Bulevar Uspomena VI

Veoma lose. Previse nerealno, deluje kao laka sapunica. Nema dubinu osecanja u prici koja tece kao voda i ne izaziva nista u ljudima koje je citaju.
Veoma lose!

Nisam knjizevni kriticar, ali je ovo i laiku suvise prozaicno. Sve se radi o nekim poklonima, kucama, vilama, verandama, terasama sa pogledom na more, velikim stanovima, luksuzu, kao u poznatim jeftinim serijama. Ne oseca se ljubav, ceznja, razmisljanja, toplina odnosa, radost, tuga, samoca. Nema estetske i knjizevne tezine teksta. Suvise suvoparno, bezlicno, sponzorski obojeno i stilizovano. Ekstra sredjeni, neodoljivi tipovi, super izgleda, savrseni. Neki avioni, skupi, preskupi restorani, sa ajkulinim i zmijskim specijalitetima.

Negde se i naglasava da je bilo papreno skupo, kao u nekom restoranu u Budvi. Tu je i neizbezna, ekstra drugarica, savetnica, za preko telefona i uzive, celodnevne, razbibriga razgovore sa uputstvima. Nema opisa osecanja, unutrasnjih stanja licnosti. Nismo upoznati ni sa najobicnijim, detaljnijim, spoljasnjim opisom likova, sem da je bogati tip savrseno zgodan, u fensi odelima, a da ne govorimo o nedostatku duhovnih, mentalnih i dusevnih karakteristika licnosti.

Puno gramatickih gresaka. Stil pisanja izuzetno simplificiran. Fabula smesna, radnja se odvija, otprilike: usao sam u stan, seo na krevet, ustao, zatim ukljucio racunar, pa se konektovao na internet, pretrazivao duze vreme sajtove... I bez daljeg citanja naslucuje se odvijanje situacije. Sve neke materijalne dragocenosti, pokloni, ekstra mobilni telefoni, viza kartice, privatne firme. Zgodni sofer koji prevozi po narudzbini ali je sigurno strejt. Bez opisa sta autor razmislja, ocekuje, dozivljava dok sedi u kolima, u voznji ka Beogradu.
Sve je bez sarma, romantike (sem ako je romanticno ispijati skupe, ali obavezno skupe sampanjce u privatnom avionu). A i sama visina na kojoj se romansa odvija, upucuje na nadprosecno, elitno dozivljavanje sebe i isticanje materijalnog.

Za mene kao geja, a znam i za vecinu gej ljudi ovaj zivot je dosta surov i tezak, ne mislim egzistencijalno, vec duboko ljudski. Nisam pesimista, niti sumoran tip. Preispitujemo sebe, trazimo odgovore u sebi, kod drugih, iz knjiga, iz tudjih iskustava. Puno nedostaje ljubavi. Nedostatak ljubavi dotice i autor u svom delu, ali je to ovlaz i nedovoljno opisano, cisto samo konstatovano.

A gde su prezivljavanja tih stanja? Uopste nije sporno da je autor sve to doziveo. Svega ima na svetu, ali je potpuno neinteresantno.
Ocena 1 (jedan).

Uvek dajem relativno visoke ocene, ali zaista ne mogu a da, po ko zna koji put, ne iskomentarisem pravopis!!! Pa to je katastrofa (npr, ne kaze se "Jer jesmo?" vec "Je l' jesmo?"). Molio bih lektore da obrate paznju malo vise, jer mi to zaista kvari utisak citanja, jer izgleda da spadam u mali broj onih kojima je ovo zanimljivo za citanje!!!

ako je na bilbordu pisalo "...tvoj M" kako si to onda za drugaricu iznajmljivao? To mi je bilo smesno, sve ostalo nije ni vredno komentara...

Najiskrenije, hajde da ne bude to vise samo prepricavanje tipa: ustao sam, culi smo se videli, on je rekao..., ja sam rekao....
POkusaj da malo opises tvoje unutrasnje reakcije, nedoumice, razmisljanja, dvoumljenja, traganja...

Veliki plus bi bio ako bi prica dobila malo slojevitosti. Pa ne svodi se zivot samo na vezu, vec je tu i prijateljstvo, posao ili skola,... pa bi mogao da napravis neke analogije, prozimanja. Verujem da bi smo te u nekom sirem kontekstu bolje shvatili i doziveli realnije, zavoleli...

Iskreno i najdobronamernije!

Maleni maleni, pa ti i dalje po svome!
Aman pa zasto tri bilborda, pobogu! Onaj ispred zgrade bi bio sasvim dovoljan!
Nemas toliko predvidljivih momenata u ovom delu, mozda jedno 3-4, max 5, al kad kad nabodes brljotinu, ti ga stvarno nabodes!

Tesko je komentarisati, jer izuzetno je transparentno koliko su materijalne zelje autora nadvladale sve ostalo i zgruvale emocije.

Maleni, a kad ce kraj ovom jadu i trivijaLOOKu?

