![]() |
www.gay-serbia.com |
VEŠTICE
I VIKA Witches & Wicca |
||||||||||||||||||||||||
![]() |
||||||||||||||||||||||||
Savremeno veštičaranje i Vika (''Veština'') jesu forme duhovnih i religioznih praksi koje se temelje na obožavanju prirode i koje spadaju pod širu kategoriju paganizma. Postoji mnogo vrsta veštičarenja i mnoge veštice praktikuju same za sebe, ali postoje osnovna pravila i pogledi na stvari koji su za većinu njih isti. Veštice prepoznaju božansko kako kao boginju tako i kao boga, koristeći se često mnogim panteonima iz različitih vremena i kultura. Veštičarenje je religija prepoznavanja božanske prisutnosti. Veštice i vikani vide boga i boginju u svim stvarima, a najviše u prirodi (koja uključuje ljude). Kao posledica toga, veštice izvode svoje rituale iz godišnjih doba i ciklusa Sunca i Meseca. Svi inicirani imaju naziv sveštenica i sveštenika, lično odgovornih za svoje postupke, svoja verovanja i ponašanja. Osim u umovima protivnika veštičarenja, to ne stoji u nikakvoj vezi sa satanizmom, jer satana je hrišćanski pojam; veštice ne veruju ni u jednu otelotvorenu formu zla iako veruju da zlo postoji. Većina veštica sledi dva etička pravila: 1) ne povredi nikoga i čini šta ti je volja, i 2) šta god poslao vratiće ti se trostruko. Ova dva pravila sprečavaju bacanje zlih, uništavajućih čini. Veštice koriste magiju unutar ritualnih krugova da izazovu potrebnu promenu u sebi samima ili svojim društvima, da opšte sa božanskim, da leče pojedince i zemlju, kao i da osete stanja ekstaze kroz bajanje, muziku bubnjeva i ples. Veštičarenje je religija čula koja smatra materijalni život svakog pojedinca kao sveti dar i naglašava isprepletanost svih stvari, kako vidljivih tako i nevidljivih. Poreklo
Iako mnogi praktičari podjednako koriste termine ''veštičarenje'' i ''Vika'' da bi opisali istu stvar, naučnici upotrebljavaju reč ''Vika'' samo za Gardnerijansku viku, nazvanu prema njenom osnivaču Geraldu Gardneru. U stvaranju (ili ponovnom otkrivanju, kako neki gardnerijanci drže) religije veštičarstva u Engleskoj 1930-tih i 1940-tih godina, Gardner je reflektovao stavove svog vremena i mesta. Njegovi tekstovi i rituali su bili hijerarhijski (sa visokim sveštenicima i sveštenicama i sa tri nivoa inicijacije) i bezmalo heteroseksistički. Kako je Viku konceptualizovao kao religiju plodnosti, neki od njegovih sledbenika su smatrali da homoseksualci ne mogu biti vikani. Bilo kako bilo, prisustvo boginje u Gardnerijanskoj viki
je zaista zainteresovalo spiritualne feministe oba pola u SAD,
gde su oni koji su primili inicijaciju u Engleskoj počeli da obučavaju
nove vikane šezdesetih godina. Od još vece važnosti za kvir svet
je bila knjiga ''The Charge of the Star Goddess'' (''Nadzor Zvezdane
Boginje''), Gardnerove visoke sveštenice Doreen Valiente, urađena
po uzoru na njenog prethodnika Charlesa Lelanda i njegovu knjigu
''Aradia'', prvi put objavljene 1899. godine. Potvrđujući sakralnost
svih oblika zadovoljstva i ljubavi izrazom: ''Svi činovi ljubavi
i zadovoljstva su Moji rituali'', Gardner i Valiente su ustanovili
religijske tekstove koji podržavaju sve seksualne i polne identitete,
a kvir osobe su bile važne u uspostavljanju veštičarstva u njegovim
mnogim oblicima u SAD.
