Najčešće postavljana pitanja Richardu Dawkinsu na temu ateizma

Britanski časopis Prospect objavio je 1985. god. listu 100 najuticajnijih živih intelektualaca u svetu (kod nas objavljena u NIN-u, 24. 11. 2005). Na prvom mestu je bio Noam Chomski, iza njega Umberto Eco, a treće mesto je zauzeo Richard Dawkins, ispred Vaclava Havela, na četvrtom mestu. Ko je Richard Dawkins!? Britanski zoolog, profesor na univerzitetu Oksford. Međutim, ma kakva da su mu otkrića bila u oblasti zoologiji i biologije, na tu listu je dospeo iz nešto drugačijih razloga. Dawkins je borbeni ateista i darvinista čija je knjiga The God Delusion već dugo na listi bestselera (npr. na listi u New York Times-u), delo koje je izazvalo izuzetno mnogo polemike a on sam je postao neka vrsta glasnogovornika ateista u svetu. Dawkins daje često intervjue i čest je gost na televizijama gde pleni svojom ubedljivošću i oštroumnom argumentacijom. Portal diganta.org je nedavno sačinio jedan FAQ sastavljen iz više intervjua koje je Dawkins u međuvremenu dao.

Zašto ste protiv vere?

Zato što sam od onih osoba kojima je stalo do istine. Vera i bilo kakva dogma su najveće prepreke na putu do istine. I ne samo to, zabrinut sam zbog pozicije koju vera zauzima u našem društvu. Možete napasti tuđa politička uverenja, kritikovati fudbalskog trenera, ali ne smete napasti nečija verska ubeđenja. To što vera uživa je neka vrsta imuniteta od kritike, uprkos činjenici da je dokazano da je mahom nelogična.

Postoje milijarde ljudi širom sveta koji žive i pripadaju raznim verama. Kako biste ih opisali?

Naravno, da postoje milijarde ljudi koji su vernici i većina ih je bezazlena. Ali, oni nose virus vere, koji prenose ga s generacije na generaciju i svakog časa mogu da izazovu ’epidemiju’ vere. Kao što rekoh, ja sam od onih kojima je stalo do istine i koji takođe žele da vide da ljudi tragaju za istinom. Istina nije otkrovenje, već se uspostavlja pomoću dokaza i ponovljenih eksperimenata.

Ima naučnika koji su religiozni. Šta mislite o njima?

Da. Na žalost, ima mnogo dobrih naučnika koji su vernici. Iako ja ne razumem baš jasno njihovu poziciju, izgleda mi kao da se oni ponašaju kao religiozni ljudi iz nekih drugih razloga ili kategorizuju svoja stanovišta u skladu sa kontekstom.

Religiozni ljudi tvrde da svoje moralne nazore zasnivaju na veri. Na čemu ateisti zasnivaju svoj moral?

Religiozni ljudi ne zasnivaju svoj moral na veri. Ne slažem se sa Vama na ovu temu. Skoro svi se slažemo na moralnim osnovama, gde religija nije imala efekta. Na primer, svi mrzimo ropstvo, želimo emancipaciju žena i to su naše moralne osnove. Ovakve moralne osnove su počele da se formiraju tek pre nekoliko vekova i mnogo nakon uspostavljanja svih velikih religija. Naš moral se zasniva na okruženju u kojem živimo, talk show programima, romanima, novinskim uvodnicima i, naravno, usmeravanjem od strane roditelja. Religija može imati samo malu ulogu u svemu tome. Moral ateiste dolazi iz istog izvora kao i moral religiozne osobe.

Ali, sve verske knjige daju moralna uputstva, kao što je ono da ne treba ubijati susede. Zašto i dalje mislite da su loše?

Verske knjige zaista govore o tome kako ne treba ubijati komšije, istovremeno govoreći o skrivanju ženske kože i ubijanju nevernika. Bog u Starom zavetu, kao što sam opisao, uopšte nije dobra ’osoba’. Bog je svakako mnogo bolji u Novom zavetu. Međutim, kada birate i izdvajate dobre stihove iz verskih knjiga, parametri koje koristite, svakako ne dolaze iz same religije. Na primer, kada kažete da je Novi zavet bolji, nikako ne koristite hrišćanstvo kao merilo. Parametri koje koristite, posledica su moralnih nazora koji su već u vama, apsorbovani iz raznih izvora tokom života.

U svojoj knjizi, rekli ste da bog ’gotovo sigurno’ ne postoji. Zašto ostavljate tu mogućnost otvorenu?

Bilo ko ko je naučnički orijentisan, ostaviće otvorenu tu mogućnost koju ne mogu da ospore, ma koliko malo verovatna ona bila. Ja bih prvi prihvatio boga kada bi dokazi govorili njemu u prilog.

Dakle, priznajete da nauka ne može da ospori boga. U čemu je problem ako ljudi poštuju boga dok se ne dokaže suprotno?