Mislim da bi sto pre trebalo skloniti ovu seriju clanaka, jer kvari izgled, funkcionalnost, i vrednost sajta; upravo onako kako smo do sada na njega navikli.
(ocena O, bez zvezdice)

Ma ljudi, ovo je ekstra! Svaki put se tako slatko nasmejem kad procitam novi nastavak ove humoreske! Eto, recimo, biznismen, koji ima ne znam kol'ko stanova, vila, luksuznih automobila itd. itd. nema para da priusti sebi sat, nego jadnik mora non-stop da gleda u telefon kako bi video koliko ima sati... HAHAHA... Ali, srecom, u pomoc mu uskace junak nase price, bogati Marco, koji mu ovakvim poklonom upotpunjuje prazninu u njegovoj imovini.

A da ne govorim o onoj nebulozi koju je neko ovde vec primetio, kako unajmljuje bilbord toboz' za drugaricu, a u potpisu pise "Tvoj M."...

Ne, mislim, ovo je stvarno genijalno i apsolutno sam za to da se ovo ne uklanja sa sajta, jer me ovo uvek tako lepo nasmeje i oraspolozi, bolje nego bilo koji zabavno-humoristicki program na TV-u.

Od ovako stereotipne situacije "ozenjen i slobodan" moglo je da se napravi cudo! Kod tolike ljubavi, satova,stanova, bilborda,vecera, kamiona i aviona ja bih ga razveo i uzivao u svemu tome samo sa njim...
Ipak svaka cast na iskrenosti, verujem da je bilo tako...ni sam ne znam zasto, ali verujem.

A da pisem ja malo kolumnu :)

Ma da mi je znati zasto je poludeo kada je ovaj hteo da se razvede...uprkos tolikoj ljuibavi!

I jos nesto da sam ja isao tom marsutom ja bih danas iz svoje vile gledao na zenevsko jezero, uprkos tome sto imam samo 23 godine, a ne bih svakog dana gubio nerve sto moja "najbolja" drugarica ne moze da se pomiri sa cinjenicom da sam gay... toliko o tome koliko je u Srbiji lako biti gay.
Podrzavam jedan od komentara na ovoj stranici ciji autor izmedju ostalog pominje osecanja, ljubav, strast, probleme jednog gay muskarca.

Ma ljudi, šta ste navrli sa napadima na dečka???
Je li tekst mora biti gramatički točan da bi bio istinit? (Pazite, nešto može biti istinito, a da se nikada nije ni dogodilo! Kako, pa razmislite.)
Situacija koju ste svi vidjeli, pa i ja: TEKST PIŠE U IME PRIJATELJICE, A POTPISUJE SE U MUŠKOM RODU!
Pa, mislim, dobro - obzirom da je na srpskom, i meni je bilo čudno i pomislio sam da to nije istina. A je li istina ili nije istina - to je najmanje bitno. Bitno je da TU LJUDI MOGU PREPOZNATI SEBE!!! Da mnogi čitatelji, pa i ja osobno, mogu prepoznati svoju priču iz SVOG života i to je, mislim, dovoljno.
I šta, negirate možda da se to događalo ili događa u stvarnosti. Pa, normalno da -da.

Dalje, sapunica, sranje, ovo-ono... Pa, treba li tu sada vršiti neku šekspirijansku ili ala Castaneda analizu? Treba li doista SVE biti tako dubokoumno da bi se dokučila suština? Hel NO!

Ne uspoređujem dečka sa nekim tamo piscima, niti znam njegove ambicije, niti godine ali, dajte VI napišite, gospodo, nešto slično sa 19-20 ili 25 godina. Common.
Napadaju i napadali su Paula Coelha. Te simplicity, te sve na isti kalup, te prosto proširene rečenice, te sve same biblijske fraze... Ne uspoređujem, sorry ali držim da se milijunske naklade ne prodaju tek tako... Tj, komercijalno ne mora biti nužno i loše. NAPROTIV!
Uzmite primjere iz muzičkog svijeta: Većina vas zna za izvrsnu, neponovljivu Radojku Šverko. Je li ona komercijalna? Ne, na žalost. Je li dobra? Pa, mislim da tu ne bi trebalo biti rasprave.
Situacija u ovoj priči je samo dijametralno suprotna. Ne doživljavate li
život u priči lično - reći ćete da je sranje i da tendira ka komercijali.

Agatha Christie je ljudima koji su bili strašno nezadovoljni njenim neponovljivim krimićima, pa joj slali ideje za rukopise ili prepravke istih, pristojno pisla, slala natrag i odgovarala:

Dragi gospodine/gospođo;

Napišite si priču sami i sigurno ćete biti sretniji.
Vaša A.C.

...

Kažem, ne uspoređujem, jer usporedbe doista nema, samo konstatiram.

Ja kažem: Nastavi pisati, imaš sjajan potencijal, a na tebi je da odlučiš kojim će putem tvoje pisanje krenuti dalje. Bazirano na istini ili ne. Svejedno.

Sretno,

Saša.

slazem se sa Amsterdamom nemora biti uvek gramaticki tacno ako je bilo istinito i meni se tako nesto desilo ali nije bilo ovoliko okiceno,Marco verujem da je sve to sto pises istinit dogadjaj ali daj nam malo tvoja osecanja prema njemu unesi se prosto u pisanje kao da pises ljubavni romam koji na kraju ima tuzan ili srecan kraj toliko od mene pozdrav.