www.gay-serbia.com |
|
|
Kate Millett (1934-) Američka feministička teoretičarka i umetnica Sadržaj: 1. Kate Millett: Biografija
1. Kate Millett: Biografija
Njena porodica otkrila je da je ona zaljubljena u jednu ženu dok je bila na koledžu. To je Millett primoralo da prihvati, kako i piše u delu A.D: A Memoir (1995), ''taj otpadnički život kome sam se odala, koji je kao neko tajno društvo koje je policija zabranila... kao skriveni gubavac, koji je svuda tajna osim kada se radi o dve ili tri duše u istoriji.'' Nakon što njena porodica saznala, Millett odlazi u inostranstvo i studira na Oxfordu u Engleskoj. Godine 1959. seli se u New York sa željom da postane umetnica. Ispostavilo se da je New York negostoljubiv, pa stoga odlazi u Japan gde prvi put izlaže svoje skulpture 1963. Iste godine vraća se u New York City gde njeno delo sve više poprima politički sadržaj. Sredinom 1960-ih uključuje se u ženski pokret i počinje da radi doktorsku tezu na Columbija univerzitetu što kulminira delom Polna politika (Sexual Politics, 1970), kritikom kulturnih pretpostavki u prikazivanju žena u književnosti. Polna politika postala je bestseler 1970. Međutim publicitet koji je knjiga izazvala stvorio je probleme za Millett. Ona je javno govorila o gej oslobođenju, dižući na uzbunu umerene feministkinje, dok su lezbejke bile zbunjene jer javno nije otkrila svoje lezbejstvo. Kada je to napokon javno uradila 1970, Time magazin tvrdio je da će takvo otkriće diskreditovati i nju i pokret. Publicitet koji se stvorio oko ovog događaja postao je početna prekretnica u feminističkom pokretu učinivši lezbejsvo spornim pitanjem i u žiži interesovanja. Kasnije, Millett se našla na marginama ženskog pokreta. Nastavila je da piše i javno govori o feminstičkim i lezbejskim pitanjima. U delu Flying (1974) pisala je o svom životu koje je postalo andergraund lezbejska klasika. Nastavljajući da piše o svom životu i o lezbejskoj kulturi koja se razvijala, Millett je napisala delo Sita (1977), Elegy for Sita (1979) i A.D. (1995). U njena dela takođe spada i The Loony-Bin Trip (1990), autobiografski prikaz sistema mentalnog zdravlja, i Politics of Cruelty (1994), istraživanje o upotrebi torture u dvadesetom veku. Osnovala je umetničku koloniju izvan Poughkeepsiea, New York, za žene umetnice 1978. god. i nastavila da radi kao skulptorka. Anne B. Keating Bibliografija: Keating, Anne B. ''Kate Millett.'' In Contemporary
Lesbian Writers of The United States: A Bio Bibliographical Critical
Sourcebook. Ed. Sandra Pollack and Denise Knight. Westport, Conn.:
Greenwood, 1993, pp. 361-369. Juhasz, Suzanne. ''Towards a Theory of Feminst Autobiography: Kate Millett's Flying and Sita; Maxine Hong Kingston's The Woman Warrior .'' In Women's Autobiography: Essays in Criticism. Ed. Estelle Jelinek. Bloomington: Indiana University Press, 1980, pp. 221-237. Kolodny, Anette. ''The Lady's Not for Spurning:
Kate Millett and the Critics.'' In Women's Autobiography: Essays
in Criticism. Ed. Ed. Estelle Jelinek. Bloomington: Indiana University
Press, 1980, pp. 239-259.
Odlomci iz knjige Politika okrutnosti: Odlomci iz Politike pola: Intervju sa Kate Millettna hrvatskom: Prevod: Vedrana V.
D'EMILIO i FREEDMAN daju istorijski pregled seksualnosti u Americi (prvenstveno u Sjedinjenim državama). Knjiga prikazuje kako se značenje i mesto seksualnosti u američkom životu menjalo od reproduktivnog seksualnog sistema usmerenog na porodicu za vreme kolonijalnog doba, preko konfliktnog romantičnog perioda, do komercijalizovane seksualnosti modernog doba. Knjiga se fokusira i na ideologiju (ono što se očekivalo) i na ponašanje (ono što se praktikovalo) tako što objašnjava seksualna značenja, seksualne propise i seksualnu politiku u svaka od ova tri ''razdoblja'' seksualnosti. Tekst predstavlja seksualnost kao nešto što stalno preoblikuje promenljiva priroda ekonomije, porodice i politike. Citati, indeks i bibliografija istraživaču i radoznalom čitaocu nude nude širok spektar informacija. D'Emilio, John and Estelle B. Freedman, Intimate Matters: A History of Sexuality in America, New York and London: Harper and Row, 1988. FOUCAULT je napisao mnoga dela koja se tiču moći. Njegova dela su koristan izvor poststrukturalističke teorije i kritike. Foucault smatra da bujica govora o seksu u savremeno doba (što je navodno oslobađajuce) jeste u stvari način da se seksualne prakse kontrolišu kroz diskurs. On preispituje naučni diskurs seksualnosti i prevazilazi ograničene pristupe analizi i kritici diskursa seksualnosti. Foucault, Michel, The History of Sexuality: An Introduction, translated by Robert Hurley, New York: Pantheon, 1978; London: Lane, 1979. Srpski prevod:
