Rusija je ljudskopravaška katastrofa

U petak ljudska prava u Rusiji su dotakla samo dno. Nakon višegodišnje borbe za bolja prava LGBT osoba u ovoj zemlji, pognute glave moramo priznati - homofobi su pobedili.

Na prvom čitanju zakona kojim bi se zabranila LGBT propaganda maloletnicima širom Rusije, ruski političari pokazali su svoje pravo lice. Čak 388 poslanika u Dumi glasalo je za odobrenje zakona, 60 ih uopšte nije bilo prisutno na glasanju, jedan političar je odbio glasati i samo jedan političar se nije složio s predlogom zakona.

O nacrtu zakona koji se primenjivao na nacionalnom nivou počelo se pričati u martu 2012. godine, a sama ‘inspiracija' za ovaj homofoban zakon je došla od lokalnih uprava gradova, prvo je zakon potajno izglasan u Ryazanu 2006. godine pa u Arkhangelsku u septembru 2011. godine te potom u St. Petersburgu koji je digao celu ljudskopravašku javnost na noge uz mnoge proteste i apele vladi da bi na kraju zakon stupio na snagu u martu 2012. godine. Osim ove tri spomenute regije, LGBT propaganda zabranjena je bez prevelike pompe u još šest ruskih regija, a čini se kako će uskoro biti zabranjena i u celoj Rusiji.

No, to nije prva bitka koju su izgubili ruski LGBT aktivisti. Pokušaji da se legalno održe Prajdovi u Rusiji traju već nekoliko godina, te osim nerazumevanja gradskih vlasti u Moskvi, aktivisti nailaze i na veliki otpor od samih stanovnika Moskve - naime, policija ne ispunjava svoju ulogu zaštitnika svih Rusa, nego na nasilje nad LGBT osobama uvek okreće glavu te samim time homofobi imaju odrešene ruke nad LGBT osobama vršiti verbalno, ali i fizičko zlostavljanje. Zakoni koji zabranjuju diskriminaciju LGBT osoba u Rusiji su nepostojeći iako je to jedan od uslova članstva u Evropskoj uniji.

Osim potpunog ukidanja slobode izražavanja LGBT osoba uz ovaj aposolutno bizarni zakon, Moskva je još prošle godine osigurala „mir" na svojim ulicama stogodišnjom zabranom održavanja Prajdova koje je pokušao prijaviti najpoznatiji ruski LGBT aktivista Nikolaj Alekseev. No, ne možemo ne povući paralelu zabrane LGBT propagande sa prvom zabranom Prajda u Moskvi davne 2006. godine. Tada je moskovski šef bezbednosti Nikolaj Kulikov opravdao zabranu Prajda s rečima kako se takav oblik ‘propagande' LGBT osoba mora - zabraniti. Malo pre maja kada se Prajd trebao održati uz veliku medijsku pompu, pokrajina Ryzan osigurala je da se nikada ne mora susresti sa sličnim zahtevom aktivista. Oni su, pod izgovorom zabrane LGBT propagande - u budućnosti zabranili Prajdove! Pokušaji su se nizali godinu za godinom i svake godine moskovske vlasti bi ‘našle opravdanje' kako bi sprečile održavanje Prajda.

Aktivisti su čak tužili Moskvu Evropskom sudu za ljudska prava koji je presudio u njihovu korist i naložio Moskvi da plati kazni zbog nepoštovanja LGBT prava kao i da ne nastavi praksu kršenja prava manjina. Usput, ta odluka je doneta 2010. godine, a od tad je ne samo Moskva već cela Rusija svoju homofobiju već ubacila u petu brzinu. Poslednji pokušaj protesta protiv uvođenja zakona održan je prošle nedelje te je završio nasiljem i s više desetina povređenih osoba.

Ruska homofobija ne poznaje granice i to je neosporiva činjenica.