Jesam gej i Srbin sam

Koliko lep, ljudski tekst, Jos od Glasa javnosti, do sada Sanja M. Tomic izuzetno pise. Dugo se vec bavi drustvenim temama, ali nisam znao da ce i ova doci na dnevni red. Odusevljen sam. Sanja, hvala ti.

Ljudi! Nije sve tako crno-belo. Tajna je u biranju prijatelja koji ne moraju neminovno biti homoseksualnog opredeljenja da bi prihvatili i shvatili gay ljude.
Porodica je pak druga prica. U principu sve se svodi na ono : "sta ce ljudi reci?"
E sad... sto pre shvatimo da svoj zivot zivimo za sebe, a ne za svoje roditelje to ce nam biti lakse da se nosimo sa pritiskom.
I ne zaboravite da je pozitivan stav uvek naj bolje resenje. Nasilnika se nikada necemo otarisiti, naprosto jer su kao ubikvitarni mikrobi. Svugde ih ima.

Well, nisam mogao a da se, po ko zna koji put ne zapitam: hoce li ljudi ikada prestati da se pitaju sta ko jede i sa kim se jebe?! U Srbiji je najbitnije imati novca. Kada imate novca i to jasno pokazujete, nasa raja, sa vama, podmece sopstvenu pozadinu i mase rainbow zastavom ispred kamera nacionalnog servisa. Ma kakva nacija. Osvestite se ljudi, zivite sopstveni zivot! Manje ce vam vremena ostati da se pitate ko jeste, nije, sta je...... kada me ljudi pitaju jesam li gay, najcesce ogdovaram da sam toliko toga da je to sto sam fem ili gay toooliko nebitno...... sa svojih 25 zelim da dobijem batine, da volim, da ignorisem (da ne mrzim). I negativna emocija je dobra emocija. bolje i to nego da ne osecam. A ako mislite drugacije, voleo bih da to cujem roccomarcomail@yahoo.co.uk