Copyright ARToFOT, 2001
ARToFOT
Gehrenholz
A3 8055 Zürich
artofot@active.ch |
|
Govor svajcarskog predsednika
Moritz Leuenberger-a na
gej paradi
u Zürich-u
Moritz Leuenberger (1946) je verovatno prvi predsednik jedne
drzave koji je govorio na Gay Paradi (uzgred da napomenemo, i
prvi predsednik jedne zapadne drzave koji je u tom svojstvu zvanicno
posetio Jugoslaviju ( 28. 4. 2001.) nakon 5. oktobra). Clan je
Socijaldemokratske partije Svajcarske, pravnik po obrazovanju,
sin protestantskog teologa. Neobicno cenjen i ugledan u maticnoj
zemlji kao liberalan i napredan politicar. Prosle godina mu je
objavljena knjiga njegovih govora "Träume & Traktanden"
(Snovi i Dnevni redovi (sastanaka)) koja je je jos uvek jedna
od najbolje prodavanih knjiga u Svajcarskoj. Gay-Serbia donosi
u prevodu sa nemackog jedan od njegovih poslednjih govora, ovoga
puta upucen LezbiGay zajednici okupljenoj na proslavi Christopher
Street Day-a u Zürich-u, 23. juna ove godine.
Drage Dame i Dame! Draga Gospodo
i Gospodo!
(Sehr geehrter Damen und Damen! Sehr geehrte Herren
und Herren!)
Pozvali ste me ovde uz argument da sam takodje isao na skup jedne
Manjine u Albisgüetli (deo Zürich-a gde se odrzava godisnji
skup desnije orijentisanog politickog pokreta AUNS. Prim. prev.)
te da bi trebalo da se odazovem i vasem pozivu. Ucinili ste, dakle,
takvo poredjenje. Smatram, medjutim, da nema mnogo paralela izmedju
Christopher Street Day-a i Christopher Day-a u Albisgüetli-u
(igra reci i aluzija na Christoph Blocher-a, politicara desne
orijentacije koji je osnovao gore pomenuti pomenuti pokret i uzgred
politickog protivnika. Prim. prev.)
U jednom imate pravo, ja zaista zelim da u godini mog predsednickog
mandata posecujem Manjine. Iz tog razloga bio sam takodje na skupu
privrednih predstavnika u Davos-u, kod zeleznicara u Bernu, karikaturista
u Morges-u, posetio sam u Zenevi automobiliste i automobilistkinje.
Ova zemlja se sastoji iz samih Manjina, jezickih, religioznih,
kulturnih.
Sto se vas tice, ponekad se pitam da li ste vi uopste Manjina?
Jer, bez obzira gde idem, bilo da je to nekim poslovnim povodom
ili bilo da idem u restoran, pozoriste, parlament, prodavnicu
garderobe, vas svuda srecem. Pogledao sam Program za vas skup
i zakljucio po broju reklama da ste vi ocigledno postali dobrostojeca
ciljna grupa - mogli ste daleko vise od polovine stranica da ispunite
reklamama. Koja Manjina moze tako nesto? Pitao sam se takodje
da li je jos uvek uopste potreban ovakav jedan skup? Je li mu
je potreban predsednik? Zar vi niste odavno jedna drustvena snaga?
Onda sam dobio vasa pisma kojima ste me upozorili i moje sumnje
su iscezle. U tim pismima se govori o "sramoti", "djavoljoj
igri", vecinu toga ne bih se usudio uopste da citiram, da
sebe ne ucinim kaznjivim. Pre neki dan sam gledao jedan satirican,
zapravo jedan ordinarno uvredljivi prilog [nemackog] TV zabavljaca
Harald-a Schmidt-a o Klaus Wowereit-u (novi gradonacelnik Berlina
koji je javno autovao. Prim. prev.). Citao sam o teskocama koje
imate u kantonu Wallis ( katolicki biskup gradica Sitten je zeleo
da spreci odrzavanje Gay parade sto je pak doprinelo tome da je
na ovogodisnji Gay pride u Sitten-u doslo gotovo vise ucesnika
nego sto taj gradic ima stanovnika. Prim. prev.). Citao sam da
vas sputavaju na vasim radnim mestima, ne unapredjuju, da su pojedini
cak otpusteni, jer nisu krili svoju homoseksualnost. Vase probleme
na radnom mestu ste uostalom izabrali kao temu ovogodisnjeg CSD-a.
Tvrdim da na nasem meridijanu prosvetiteljstvo jos nije u potpunosti
zazivelo. Prosvetiteljstvo je u toku XVII i XVIII veka, dakle,
pre skoro 300 godina, zamenilo apsolutizam. Evropi je ono donelo
prva ljudska prava, slobodno izrazavanje misli, knjige, egzaktnu
nauku, pojam tolerancije i pre svega "Svetlost razuma".
Crkva i Tron morali su da ustupe njihov monopol na jedino ispravno
misljenje i moral. To je bilo jedno liberalizovanje moralnih teznji,
prakticno jedno otvaranje "trzista morala" (Moralmarkt).
Kralj Fridrih Veliki Pruski je razaznao: "U mojoj drzavi
svak na svoj nacin (Fasson) moze postati blazen." A Goethe
- zeleo bih Johann Wolfgang-u ovde na Helvetiaplatz-u da pozelim
srdacnu dobrodoslicu- je pisao :
"Nesto ne prilici svima,
Da vidi svak' sta cini,
Da vidi svak' gde pristaje,
i ko stoji, da se ne preturi."