Nauka ne može da ospori boga kao što ne može da ospori da su Apolon, Juju (1) ili Thor (2) sa savojim čekićem ili, čak, Leteće špageti čudovište (Flying Spaghetti Monster) (3) stvorili univerzum. Međutim, ne verujemo u njih, kao u nešto što je malo verovatno. Ne verujemo ni u bajke Hansa Kristijana Andersena iako ih ne možemo osporiti. Verovati u neverovatan događaj ili božanstvo samo zato što ne možemo da ga osporimo, meni zvuči budalasto.

Zašto mislite da univerzum, veliki, složen i misteriozan nije kreacija Vrhovnog bića, kada vidimo da su sve složene stvari u stvari stvorene?

Pre svega, ako pretpostavite da su sve složene stvari stvorene, onda i bog, sposoban za stvaranje tako složenog univerzuma, treba da je složeno biće i da ima svog tvorca. S druge strane, ako pratite darvinovski evolucioni put, videćete kako se složeni organizmi mogu nastati nadgradnjom jednostavnijih bića kroz proces prirodne selekcije. I mnogo je logičnije verovati da smo mi i ceo univerzum počeli od jenostavnog početka, nego da je sve počelo od složenog tvorca.

Zar Vas ne pogađa veličina sveta kada se popnete na vrh planine? Zar Vas ne očaraju lepota prirode i misteriozni zakoni univerzuma?

Naravno, da da. Pomenuo sam to u prvom poglavlju svoje knjige kao duhovnost koju je sledio Ajnštajn. On bio toliko opčinjen tajnama sveta i to je bilo tako uzbudljivo iskustvo za istraživati. To je vrsta duhovnosti koja ne zahteva boga, lično božanstvo, da bi objasnila tajne prirode. Sasvim je drugačija od religije koncentrisane oko boga, koji može da čita misli, vodi evidenciju o gresima, sudi ljudima nakon smrti, kažnjava nevernike i upravlja univerzumom.

Šta mislite o Hitleru i Staljinu kao ateistima?

U svojoj knizi tvrdim da Hitler uopšte nije ateista, jer je gajio verske predrasude prema Jevrejima. Staljin je dogmatski sledio komunizam. Već sam rekao, da niko od nas zaista ne zasniva svoj moral na veri. Staljin je, u stvari, koristio dogmatski komunizam kao svoj izvor moralnih nazora, ako ih uopšte možemo tako nazvati. Biti ateista ne traži od vas da postanete dogmata ili komunista, već samo da ne verujete u boga. Čovek koji je član mafije može biti ateista, ali bilo bi nelogično reći da ga je ateizam gurnuo u tu organizaciju. On ima kolege koji rade zajedno s njim, a religiozni su.

Zašto povezujete religiju da ’zlostavljanjem dece’?

Povezujem označavanje dece kao ’jevrejski dečak’ ili ’muslimansko dete’ sa zlostavljanjem dece, jer deca tek treba da izaberu svoja verska ubeđenja. I ne samo to, deca se podižu tako što se odvajaju od drugih verskih grupa i gleda se da slede veru svojih roditelja. Zaklanjanje dečjeg vidika očigledno spada u zlostavljanje dece.

Vaš cilj je da ljudi koji pročitaju ovu knjigu napuste svoju veru, zar ne?

Nema ničeg lošeg u postavljanju velikih ciljeva i može se reći da to jeste moja želja. Ali, u stvari, želimo da ljudi koji slede neki srednji put i koji nikada nisu duboko razmišljali na ovu temu, razmisle još jednom i svesno odbace boga. Takođe, vidim da u Sjedinjenim državama ima 10 – 15% ljudi koji se izjašnjavaju kao ateisti, što je više od bilo koje manjinske verske grupe. Međutim, oni nemaju nikakvu političku moć niti lobi u poređenje sa jakim jevrejskim lobijem. Želim da se ateisti udruže i uspostave političko stanovište neutralno u odnosu na boga, njihovo sopstveno stanovište, za bolje izbalansiran svet.

Napomene:

1. Juju (Džudžu) – ova reč potiče iz jezika zapadnoafričkih plemena i/ili jezika Bantu crnaca (rasprave na tu temu još traju) i znači: aura ili neko drugo magično svojstvo nekog objekta, a obično ima veze sa duhovima ili srećom vezanim za taj objekat; može biti i naziv za sam taj objekat (amajlija). – Prim. prev. 
   
   
2. Thor (Tor)– riđokosi i riđobradi bog groma i rata u nordijskoj mitologiji. – Prim. prev. 
   
   
3. Flying Spaghetti Monster je vrhovno božanstvo parodične religije koja se zove Church of Flying Spaghetti Monster (Crkva Letećeg špageti čudovišta). Ova verska grupa osnovana je 2005. godine na Oregon State University-ju, kao reakcija na odluku odbora za obrazovanje države Kanzas, da se kao alternativa evoluciji mogu predavati samo inteligentno osmišljena učenja. Onivač Bobby Henderson propoveda verovanje u natprirodnog tvorca, Leteće špageti čudovište, koje nalikuje na špagete sa ćuftama, i zalaže se za to da se program nastave uvrsti Pastafarian-ska (pasta + Rastafarian) teorija postanja.

Prevod: Ivana