Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
gej scena

































Copyright ARToFOT, 2001

 ARToFOT

Gehrenholz
A3 8055 Zürich
artofot@active.ch    
       


Govor svajcarskog predsednika
Moritz Leuenberger-a na
gej paradi u Zürich-u

Moritz Leuenberger (1946) je verovatno prvi predsednik jedne drzave koji je govorio na Gay Paradi (uzgred da napomenemo, i prvi predsednik jedne zapadne drzave koji je u tom svojstvu zvanicno posetio Jugoslaviju ( 28. 4. 2001.) nakon 5. oktobra). Clan je Socijaldemokratske partije Svajcarske, pravnik po obrazovanju, sin protestantskog teologa. Neobicno cenjen i ugledan u maticnoj zemlji kao liberalan i napredan politicar. Prosle godina mu je objavljena knjiga njegovih govora "Träume & Traktanden" (Snovi i Dnevni redovi (sastanaka)) koja je je jos uvek jedna od najbolje prodavanih knjiga u Svajcarskoj. Gay-Serbia donosi u prevodu sa nemackog jedan od njegovih poslednjih govora, ovoga puta upucen LezbiGay zajednici okupljenoj na proslavi Christopher Street Day-a u Zürich-u, 23. juna ove godine.


Drage Dame i Dame! Draga Gospodo i Gospodo!

(Sehr geehrter Damen und Damen! Sehr geehrte Herren und Herren!)

Pozvali ste me ovde uz argument da sam takodje isao na skup jedne Manjine u Albisgüetli (deo Zürich-a gde se odrzava godisnji skup desnije orijentisanog politickog pokreta AUNS. Prim. prev.) te da bi trebalo da se odazovem i vasem pozivu. Ucinili ste, dakle, takvo poredjenje. Smatram, medjutim, da nema mnogo paralela izmedju Christopher Street Day-a i Christopher Day-a u Albisgüetli-u (igra reci i aluzija na Christoph Blocher-a, politicara desne orijentacije koji je osnovao gore pomenuti pomenuti pokret i uzgred politickog protivnika. Prim. prev.)

U jednom imate pravo, ja zaista zelim da u godini mog predsednickog mandata posecujem Manjine. Iz tog razloga bio sam takodje na skupu privrednih predstavnika u Davos-u, kod zeleznicara u Bernu, karikaturista u Morges-u, posetio sam u Zenevi automobiliste i automobilistkinje. Ova zemlja se sastoji iz samih Manjina, jezickih, religioznih, kulturnih.

Sto se vas tice, ponekad se pitam da li ste vi uopste Manjina? Jer, bez obzira gde idem, bilo da je to nekim poslovnim povodom ili bilo da idem u restoran, pozoriste, parlament, prodavnicu garderobe, vas svuda srecem. Pogledao sam Program za vas skup i zakljucio po broju reklama da ste vi ocigledno postali dobrostojeca ciljna grupa - mogli ste daleko vise od polovine stranica da ispunite reklamama. Koja Manjina moze tako nesto? Pitao sam se takodje da li je jos uvek uopste potreban ovakav jedan skup? Je li mu je potreban predsednik? Zar vi niste odavno jedna drustvena snaga?

Onda sam dobio vasa pisma kojima ste me upozorili i moje sumnje su iscezle. U tim pismima se govori o "sramoti", "djavoljoj igri", vecinu toga ne bih se usudio uopste da citiram, da sebe ne ucinim kaznjivim. Pre neki dan sam gledao jedan satirican, zapravo jedan ordinarno uvredljivi prilog [nemackog] TV zabavljaca Harald-a Schmidt-a o Klaus Wowereit-u (novi gradonacelnik Berlina koji je javno autovao. Prim. prev.). Citao sam o teskocama koje imate u kantonu Wallis ( katolicki biskup gradica Sitten je zeleo da spreci odrzavanje Gay parade sto je pak doprinelo tome da je na ovogodisnji Gay pride u Sitten-u doslo gotovo vise ucesnika nego sto taj gradic ima stanovnika. Prim. prev.). Citao sam da vas sputavaju na vasim radnim mestima, ne unapredjuju, da su pojedini cak otpusteni, jer nisu krili svoju homoseksualnost. Vase probleme na radnom mestu ste uostalom izabrali kao temu ovogodisnjeg CSD-a.

Tvrdim da na nasem meridijanu prosvetiteljstvo jos nije u potpunosti zazivelo. Prosvetiteljstvo je u toku XVII i XVIII veka, dakle, pre skoro 300 godina, zamenilo apsolutizam. Evropi je ono donelo prva ljudska prava, slobodno izrazavanje misli, knjige, egzaktnu nauku, pojam tolerancije i pre svega "Svetlost razuma". Crkva i Tron morali su da ustupe njihov monopol na jedino ispravno misljenje i moral. To je bilo jedno liberalizovanje moralnih teznji, prakticno jedno otvaranje "trzista morala" (Moralmarkt). Kralj Fridrih Veliki Pruski je razaznao: "U mojoj drzavi svak na svoj nacin (Fasson) moze postati blazen." A Goethe - zeleo bih Johann Wolfgang-u ovde na Helvetiaplatz-u da pozelim srdacnu dobrodoslicu- je pisao :

"Nesto ne prilici svima,
Da vidi svak' sta cini,
Da vidi svak' gde pristaje,
i ko stoji, da se ne preturi."