Borba za formalno pravno priznavanje
U jednoj pravnoj drzavi takvo nacelo je formalno usvojeno. Nacelo
"Svakom svoje" jeste u svajcarskom ustavu u praambuli
uneto, kao "medjusobno uvazavanje i postovanje". Izricito
stoji da su pred zakonom svi isti - kako oni koji drugacije misle,
tako i oni koji drugacije zive. A konkretno i stoji : "Niko
ne sme biti diskriminisan zbog njegovog nacina zivota (Lebensform)".
Danas je u Svajcarskoj siroko prihvaceno da homoseksualni parovi
u njihovoj zajednici treba da mogu da zive bez smetnji od strane
drzave. Ako neki zele jedni za druge da se brinu, ne smeju u tome
biti sprecavani. Potrebno je zasigurno konacno jedno odgovarajuce
nasledno pravo, pravo boravka za partnere iz drugih zemalja, poboljsanje
pri socijalnim osiguranjima kao npr. pitanje penzija, pravo na
posetu u bolnici ili zatvoru. Ove godine ce Savezno vece (Bundesrat)
objaviti jedan prednacrt o registriranju partnerstva i dati ga
na razmatranje.
U severnim drzavama postoje delimicno, vec duze vremena, odgovarajuci
zakoni, medjutim ne i u juznim. U pitanju su kulturne razlike
koje mi takodje u Svajcarskoj osecamo. Pogledi na politiku Saveznog
veca su razliciti u nemackom ili u francuskom govornom podrucju,
izmedju sela i grada, medju mladjim i starijim. Upravo zbog ovih
kulturno-politickih razlika primenjujemo jednu politiku malih
koraka. Vi biste nas zasigurno radije videli da odlucnije koracamo,
to mi je poznato (mislim na brak i pravo usvajanja). Politika
malih koraka je takodje jedna politika uvazavanja. Uvazavanja
svakog onog za koga sve isuvise brzo ide, koji se oseca prepadnutim.
To je jedna politika svesna toga da je potrebno vreme za usaglasavanje
razlicitih politickih stavova.
Borba za drustveno priznanje
Pravno priznanje je jedno. Nesto drugo je drustveno priznanje.
Zene to znaju iz njihove duge borbe za ravnopravnost. Pravna jednakost
jos ne oznacava i drustvenu jednakost. Goethe je takodje, on je
jos uvek ovde i jos jednom ga citiram, to znao, spokojno prihvatao
i pisao:
"Svakom iskrenom naporu
Da se istrajnost podari."
Vasoj istrajnosti je za zahvaliti sto, recimo, ja danas reci
"Schwul" (nem. homoseksualac, nekad je zvucalo pogrdno
ali ipak manje uvredljivo nego danasnje srpsko "peder".
Prim. prev.) ili lezbejka mnogo lakse izgovaram. U mojoj mladosti
te reci su bile nepristojne pogrde i ja se cudim danas tome da
niste sebi neka druga, manje opterecujuca imena dali. Danas vam
za to moram cestitati. Na taj nacin ste upravo bolni put odabrali,
ali ste nesto uspeli da pokrenete. Na sebe ste uzeli pokoru i
sram ali ste uspeli da reci "Schwul" i lezbejka ucinite
pristojnim, salonskim (salonfähig). Mogli ste to izbeci prihvatanjem
politicki korektnog imena, latinskog ili mozda grckog? Mogli ste
se prekrstiti, poput cistacica koje su preko "negovateljica
prostorija" (Raumpflegerinnen) kasnije pokrstene u "kozmeticarke
prostorija" (Raumkosmetikerinnen). Poput debelih koji su
preko "telesnih" (beleibt) prekrsteni u "punoslanke"
(Vollschlanken) ili cak u "horizontalno izazvane" (horizontal
Herausgeforderten). Ili pak kao stari ljudi, koji se danas moraju
bezazleno zvati - seniori.
Politicka korektnost stvara tabue, nagoni na potiskivanje i sprecava
Misljenje. To sto su nekadasnji stranci radnici (Fremdarbeiter)
postali gosti radnici (Gastarbeiter) nije njihove zivotne uslove
poboljsalo. To je samo grizu savesti mnogih Svajcarkinja i Svajcaraca
umirilo. Stalno promenjive etikete ne deluju prosvetljavajuce.
Upravo suprotno. One zabasuruju problem i ometaju konacno njegovo
resenje. Vi Dame i Gospodo zelite nesto da pokrenete, zelite da
promenite shvatanja. To je citav proces i vama je potrebno veoma
mnogo izdrzljivosti. Proces vec traje dosta dugo u trajace jos
zadugo. Da svako prema svom nacinu (Fasson) treba da bude blazen
jeste zapravo nesto samo po sebi razumljivo. Cudimo se da je 1700
godina nakon Hrista trebalo da prodje da jedan politicar ovu samorazumljivost
iskaze. Danas, cetrvt milenijuma kasnije, jos nesto dalje smo
stigli. Samorazumljivost, pak , jos uvek nije tu. Ali ona mora
doci.
Na nju vi imate pravo.
Preveo:
Nikodim Vuksic
|