Roditelji naručili silovanje da pokažu "prave životne vrednosti"

LGBT osobe nigde u Srbiji, pa ni u Kragujevcu, ne osećaju se bezbedno i pošteđeno zločina iz mržnje, nasilja i diskriminacije. Pre nekog vremena dogodio se incident ispred Prve kragujevačke gimnazije kada su dve devojke napadnute od strane grupe momaka jer su se grlile, a najstravičniji primer nasilja za koji smo saznali od ljudi koji predvode nevladine organizacije koje se bave pitanjima LGBT populacije je situacija da su roditelji naručili silovanje svoje ćerke s namerom da ona "shvati da je lepše da bude sa muškarcem nego sa ženom"!

Kako bi LGBT osobe mogle da prijave nasilje, ali i da dobiju psihološku podršku, pre nešto više od tri meseca Policijska uprava u Kragujevcu otvorila je SOS telefon za pomoć LGBT populaciji i njihovim porodicama. Pilot projekat, prvi te vrste u regionu, inicirao je inspektor Ivan Jeremić, a partneri PU su su nevladine organizacije "Duga" iz Šapca, "Labris" iz Beograda i "Stablo" iz Kragujevca. Telefon se nalazi u ispostavi PU Kragujevac, a linija je otvorena 24 sata. Sa žrtvama razgovaraju policijski službenici koji su prošli adekvatnu obuku. U istu svrhu oformljena je i Facebook stranica.

Anketiranje pokazuje da je oko 63 odsto LGBT doživelo nasilje, a u 42 odsto slučajeva nasilnici su članovi najuže porodice koji ne tolerišu njihovu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Čak jedna trećina njih pokuša da izvrši samoubistvo. Iako je prva asocijacija na nasilje fizički obračun sa osobom koja nije prihvaćema, emocionalno nasilje prednjači. Pete im izbacivanjem iz kuće, uskraćivanjem školovanja, otkazom, a nisu retke ni ucene pri kojima se za "ćutanje" traži novac. Ima primera da se za to iznuđuje i po 500 evra. Kada govorimo o fizičkom nasilju, najčešće se ispoljava guranjem, pljivanjem, grebanjem, šamaranjem, gađanjem predmetima, ali i prisilnim zatvaranjem u kući, čak vezivanjem za radijator. U porodici je muški član uglavnom taj koji maltretira onog koga se stidi. Članovi porodice plaše se da će doživeti iste neprijatnosti kao i LGBT osobe, a zbog toga su spremni čak i da se sele u druge sredine gde nikoga ne poznaju. Neretko LGBT osobe sklapaju strejt brakove, kako bi "zamaskirali" svoje pravo opredeljenje.

Naš sagovornik na ovu temu, predsednik saocijacije "Duga", Aleksandar Prica, kaže da je javnost sklona tome da nekoga na ulici okarakteriše kao LGBT samo zato što ima upadljivu ešarpu ili nekarakteristične pokrete. Čak i kada se osmele da prijave nasilje, LGBT osobe odustaju kada slučaj dođe do suda jer niko ne može da garantuje diskreciju i to da neće biti razotkriveni. Kaže i da škole često ne reaguju na način da zaštite takve učenike, već ih, naprotiv, savetuju da se "normalnije" oblače, kriju se, kontrolišu "feminizirane" pokrete...

Kakav je vaš stav prema LGBT populaciji? Da li osuđujete ili prihvatate da svako ima pravo na svoj način života?