Rodne uloge i identitet

Rod je kategorija za podelu ljudi. Odnosi se na razmišljanja, objašnjenja, pretpostavke, ponašanja i delovanja koja proizvode razlike između žena i muškaraca. Sve što kategoriše ljude je rod, bilo izgled ili gestikulacija, biologija ili psihologija, hormoni, uloge, genitalije, bilo što: ako pokušavamo podijeliti ljude u kategorije, to je rod.

Jedna stvar je reći da netko ima vaginu, klitoris, grudi, jajnike..., a sasvim druga stvar je pretpostaviti da je ta osoba ili žensko, ili ženstvena, ili žena. Ovde se prvenstveno misli na iskustva transseksualnih/transrodnih osoba kod kojih genitalije ne odgovaraju njihovom rodnom identitetu.

Kategorija roda sastoji se od nekoliko aspekata:

*rodne odredbe (popularno zvane pol)
*rodne uloge
*rodnog identiteta i
*rodnog pripisivanja

Rodna odredba (pol) odnosi se na ono što doktorka kaže da si prilikom rođenja. U većini kultura to su M ili Ž oznake, i obično su određene prisustvom (muški pol) ili nedostatkom (ženski pol) penisa. Pol je nešto što nam je učinjeno davno prije nego smo mi imali mogućnost bilo šta reći po tom pitanju. Neki ljudi razlikuju pol i rod govoreći stvari poput: "Moj pol je ženski, ali moj rod je muški." Ali zašto ne reći: "Ja sam muškarac s vaginom!" Zašto ne dekonstruisati i taj biološki imperativ koji označava genitalije kao muške ili ženske? Zašto prihvatati mišljenje naučnika koji bi želeli sve stvari lepo i uredno posložiti u predvidljive dvojnosti? Ne postoji razlog za podelom ljudskih tela na ženski i muški pol, osim da takve podele odgovaraju ekonomskim potrebama heteroseksualnosti, tj. da "žena" kao pojam postoji samo da učvrsti i utvrdi dvojni i suprotni odnos prema "muškarcu".

Rodne uloge su zbir svih karakteristika, načina ponašanja, obaveza i očekivanja koja se pripisuju (mnogi će vam reći "u skladu sa", ali možda bi bilo bolje da proverite same/i za sebe) pojedinom rodu. Rodne uloge usko su povezane i sa stereotipima koji su često u funkciji reproduktivnih uloga muškarca i žene. Neki stereotipi se aktiviraju odmah nakon što se dete rodi. Često je prvo pitanje roditeljima da li je novorođenče curica ili dečko. Zavisno od odgovora kupuju se ili roza ili plave pidžamice, autići ili lutkice, mašinski fakultet ili "babysitting" u Londonu. Zavisno od toga da li je dete rođeno s vaginom ili s penisom (ili s oba organa), a to, zapravo, određuje vrlo malo razlika, svako od nas dobija i punu vreću različitih uniformi s jasno ispisanim znakovima: samo za žene/samo za muškarce. Te uniforme predstavljaju naše rodne uloge. Dečaci su socijalizovani da potiskuju osećaje bola i da ne plaču. Uče ih da prihvate čvrstoću, jakost i neranjivost i podupiru ih da budu samostalni i samopouzdani. Kod dečaka se razvija i vrednuje sigurnost u sebe i takmičarski duh. S druge strane, devojčice se odgajaju da budu nežne i da se međusobno pomažu i sarađuju. Podstiču se na igre sa lutkama i modelima domaćinstva kako bi preuzele ulogu osobe koja će se brinuti za buduću porodicu. Uočite kako se i ovde ponavlja dvojni i suprotni strukturalni odnos koji čini osnovu ekonomskog sistema heteroseksualnosti, tj. društvenih institucija patrijarhata i kapitalizma.

Rodni identitet odgovara na pitanje: "Da li sam ja žena ili muškarac ili nešto sasvim drugo?" Mnogi ljudi o ovome ne razmišljaju puno, već dozvoljavaju da njihov pol znači i njihov rodni identitet. Ali identitet je lična stvar: to je ono što osećamo da je naš rod u nekom određenom trenutku. Naravno, taj osećaj može biti pod uticajem bioloških faktora s nalepnicom "made in Culture". Ovde mislimo na razna kulturološka uverenja koja priče i ideje o tome što "muškarci" i "žene" jesu, šta rade i šta se od njih očekuje prikazuju kao prirodna i univerzalna. Osećaj da smo nekog roda može isto tako imati veze i s našim seksualnim fantazijama, ili sa sklonošću prema nekoj ulozi. Postoji isto toliko dobrih razloga za imati ili za izabrati rodni identitet koliko postoji i ljudi.

Rodno pripisivanje je sve ono što činimo kada neku osobu upoznajemo prvi put: odlučujemo da li je ta osoba žena ili muškarac, ili nešto neodredivo. Pripisujemo rod na osnovu komplikovanong sistema znakova, koji se razlikuju od kulture do kulture. Znakovi mogu uključivati fizički izgled, govor, ponašanje, ali i kontekst i upotrebu moći.