Z
(Zsuzsanna) Budapest, veštica i lezbejka iz Mađarske, osnivač
je glavnog ogranka dijaničke veštine, koje poštuje isključivo
Boginju i ograničava svoje krugove na žene (iako postoje dijaničke
grupe koje prihvataju muškarce). Ona je bila prva žena koja je
objavila udžbenik za veštičarenje ''The Feminist Book of Lights
and Shadows'' (1976). Njeni studenti su bili Ruth Barrett, Kay
Gardner i Starhawk. U dijaničkoj veštini, Z je kreirala spiritualnu
bazu za feministički aktivizam protiv patrijarhata, homofobije,
rasizma i svih drugih oblika opresije. Takav rad nije bio najbolje
primljen od strane većine gardnerijanskih sledbenika, kojima su
dvojstvo polova i biološka plodnost bili ključni za ritualne radnje
i verovanje. Kasniji razvoj je pokazao da je taj otpor Z. učenju
zasnovan na starosnim društvenim predrasudama, a ne na religiji
veštičarstva kao takvoj. Zaista, studija Arthura
Evansa ''Veštičarenje i gej kontrakultura'' (1978) tvrdi da
su dve grupe bile povezane kroz evropsku istoriju, posebno u umovina
dominantih kultura.
Godinu dana nakon što je njegov rad objavljen, Evans je uputio poziv za spiritualnu konferenciju Radikalnih vilenjaka (engl. faery je tkd. ''gej''). Ovo je bio početak još jednog kvir ogranka u veštičarenju u kojem su gej i biseksualni mladići otkrivali spiritualne aspekte svojih seksualnih identiteta i afirmisali mišljenje da su njihove razlike u stvari božanski dar. Mitch Walker i J. Michael Clark su bili među onima koji su doprineli ovom pokretu unutar pokreta. Kroz igru, otvorenost i takve ritualne kreacije poput The Mud People i plesove uz svete čajeve, radikalni vilenjaci su proširili spektar izraza u veštičarenju, afirmišući mesto muškaraca u religiji iako su dovodili u pitanje formalnije aspekte tih muških pozicija. Iste godine kada su se Radical fairies prvi put sastali u Arizoni, Starhawk je objavila ''The Spiral Dance'' (1979), knjigu koja će postati jedna od najčitanijih knjiga u vezi sa savremenim veštičarenjem. Od njenih učitelja Victora i Core Anderson i njenog rada u San Francisku sa Z. Budapest i Diane Baker, Starhawk je okupila egalitarne klase koje su konačno prerasle u Reclaiming Collective (Obnovljeni kolektiv). Učitelji iz Reclaiming-a organizovali su sedmične intenzivne radionice, poznate kao Veštičji kampovi, najpre u Kaliforniji, potom širom Amerike, u Kanadi, Nemačkoj i Engleskoj. Biseksualnost Starhawkove, neseparatistički feminizam i zalaganje za nenasilnu društvenu promenu, osigurali su da taj aktivizam ostane u srcu u ''Reclaiming'' tradicije, koja je nehijerarhijska, bazirana na cenzusu i posvećena društvenoj transformaciji kroz zajedničko jačanje i magijski aktivizam (koji je sve jači u antinuklearnim i antiglobalizacijskim pokretima, kao i pokretu za prava GLBT zajednice). Kreativnost kao i ekstatički rituali su oznake Reclaiming-a, delimično insipirisan radom radikalnih vilenjaka. Reclaiming je poznat po tome što podržava sve orijentacije i rodne identitete; organizuje godišnje kvir veštičje kampove i podržava transeksualce, gender benders-e, kao i svu kvir populaciju u mnoštvu njenih razlika i podvrsta. Drugi oblici veštičarstva poput onih koji naglašavaju trans, traganje (journeying) i ekstatičke izraze, takođe prihvataju transeksualne osobe, verujući da one poseduju višeobraznu prirodu koja im daje veću lakoću da se kreću između svetova. Većina tradicija je milenijumima imenovala vešticama i vešcima one koje su na marginama društva, one koje su svesni mnoštva stvarnosti i one kao nosioce razlika. Iako su mnoge veštice sklone da kažu da je njihova religija ista kao bilo koja druga zapadna, osim što imaju mnogo božanstva umesto samo jednog, drugi pripadnici veštičarstva afirmišu pobocni put i žele da promene društvo na bolje. Oni su prigrlili kvir osobe, i te kvir osobe su u mnogim ograncima veštičarstva našle svoj duhovni dom.
Napomena: Morgan Le Faye
Prema: M. Pukkila, u: Encyclopedia of LGBT History in
America, 2004.
Linkovi:
|