Zločin iz mržnje u radnom tekstu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

Ako je mrznja otezavajuca okolnost *po zakonu*, onda takav zakon sankcionise osecanje. Naravno da kazna moze biti manja ili vecu u pojedinacnom slucaju. To odredjuje sud na osnovu okolnosti konkretnog slucaja, a u te okolnosti mogu da udju stvari kao bezosecajnost, okrutnost, predumisljaj, pa cak i predumisljaj motivisan mrznjom. Ali takve stavri moraju da ostanu incindentalne, tj da ih sud uzima u obzir samo od slucaja do slucaja. Mrznja ne sme biti predmet ZAKONSKOG normiranja, bez obzira koliko gnusna ona bila sa gledista ljudskih prava. Po meni svako ima pravo da nekaznjeno mrzi koga hoce i koliko hoce, ali nema pravo da POSPESUJE mrznju kod drugih. Zakon se mora ograniciti na ponasanje, a misljenje i osecanja moraju ostati van njegovog domasaja. Kada LGBT zajednica uspe da ugura zlocin iz mrznje u zakon, kao sto je uspela u Americi, onda politicka korektnost krnji smisao zakona.

Drzava Srbija na papiru izgleda poprilicno civilizivano, ali na veliku zalost kada se nasi zakoni suoce sa stvarnoscu, stice se utisak da nismo previse odmakli od nesretnih otomanskih dana. Nas problem nije usaglasavanje slova zakona sa potrebama savremenog drustva vec sprovodjenje vec izglasanih zakona. Uopste nije losa ideja da se donose zakoni koji vec funkcionisu u razvijenim zemljama, jer ako krenemo da ih primenjujemo mozda ponovo zauzmemo nase mesto u tom drustvu.

pa i ne sankcionise mrznju nego zlocin iz mrznje. ne mrznju kao zlocin, nego zlocin pocinjen iz mrznje. sto znaci da ako ne pocinis nikakav zlocin zbog toga sto mrzis, neces ni biti kaznjen. jel jos neko pogresno shvatio?