www.gay-serbia.com |
|
William Shakespeare (1564-1616) Engleski dramski pisac Mada svi kažu da je Shakespeare dobar pisac - Shakespeare je dobar pisac Aldous Huxley Rodio se kao sin trgovca u Stratford-on-Avonu, a prvi put se za njega čuje 1592. godine u Londonu, gde se pojavljuje kao glumac i dramski pisac. Komedije i istorijski komadi koje je pisao u ranom periodu svog života ustupile su mesto tragedijama njegovih kasnijih dela, i romansama koje je pisao u poslednjim godinama. Oženio se 1582. godine, te se vratio da živi u kući u gradu u kome se i rodio. Nekoliko karaktera u Shakespeareovim delima protumačeno je kao homoseksualno, ali najindikativniji trenuci su oni u kojima Shakespeareovi zapleti istražuju dvostrukost travestitskih konvencija engleskog pozorišta tog vremena, u kome su ženske uloge tumačili mladići. U komadu Kako vam drago (As You Like It), ženska junakinja, Rozalinda, koju je igrao dečak, prerušava se u mladića i uzima ime Ganimed, što je tadašnji izraz za homoseksualca (catamite). Strastvena veza između Rozalinde i njene družbenice Silije doprinosi seksulnoj dvosmislenosti cele situacije. Ovo nije slučaj samo sa komadom As You Like It: u komadu Bogojavljenska noć (Twelfth Night), ženska junakinja Viola takođe se prerušava u mladića i uzima ambivalentno ime Sezario; a jezik Helene i Hermije u komadu San letnje noći (A Midsummer Night's Dream) je nabijen erotikom, kao i jezik Rozalinde i Silije. Međutim, Shakespeareovi soneti su ti oko kojih su ispleteni vekovi nagađanja. Godine 1609. godine, kada je Shakespeare bio već priznati dramaturg, pojavilo se izdanje soneta pod njegovim imenom. Prvi deo soneta bio je upućen prelepom mladom plemiću. Oni počinju kao iskren savet mladiću, ali prerastaju u očigledno strastvenu ljubav. Sa drugom grupom soneta, u erotski trougao ulazi i ''Crna gospa''. Prva grupa soneta je prožeta transcendentnom ljubavi, druga pesnikovim gađenjem (revulsion) nad snagom njegovih heteroseksualnih želja. Neki komentatori su protumačili sonete prve grupe kao homoseksualne. Problem sa ovim stavom je u tome što, u pokušaju da se ovaj argument primeni i na druge slučajeve, on već počinje da se ruši pod sopstvenom težinom. Postoji sličan homoerotizam u poeziji zagonetnog Christophera Marlowea, ali se takođe može pronaći i kod robusno heteroseksualnog John Donnea, pa i kod predano religioznog Richarda Crashawa, gde je primenjen u teološkom kontekstu. Homoerotizmu na dvoru kralja Jamesa I je na sličan način pronađen uzrok u kraljevoj, navodno homoseksualnoj prirodi, sa odbijanjem da se shvati da je to bila jedna od konvencija na dvoru njegovog prethodnika, Henryja VIII. Homoerotsko izražavanje (gesture) je opšte mesto u prijateljstvima između obrazovanih muškaraca Shakespeareovog doba; a njegovi soneti su jedan - premda zadivljujući - trenutak u konvenciji, i oni najpre naivno predlažu, a zatim lukavo negiraju, seksualnu interpretaciju intimnosti između zaštitnika i njegovog humanistički obrazovanog ''sekretara''. Tema u Shakespeareovom dvadesetom sonetu je potencijalno seksualna priroda pesnikove ljubavi prema pelepom mladom plemiću: O Gospodaru-gospo moje žudi, A womans face with natures own hand Dvadeseti sonet tako počinje - i završava se - sa namerno dvosmislenim stihom, koji se u isto vreme može citati i kao negiranje fizičkog interesa, i kao njegovo potvrđivanje, na najplotskiji način: Za uživanje stvorila te ženi, But since she prickt thee out for womens Poslednji stih je u stvari šala, spektakularni spoj najuzvišenijih i onih najnižih žudnji; njegova društvena zasnovanost je dvosmislenost koja mu odgovara u Shakespeareovom dvadesetdevetom sonetu. Ovo je verovatno najčuvenije svedočenje u svetskoj književnosti o tom uzdizanju duha do koga dolazi kada ljubavnik pomisli na svog voljenog. Ono se takođe može pročitati - reč po reč i rečenica po rečenicu - kao elegantno sročen zahtev za finansijskom podrškom, upućen od strane štićenika iz sedamnestog veka svome zaštitniku. Homoerotski izražaj (gesture) iz Shakespeareovog dvadesetog soneta, koji se može pronaći u celoj tadašnjoj kulturi, pažljivo je osmišljen da iskoristi instinkte njegovih savremenika, koji su postojali u dva komplementarna vida. Prvi je bila njihova nevoljnost da uzmu za ozbiljno nejasnu granicu između homoseksualnosti, i deljenja kreveta i emotivne vezanosti u muškom prijateljstvu. Drugi je bila njihova sklonost da vide ''sodomita'' u političkom kontekstu kao izdajnika ili jeretika. Poenta je u tome da, ako ne treba uzeti za ozbiljno sličnost koja postoji između ''sodomita'' i intimnosti humanističkog savetnika i njegovog obrazovanog zaštitnika, onda ne treba uzeti za ozbiljno ni konspirativnost koju pojam ''sodomita'' sugeriše. Shakespeareova Engleska doživela je uzdizanje na pozicije uticaja i moći humanistički obrazovanih ljudi kao rezultat njihovog položaja na mestu savetnika i pratilaca svojih plemićkih patrona. Uz to je bila svedok i pratećim sumnjama koje je njihov sve veći uticaj izazvao. Homoerotski izraz je trebalo da umanji ove sumnje, i osudio je predrasude publike na jedan fini stepen: odvajanje homoerotizma i politike, koje su kasnije generacije željno prihvatile. Ironični rezultat ovoga, nekoliko vekova kasnije, jeste počasno mesto koje su idilični homoerotizam i književnost Shakespeareove Engleske - taj zanimljivi svet muškog prijateljstva daleko od briga običnog sveta - uspeli da zauzmu u kanonu engleske književnosti. Alan Bray
Dalja bibliografija o homoseksualnosti u periodu
renesanse: Prevod: Bosie XX Sonet Iz: William Shakespeare, Soneti, Prepevao Stevan Raičković po proznom prevodu Živojina Simića. Beograd, 2002, str. 26. XX Sonnet A womans face with natures owne hand |