: "Izlazak u gej bar ili oblačenje korseta sa šljokicama, čine da se osećam kao kompletna ličnost, a ne samo kao jednodimenzionalan čovek."
"Izgleda da se ljudi osećaju ugroženima, kada sportista uradi nešto što se ne smatra muževnim. To je kao da su prešli preko neke zamišljene crte, za koju niko ne misli da je treba preći." On takođe primećuje: "NBA vizija čoveka je ona koja se vidi u reklamama, sa nasmejanim momcima koji mašu masi. ...Zar ne postoji tamo negde prostor za drugačijeg igrača? Za drugačijeg čoveka?" "Želim da dovedem u pitanje predstavu ljudi o tome kakav bi sportista trebalo da bude. Volim da ispoljavam ženstvenu stranu Dennisa Rodmana."

Igra bez rukavica i namazani nokti

Rodman, rođen 1961, odrastao je u siromašnom naselju Oak Cliff u Dallasu. Kada je imao devetnaest godina, bio je beskućnik. Gurao je metlu noću po aerodromu, gde je radio kao nastojnik za 6,5$ na sat. Borio se sa otrovnim rasizmom na Southeastern univerzitetu u Oklahomi.

Rodman nije odigrao ni minut košarke pre svoje 21. godine. Stigao je u NBA kao malo poznati izbor iz druge runde drafta. A onda je pretvorio poziciju ribaundera - jednu od najmanje omiljenih pozicija u košarci - u nauku. I u umetnost. Kad god lopta napusti ruke igrača, Rodman počinje da proračunava ugao, luk i putanju njenog leta. Kada se lopta odbije od obruča, on je već u poziciji iz koje može da je zgrabi u letu. On to radi kao niko pre njega. Na taj način Rodman osigurava pobede svog tima, a da pritom on sam ne mora da daje koševe.

Uzdigao je košarku na novi nivo uzbuđenja, na isti nacin na koji su to ofanzivni igrači Magic Johnson i Michael Jordan učinili kada su došli u NBA ligu. Pa ipak, iako je Rodman te godine po peti put osvojio titulu najboljeg ribaundera, treneri su mu uskratili mesto u All-Stars timu. Trener Bullsa, Jackson, kao i kolege iz tima su javno istupili protiv ove sramote. Samo nepomućena netrpeljivost je mogla da uskrati Dennisu Rodmanu mesto koje mu pripada medu velikanima NBA košarke. Ali, on takode zaslužuje i priznanje za hrabrost izvan parketa.

On se ne ustručava kad je u pitanju kros-dresing: "Ako želim da nosim haljinu, nosiću je."
"Nakon godina borbe sa svojim identitetom - ko sam bio, ko ću biti - postao sam sasvim siguran u to ko sam. Mogu da odem u salon da mi namažu nokte u roze, a onda da odem da igram u NBA, na nacionalnoj televiziji sa svojim roze noktima." "Sada kada oblačim žensku odeću, to predstavlja samo još jedan način da pokažem sve strane Dennisa Rodmana. Dajem vam ceo paket. Postajem univerzalan čovek. Ja sam kao trčanje nazad, koje može da preseče dodavanje spolja, ali i da prođe kroz sredinu da bi se uhvatilo dodavanje."

Prevod: Ivana

Source:
Monica Moorhead i Leslie Feinberg,
Dennis Rodman: Basketball Great Breaks Free Of Gender Restrictions, 1996.

http://www.workers.org/ww/rodman.html