Savremeni izazovi feminizma

zelim da se ukljucim u ovu diskusiju, jer mislim da je borba zena za jednaka prava ili bolje, jednako tretiranje oba pola u drustvu nesto sto je condicio sine qua non. Na zalost ja mislim da je u osnovi partrijarhalnog drustva crkvena dogma ( sta god hriscanska , muhamedanska ) koja zene ne stavlja, niti ih je ikada stavlajla u ravopravan polozaj sa mukarcima. U poslednje vreme je ucestala rasprava ( kod nas ) o polozaju zene u politici. I naravno, opsta je konstatacija da je politika mesto muskog sovinizma. To jeste tako, ali i zbog cinjenice da same zene pristaju na takav polozaj. Kroz istoriju se iskristalisao jedan model ponasanja zena u partrijarhalnom drustvu. To je "eminencija u senci". Za to se popularno govorilo, muskarac je glava, zena je vrat. Bojim se da zene vole taj svoj polozaj u drustvu i da ga se tesko odricu i u tome se, izmedju ostalog, ogleda neuspeh feministickog pokreta. Dakle, pre bih rekao zbog nespermonosti zena da izadju na "javnu scenu" i da se hvataju u kostac sa muskarcima na raznim poljima, nego od neprihvatanja okoline da su zene kompletno ravnopravne. Socioloski, ipak daleko nepovoljniji je i status LGBT osoba. Ni oni nisu spremni da se ( masovno ) hvataju u kostac sa okolinom. To se, naravno odnosi pre svega na ovu zemlju, mada, koliko znam, nigde te osobe nisu oberucke prihvacene, cak ni u zemljama koje se deklarisu kao sasvim demokratske. U osnovi borbe i zena i LGBT osoba je ustvari borba protiv crkvene dognme. U vreme pre hriscanstva ta borba nije postojala. U tom smislu to su bila daleko tolerantnija drustva