Homoseksualnost je ljubav

Nikada u Srbiji nisam procitao inspirativniji tekst o stanju LGBT populacije. U ovom inteligentno i sazeto napisanom tekstu, receno je i pokriveno sve, od SPC, hriscanstva, politike, drustva.. Ja imam 32 godine, nisam se autovao (hvala Bogu), jer ne bih mogao da izdrzim pritisak porodice i okoline. Finansijski sam nazalost vezan za roditelje, koji blago receno, svakodnevno pokazuju netrpeljivost prema meni, koja je jedino izazvana njihovom pretpostavkom da sa mnom nesto nije u redu, jer nemam devojku, tj.da sam gay. Znam da me se stide, mozda cak i gade. Pa me i ne cude gay tinejdzeri koji imaju suicidne misli, jer ih i ja u ovim godinama imam. Znam kako je tesko kada ti porodica svakodnevno stavlja na znanje da si manje vredan od brata ili sestre. Kada ti taj isti brat ili sestra okrenu ledja u situaciji kada su ti najpotrebniji, a samo zato sto i oni predpostavljaju da sa tobom nije nesto u redu. I oni te se stide (znam iz sopstvenog primera). Nekadasnji drugovi te izbegavaju jer i oni predpostavljaju da sa tobom nije nesto u redu. Vrlo je tesko biti gay u Srbiji, narocito u unutrasnjosti. Usamljenost, ceste depresije, tuga, osecaj da manje vredite su samo neka od osecanja koji mnogi pripadnici gay populacije imaju. Najlakse bi bilo kada bih mogao da odem negde u inostranstvo i zivim svoj zivot. Ali ne mogu..ne znam kako..

Odlican clanak. Moracu da ga posaljem nekim prijateljima hriscanima...

odličan text.

novi sad@ ja sam gay hriscanin i sta je problem sto ja kao gay verujem u svetu trojicu..reci mi molim te...

Predivan tekst,svako bi trebao da ga pročita.-Dišem dakle postojim.