23 jun-11. jul 2003.

	dEIVAN-David, 2002, digitalna štampa

S verom u sex
(In Sex We Trust)

autorska izložba
Saše Janjića i
Slobodana Jovanovića

izlagali:
ANUS,
Branka Zgonjanin,
dEIVAN

A.N.U.S.-Bez naziva, 2003, digitalna štampa

Kakve se relacije uspostavljaju na polju digitalne umetnosti i pitanja roda, odnosno prikazivanja ljudskog tela i raznih intervencija koje se kreću u pravcu ispitivanja seksualnosti? Kakav je odnos ljudske figure i svega onoga sto ona nesumjivo poseduje - određenja rasne, polne i svake druge pripadnosti sa jedne stane i novih tehnologija sa druge? Kako se u ceo ovaj kontekst uklapa hrišćanska religija i njeno izrazito negiranje telesnosti, putenosti i seksualnosti.

dEIVAN-Tražim mužu, 2002, digitalna štampa

Korišćenje ili nekorišćenje određenih predstava vezanih za ove probleme takođe igra veoma značajnu ulogu u kreiranju sveta koji nas okruzuje. Oblici sa kojima se svakodnevno srećemo na TV, bilbordima, posterima, web stranama, raznim štampanim medijima, koriste ambivalentne pozicije tela kao vizuelnog fenomena. Pitanja kopije i originala, religije i ateizma, homo i heteroseksualnosti... postaju izlišna, ali i očaravajuće uzbudljiva.

O izložbi: http://www.remont.co.yu/gallery/sveromusex/index.htm

	Žana Poliakov i Slobodan Jovanović na otvaranju izložbe S verom u sex. Foto: Remont

Deivan O izložbi:

Izložba S verom u sex je jedna od prvih izložbi koja dalje razbija lokalne tabue na polju odnosa roda i pola.

Treba podsetiti na projekat Strategija nadimka (Coming Out with Nick-COWN) održanog 2000. godine u okviru kulturnog centra Cinema REX koji je uključio lokalnu umetničku praksu LGBT (Lesbian, Gay, Bisexual i Transgender) senzibiliteta (čitaj dalje queer). Radovi su otvoreno komunicirali sa onim što tradicijia evrocentričnih zemalja nazivala gej subkulturom. Treba pomenuti i izložbe beogradskog umetnika Nenada Rackovića čiji je sadržaj, direktno bio povezan sa gej mainstream-om.

Ovog puta imamo drugačiju sliku gde jedna među renomiranijim galerijskim intitucijama u gradu pokreće inicijativu za izložbu koja direktno komunicira sa queer tematikom. U radu David i Tražim mužu je to eksplicitno, dok se u radovima Bez naziva i nalepnicama koje su deljene uz katalog očitava kroz neke od implikacija.

Ono što je lokalnoj queer sceni potrebno su izložbe koje otvorenije i direktnije komuniciraju sa njihovom estetikom. Do tada ostaje uštogljenost kompletne umetničke scene koje se poštapa sa sopstvenom postmodernom tradicijom '80-tih i '90-tih.

U svakom slučaju, pionirski korak Remont galerije je veoma značajan za dalje aktiviranje umetničke prakse i institucija na poljima queer senzibiliteta.

		Prva publikovana reklama za sajt www.gay-serbia.com u časopisu Remont
Novi broj časopisa Remont br 8.