Butler, Judith, Bodies That Matter: On The Discursive Limits of ''Sex'', New York and London: Routledge, 1993. Srpski prevod: GROSZ, kao i Butler, bavi se telima. Njen cilj je da ponovo ujedini telo i um, koji su, ona smatra, bili postavljeni u neproduktivnu opoziciju. Pomoću te opozicije (dualizma), žene se povezuju sa telom i prema tome su manje vredne. Koristeći Mebijus-traku kao svoju dominantnu metaforu (izvrnuti trodimenzionalni oblik osmice bez određene untrašnjosti ili spoljašnjosti), Grosz koristi psihoanalitičke, fenomenološke i neurofiziološke prikaze živog tela da bi ponovo povezala telo sa umom i koristi teoretičare/ke telesnih zapisa da bi ponovo povezala um sa telom (i afirmisala produktivnost tela). Poslednje poglavlje u njenoj knjizi kritikuje muško seksualno telo koje potrvđuju navedeni izveštaji i teoretičari, kao i njihovu osudu ženskog nekontrolisanog ''toka'' (menstrualnog i drugog). Kao odgovor na to, Grosz smatra da muškarci projektuju strahove od sopstevenog (semenog) toka i nedostatka kontrole nad ženama. Grosz, Elizabeth, Volatile Bodies: Towrd a Corporeal Feminism, Bloomington: Indiana University Press, 1994. WIEGMAN ide korak napred u razmatranju tela time što ispituje vizuelne predrasude savremenosti i kako je ta briga za vidno, vizuelno i vidljivo pomogla da se racionalizuju društvene hijararhije pomoću koncepta rase i roda. Osnovna snaga ovog dela leži u tome što priznaje da seksualna politika ne funkcioniše u kontekstualnom vakuumu, već zajedno i protiv drugih politika. Wiegman ukazuje kako se različite ''razlike'' (u ovom slučaju rasne i rodne) udružuju i zavaduju između sebe u određenim istorijskim momentima i komplikuju određivanje politike. Njeno razumevanje i prošireno razmatranje kompleksnosti politike identiteta podseća čitaoce da seksizam nije samo jedan deo većeg političkog ekosistema - onaj deo u kojem su agende ''izama'' i anti ''izmama'' (kao i same Wigmanove) neizbežno, ali ne i neproduktivno, paradoksalne. Wiegman, Robyn, Theorizing Race and Gender, Durham, North Carolina and London: Duke University Press, 1995. Tekst DE BEAUVOIR Drugi pol predstavlja klasicno delo u ženskoj feministickoj misli dvadesetog veka. Njegova glavna teza jesta da je patrijarhat, a ne ''prirodne ženske '' karakteristike, taj koji je stavio žene u podredenu poziciju u svetu u odnosu na muškarce. Kao rezultat toga, žene nisu mogle da dostignu jednak status kao ljudi. Njena analiza ima podlogu u filozofiji egzistencijalizma i bavi se kritickom procenom sudbine žena, istorije žena i mitovima o ženama koje stvara patrijarhat. Njen detaljni i realisticni opis stadijuma života (francuskih) žena, u šta spada rasprava o detinjstvu, devojaštvu, seksualnoj inicijaciji, lezbejstvu, braku, materinstvu, prostituciji i starosti, na osetljiv nacin saopštava kako se žene prave, a ne prosto kao takve radaju (odn. kako se ženama ne rada vec se njima postaje). Beauvoir, Simone de, The Second Sex, translated and edited by H.M. Parshley, New York: Knopf, 1952; London: Cape, 1953; originally published as Le Deuxieme Sexe, Paris: Gallimard, 1949. Srpski prevod:
Friedan, Betty, The Feminine Mystique, New York: Norton and London: V. Gollancz, 1963. Tekst KATE MILLET Polna politika kritikuje odnose između polova u Sjedinjenim državama u svetlu političkog. Millett razvija teoriju polne politike zajedno sa ideologijom, biologijom, sociologijom, klasom, ekonomijom, obrazovanjem, silom, antropologijom i psihologijom. Ona daje prikaz razvoja ženskog pokreta od 1830. do 1930. i kontrarevolucije od 1930. do 1960ih. Ona takođe kritikuje književnost četiri vodeća pisca njenog vremena: D.H. Lawrencea, Henry Millera, Norman Mailera i Jean Geneta i otkriva seksizam, patrijarhalne predrasude i eksploatisanje žena (i njima sličnim) u njihovim delima . Milett, Kate, Sexual Politics,
New York: Doubleday, 1970; London: Hart-Davies, 1972. FIRESTONE potiče iz marksističke tradicije. Ona razvija materijalističko shvatanje istorije zasnovano na samom polu, locirajući biologiju i reprodukciju prethodno i na mestu porekla dualizama na kojima se grade ekonomske klasne nejednakosti. Ona predlaže pobunu najnižeg sloja društva (žena), konfiskaciju sredstava (re)produkcije, i razvijanje tehnologija koje bi smanjile uticaj genitalnih razlika tako da one više kulturno ne bi značile. Njena razmatranja američkog feminizma, freudizma, detinjstva i incest-tabua, rasizma, ljubavi, romanse, muške kulture i ekologije su hrabra i provokativna. Firestone, Shulamith, The Dialectics of Sex: The case for Feminist Revolution, New York: Morrow, 1970; and London; Cape, 1971. Valerie V. Peterson Izvor: Reader's Guide to Women' Studies, izd. Eleanor B. Amicio, Izd. savetnički kolegijum: Marjorie Agostin et al., Chicago (Fitzroy Dearborn), 1998. Prevod: Vedrana V. |