Ultradesničari ponovo prete

Kad su došli po furry-je, nisam se budio, jer nisam bio furry, niti me je to zanimalo. Ko zna šta oni rade iza zatvorenih vrata tih njihovih konvencija.

Kad su došli po gotičare, nisam se bunio, jer me nikad nisu privlačili, niti sam znao ijednog gotičara. Danas gotičar, sutra satanista.

Kad su došli po pankere, nisam ništa rekao, jer nisam imao ništa protiv njih, a možda su me i malo živcirali zbog buke koju prave u klubu u podrumu.

Kad su došli po rastamene, nisam se bunio, jer nisam narkoman niti volim da mi se takvi smucaju unaokolo.

Kad su došli po cigane, baš me je bilo briga, čak sam se malo i radovao što smo ih više nema u kraju.

Kad su došli po dva rokera sa poslednjeg sprata, nisam se bunio, mada mi je bilo malo nelagodno: ipak ih znam pet godina i nikad nisu pravili probleme. No, to nije moja stvar.

Kad su došli po Albanca iz prizemlja, nisam se budio, to nije moj problem. Šta je on tražio ovde?

Malo sam se zabrinuo videvši Stevicu ispred zgrade u lokvi krvi. Ceo kraj je znao da je gej i da su ga njegovi izbacili iz kuće, ali na neki način smatram da je on sam izabrao takvu sudbinu. Niko ga nije terao da se tako oblači. Tražio je nevolju, dobio je. Prošao sam pored njegovog leša i nisam se obazirao, nisam okrenuo hitnu pomoć. Možda još diše, ali bolje da ga ne dotičem, ne želim probleme.

Juče sam čuo kako komšinica na spratu ispod zapomaže potom vrišti. U stanu se čulo više muških glasova kako se smeje i viče. Ne znam u čemu je stvar, ali me na kraju ne zanima.

Današnji svet je postao baš nesigurno mesto. Ali kad sednem za moj računar i krenem da radim ono što najviše volim - da administriram svoj forum i sajt - okolni svet postoje bezvezna prošlost.

Pitam se ko mi to sada kuca na vrata.