Borba za formalno pravno priznavanje

U jednoj pravnoj drzavi takvo nacelo je formalno usvojeno. Nacelo "Svakom svoje" jeste u svajcarskom ustavu u praambuli uneto, kao "medjusobno uvazavanje i postovanje". Izricito stoji da su pred zakonom svi isti - kako oni koji drugacije misle, tako i oni koji drugacije zive. A konkretno i stoji : "Niko ne sme biti diskriminisan zbog njegovog nacina zivota (Lebensform)".

Danas je u Svajcarskoj siroko prihvaceno da homoseksualni parovi u njihovoj zajednici treba da mogu da zive bez smetnji od strane drzave. Ako neki zele jedni za druge da se brinu, ne smeju u tome biti sprecavani. Potrebno je zasigurno konacno jedno odgovarajuce nasledno pravo, pravo boravka za partnere iz drugih zemalja, poboljsanje pri socijalnim osiguranjima kao npr. pitanje penzija, pravo na posetu u bolnici ili zatvoru. Ove godine ce Savezno vece (Bundesrat) objaviti jedan prednacrt o registriranju partnerstva i dati ga na razmatranje.

U severnim drzavama postoje delimicno, vec duze vremena, odgovarajuci zakoni, medjutim ne i u juznim. U pitanju su kulturne razlike koje mi takodje u Svajcarskoj osecamo. Pogledi na politiku Saveznog veca su razliciti u nemackom ili u francuskom govornom podrucju, izmedju sela i grada, medju mladjim i starijim. Upravo zbog ovih kulturno-politickih razlika primenjujemo jednu politiku malih koraka. Vi biste nas zasigurno radije videli da odlucnije koracamo, to mi je poznato (mislim na brak i pravo usvajanja). Politika malih koraka je takodje jedna politika uvazavanja. Uvazavanja svakog onog za koga sve isuvise brzo ide, koji se oseca prepadnutim. To je jedna politika svesna toga da je potrebno vreme za usaglasavanje razlicitih politickih stavova.

Borba za drustveno priznanje

Pravno priznanje je jedno. Nesto drugo je drustveno priznanje. Zene to znaju iz njihove duge borbe za ravnopravnost. Pravna jednakost jos ne oznacava i drustvenu jednakost. Goethe je takodje, on je jos uvek ovde i jos jednom ga citiram, to znao, spokojno prihvatao i pisao:

"Svakom iskrenom naporu
Da se istrajnost podari."

Vasoj istrajnosti je za zahvaliti sto, recimo, ja danas reci "Schwul" (nem. homoseksualac, nekad je zvucalo pogrdno ali ipak manje uvredljivo nego danasnje srpsko "peder". Prim. prev.) ili lezbejka mnogo lakse izgovaram. U mojoj mladosti te reci su bile nepristojne pogrde i ja se cudim danas tome da niste sebi neka druga, manje opterecujuca imena dali. Danas vam za to moram cestitati. Na taj nacin ste upravo bolni put odabrali, ali ste nesto uspeli da pokrenete. Na sebe ste uzeli pokoru i sram ali ste uspeli da reci "Schwul" i lezbejka ucinite pristojnim, salonskim (salonfähig). Mogli ste to izbeci prihvatanjem politicki korektnog imena, latinskog ili mozda grckog? Mogli ste se prekrstiti, poput cistacica koje su preko "negovateljica prostorija" (Raumpflegerinnen) kasnije pokrstene u "kozmeticarke prostorija" (Raumkosmetikerinnen). Poput debelih koji su preko "telesnih" (beleibt) prekrsteni u "punoslanke" (Vollschlanken) ili cak u "horizontalno izazvane" (horizontal Herausgeforderten). Ili pak kao stari ljudi, koji se danas moraju bezazleno zvati - seniori.

Politicka korektnost stvara tabue, nagoni na potiskivanje i sprecava Misljenje. To sto su nekadasnji stranci radnici (Fremdarbeiter) postali gosti radnici (Gastarbeiter) nije njihove zivotne uslove poboljsalo. To je samo grizu savesti mnogih Svajcarkinja i Svajcaraca umirilo. Stalno promenjive etikete ne deluju prosvetljavajuce. Upravo suprotno. One zabasuruju problem i ometaju konacno njegovo resenje. Vi Dame i Gospodo zelite nesto da pokrenete, zelite da promenite shvatanja. To je citav proces i vama je potrebno veoma mnogo izdrzljivosti. Proces vec traje dosta dugo u trajace jos zadugo. Da svako prema svom nacinu (Fasson) treba da bude blazen jeste zapravo nesto samo po sebi razumljivo. Cudimo se da je 1700 godina nakon Hrista trebalo da prodje da jedan politicar ovu samorazumljivost iskaze. Danas, cetrvt milenijuma kasnije, jos nesto dalje smo stigli. Samorazumljivost, pak , jos uvek nije tu. Ali ona mora doci.

Na nju vi imate pravo.

Preveo:
Nikodim Vuksic

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi