Ljudska prava u Đilasova četiri zida

Dragan Đilas nije prijatelj LGBT populacije. On je u prethodnom periodu davao niz homofobičnih komentara i to se sada ne može tek tako izbrisati gumicom pa ni uz podršku nekolicine nevladinih organizacija (koje se najmanje bave ljudskim pravima, a prvenstveno se bave background podrškom LDP-u - poput Građanskih inicijativa čiji je donedavni direktor sada poslanik LDP-a ili Helsinškog odbora čija direktorka Biserko sedi u Političkom savetu LDP-a). LGBT populacija ne sme da bude moneta za potkusurivanje u sukobu DS-a i LDP-a sa aktuelnom vlašću, posebno u svetlu činjenice da se ni DS ni LDP u periodu kada su imali vlast nisu nimalo potrudili da unaprede položaj LGBT populacije.

Jedino do cega se gospodin gradonacelnik dosledno drzi jeste sopstveni interes i to je covek dokazao toliko puta. Sa tako samozivim karakterom ne moze se postupati kao sa regularnom, pristojnom osobom vec po principu poklopljenih interesa i ucene. U ovom slucaju, trebalo mu je dozvoliti da iskoristiti kucu ljudskih prava i demokratije kao platformu za politicko modernizovanje i prepucavanje sa SNS jedino u slucaju da izadje u javnost sa konkretnom podrskom za organizaciju Prajda 2013e. Kako je ispalo, covek se definisao kao savremeni demokrata i opozicija postojecem stanju na papiru a u stvarnosti je proizvod provincijalne kancelarije SKJ sa fabrickom greskom.