Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
Scena

Rodni identiteti i poredak nasilja

e-novine  ·  Beograd  ·  Odabrao: M  ·  Dodato: 04. OCT 2012

Diskusija „Vidljive/nevidljive: Prava žena u Srbiji", posvećena ženama kao društvenoj grupi koja je najbliža LGBT zajednici, otvorila je treći dan manifestacije „Nedelja ponosa" u beogradskom Medija centru. Na popodnevnoj diskusiji „Rod i seksualnost: uzroci nasilja nad LGBT osobama i ženama" učesnici su razgovarali o povezanosti rodno zasnovanog nasilja i nasilja koje se dešava nad osobama iz LGBT zajednice

"Treba pričati o identitetu lezbejki koje nisu iz Beograda, u kom je lako uključiti se u razne organizacije, postoji podrška, klubovi. To na drugim mestima ne postoji, tamo su gej osobe osuđene na izolaciju. Priča o Prajdu je dobra jer dopire do svih ljudi u Srbiji, pokreće ih da sami nešto urade. Često ljudi govore ‘Zašto se bunite, imate sva prava', ali u svakoj sredini postoji gej muškarac kog niko ne bije, ali ga stalno ismevaju. To govori o užasnom položaju tih ljudi, koji vode usamljenički život. Zato je važno pričati o LGBT osobama koje ne žive u većim centrima. Lezbejke u romskoj zajednici su dvostruko diskriminisane. Kad dolaze na Prajd, lako mogu da postanu meta napada fašista i zbog svoje boje kože, vidljivije su. Država mora da zaštiti učesnike i učesnice Parade, koja treba da se desi zbog svih nas", istakla je Vera Kurtić, aktivistkinja Ženskog prostora i Romsko-ženske mreže Srbije iz Niša, tokom diskusije „Vidljive/nevidljive: prava žena u Srbiji", 3. oktobra u beogradskom „Medija centru". Diskusija je deo manifestacije "Nedelja ponosa".

Diskutovalo se o ženama kao "društvenoj grupi koja je najbliža LGBT zajednici", položaju i vidljivosti žena u Srbiji, rezultatima borbe za unapređenje prava žena.

"Žene i lezbejke su skoro nevidljive u javnosti, mnogo ređe smo meta napada nego muškarci, jer nas posmatraju kao osobe koje se ne pitaju mnogo i ne mogu ništa da promene. Kao lezbejka, ne moram da se premišljam da li ću proći pored škole ili ću izaći u 11 sati uveče, kao što moraju gej muškarci. Videla sam samo jedan grafit ‘Smrt lezbejki', za razliku od mnoštva varijacija grafita protiv gej muškaraca. Nevidljiva sam, beznačajna, javnost me najčešće percipira kao hetero ženu koja nema pametnija posla, pa se bavi pravima homoseksualaca. Mi koje se pojavljujemo javno moramo biti glasnije i radikalnije", kazala je Bojana Ivković iz Organizacionog odbora Beograd Prajda 2012.

Jelena Višnjić, jedna od osnivačica festivala feminističke kulture "BeFem", naglasila je da je nasilje prema ženama u porastu, da je svaka treća žena doživela fizičko, psihičko ili ekonomsko nasilje:

"U društvu i dalje vladaju patrijarhalni stereotipi, a mediji stalnom objektivizacijom ženskog tela promovišu i potvrđuju takav društveni poredak. Mizoginija danas nije tako vidljiva, ali nastaje novi ženski identitet, vidljiv u emisijama zabavnog i modnog karaktera, gde represija nije spoljnog, već internog karaktera. O lezbejkama se vrlo retko govori u društvu u Srbiji, koje je anomično i regresivno. Međutim, verujem da nijedan sistem nije konačan i da je rekonstrukcija moguća".

Ograničenost rodnih uloga

"Rodni identitet je jedan od osnovnih temelja civilizacije. Međutim, ne obuhvata celu društvenu stvarnost. Stvarnost na koju smo navikli, da nas po rođenju oblače u roze ili plavo, za jedan broj ljudi nije dovoljna, pitanje je i da li je uopšte dovoljna za bilo koga. Bilo bi sjajno da očistimo svest od onog čemu smo naučeni i pristupimo svetu bez rodnog identiteta i uloga. Postoje osobe kojim koncept dva pola i roda nije dovoljan", rekao je Milan Đurić iz organizacija Gayten-LGBT i Queer Beograd, u okviru panel diskusije "Identiteti / Centri / Margine", 3. oktobra u Velikoj sali beogradskog "Medija centra". Diskusija je održana u okviru "Nedelje ponosa".

"Većina transrodnih osoba su nezaposlene, a one koje rade najčešće se bave seksualnim radom. Ne vide sebe u drugom kontekstu, nisu u stanju da prođu sistem školovanja i zaposlenja. Transrodnih osoba ima svuda, ali smo i dalje nevidljivi u javnosti. Transrodni identitet nadilazi rodnu binarnost, i postoje njegove različite vrste. Transrodne osobe ne žele da promene svoj genitalni sastav. Transseksualne osobe imaju želju i potrebu da modifikuju telo, da imaju tzv. promenu pola. Transvestiti su osobe koje javno istupaju, naglašavajući rodne uloge drugog pola.

Potrebno je da se trans-osobe okupe, podignu glas i izbore se za jednakost", kazao je Kristian Ranđelović iz organizacije Gayten-LGBT i napomenuo da u okviru ove organizacije postoji Grupa samopodrške, koja okuplja trans-osobe i pruža im pravnu i psihološku pomoć.

"U javnosti se malo zna i priča o interseksualnim osobama, koje se rađaju sa spoljnom strukturom oba pola. Praksa je i ovde i u Evropi, ako se beba tako rodi, da roditelji moraju da biraju kog će pola ona biti. Rodna binarnost je kulturna premisa. Dosta interseksualnih osoba ni ne zna da je tako rođeno. Takođe, traumatičan je razvoj npr. devojčice koja se oseća kao dečak. Neke osobe onda ne vide sebe u ovom društvu, kako da se nose sa porodicom, kako da se školuju, zaposle, nađu sebe ovde uopšte", istakao je Đurić.

 

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi