www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
|
|
Robert Mapplethorpe (1946-1989) Američki umetnik Rad - i samo ime - Roberta Mapplethorpa su postali sinonimni za teme cenzure i homoseksualnosti. Juna 1989. godine, umetnička galerija Corcoran je otkazala planiranu retrospektivu Mapplethorpovih fotografija pod naslovom ''Savršeni trenutak''. Otkazivanje, koje se desilo usled kritike Republikanaca (članova Republikanske stranke - SAD imaju dvopartijski sistem) i na Mapplethorpov rad i na organizaciju National Endowment for the Arts (Nacionalna fondcija umetnosti), koja je delimično finansirala ''Savršeni trenutak'', je izazvalo polemiku na nacionalnom nivou o umetničkim slobodama i predstavljanju homoseksualnosti. Ta rasprava je, zauzvrat, dovela do zabrane određenih sadržaja kada je reč o umetnosti finansiranoj iz federalnih izvora i do razbijanja NEA (koje jos uvek traje). Mapplethorpe je umro od posledica AIDS-a u martu 1989. godine, oko tri meseca pre otkazivanja u Corcoranu. Do svoje smrti, istakao se kao jedan od najuspešnijih američkih umetničkih fotografa posleratne ere. Njegova kvalitetna izrada fotografija je privlačila paznju kritike (iako nije uvek hvaljena) i doprinela visokim cenama na nepredvidljivom tržištu umetničke fotografije osamdesetih. Mapplethorpe je često prikazivao svoje fotografije kao luksuzne objekte, bilo da ih je štampao na grubom platnu, okružujući ih materijalima poput svile, somota, i kože, ili zatvarajući ih u sjajne ramove koje je sam dizajnirao. Tokom svoje karijere, Mapplethorpe je bazirao svoj rad oko tri velike teme: mrtva priroda, portreti i homoseksualnost. Svaka od ovih tema je oblikovana kroz njegov lični stil, koji je naglašavao formalnu simetriju, zamršene gradacije crnog i belog i krajnju jasnoću teksture i vizuelnih detalja. Mapplethorpe je uživao u nuđenju potpuno različitih subjekata kao jednako stilizovanih - i senzualnih - umetničkih formi. ''Mislim da nema mnogo razlike,'' izjavio je novinaru 1979., ''Između fotografije pesnice u nečijoj zadnjici i fotografije karanfila u vazi.'' Mapplethorpove slike gej sadomazohizma nisu bile manje estetske od mrtve prirode i, analogno tome, njegove fotografije cveća su ponekad izgledale sugestivno kao i one na kojima su muškarci obučeni u kožu.
Godine 1978., u portretu Helmuta, Mapplethorpe nudi elegantni (i neobični) prikaz čoveka u koži koji čuči na pijedestalu. Čak i dok otkriva Helmutovu zadnjicu, čizme i kožnu opremu, portret takođe naglašava drugi aspekt, okolinu umetničkog studija - pijedestal, bele zidove, naboranu tkaninu. Mapplethorpova formalistička igra svetlom i senkama je ovde uporna i smela, na primer, kožna jakna postaje najtamnija kada se preklopi sa belom pamučnom tkaninom iza nje. Mapplethorpeova upotreba centralnog pijedestala i draperije u pozadini podseća na fotografije mrtve prirode iz 19. veka i klasične statue. Do kraja svoje karijere Mapplethorpe će, zapravo, fotografisati neoklasične biste i statue na gotovo isti način na koji je portretsao Helmuta. Iako ga smatraju isključivo fotografom, Mapplethorpe je studirao slikanje, vajanje i crtanje (premda ne i fotografiju) na institutu Pratt u Bruklinu, u državi Njujork, od 1963. do 1969. Kao student, najviše je voleo psihodelične slike i crteže delimično bazirane na francuskom nadrealizmu i gravirama Williama Blakea. Godine 1967. Mapplethorpe je upoznao Patti Smith, pesnikinju i pevačicu u usponu, i njih dvoje su se uselili u stan pored Pratta. Smith je ubrzo postala jedna od Mapplethorpeovih najbližih prijateljica i omiljenih modela. 1969. Mapplethorpe je odustao od školovanja na Prattu i preselio se sa Smithom u hotel Chelsea na Menhetnu. U to vreme, Mapplethorpe je stvarao kolaže i objekte u kojima je mešao medije, od kojih su mnogi uključivali slike gej pornografije ''upristojene'' u komercijalne svrhe. Ovi radovi, koji nose naslove kao sto su Ah Men, Cowboy, i Untitled (Blow Job) su seksualizovali muško telo dok su istovremeno sugerisali, kroz uporebu opskurnih šipki i sprejeva, cenzuru kojoj je to telo istorijski bilo podvrgnuto. Galerije kojima je Mapplethorpe nudio svoje kolaže u ranim 70-tim su ih smatrale komercijalno ''nepodobnim'', zbog njihove vizuelne oštroumnosti. Možda se upravo zbog ovoga sve više udaljavao od kolaža i pomešanih medija ka stvaranju svojih fotografija.
Mapplethorpe je 1972. upoznao Sama Wagstaffa, bogatog kolekcionara umetnosti i kustosa koji će postati njegov mentor, te nešto kraće, njegov ljubavnik. Wagstaff je podržavao Mapplethorpea finansijski , ohrabrujući ga da se interesuje za fotografiju i uveo ga u svet istaknutih ljudi u oblasti umetnosti i muzeja. Mapplethorpe je dobio svoj prvi angažman u galeriji Light u Njujorku 1973. godine. Izložba je uključivala fotografije sa polaroida, od kojih je nekoliko predstavljale autoportrete. Prateći svoje angažmane, Mapplethorpe se okrenuo kameri većeg formata i, konačno, Hasselbladu. Godine 1975. Smith je potpisala ugovor sa kućom Arista Records i Mapplethorpe je uradio omot za njen prvi album Horses (Konji). Mapplethorpov portret pevačice u muškoj kosulji i podvezicama, koja stoji ispred praznog, belog zida, označava jedan od estetskih vrhunaca u njegovoj ranoj karijeri. Između 1977. i 1979, stvorio je seriju napetih, impresivnih fotografija sadomazohizma, sadomazohista i njihovog pribora, a uporedo sa tim je nastavio da stvara fotografije cveća i portrete slavnih. Tokom ovog perioda, Mapplethorpea je angažovala prestižna galerija Robert Miller iz Njujorka i tada je zadobio međunarodnu reputaciju. Relativno brzo je dobijao angažmane u Čikagu, San Francisku, Hjustonu i Los Andelesu, kao i u Parizu, Amsterdamu i Briselu. Oko 1980. godine, Mapplethorpe je počeo da fotografiše crne muškarce, od kojih je neke upoznao u gej barovima. Za razliku od (većinom belih) muškaraca koje je portretisao na S/M slikama, Mapplethorpeovi crni nagi muškarci su, bez izuzetka, mišićavi, mladi i veoma obdareni. Nagost je svedena na samu srž Mapplethorpeove želje te možda, shodno tome, slike otkrivaju više o fotografu nego o čoveku na njima. Kasnije iste godine, Mapplethorpeu je dijagnostifikovan AIDS. Godine 1988., narušenog zdravlja, osnovao je Robert Mapplethorpe Foundation, dobrotvornu organizaciju koja finansira istraživanja vezana za AIDS i projekte vezane za fotografiju poput muzejskih izložbi i kataloga. Iako Mapplethorpeve fotografije sada dostižu rekordne cene na aukcijama, one nastavljaju da izazivaju kontroverze širom sveta. Marta 1998., britanska policija je zaplenila kopiju knjige naslovljene Mapplethorpe na univerzitetu Centralne Engleske u Birminghamu, izjavljujući da su dve fotografije u knjizi opscene. Prodekanu, koji je odbio da odstrani te slike iz knjige, preti zatvor. Izgleda da će deo Mapplethorpeovog zaveštanja biti test za ograničenja umetničkih sloboda i kreativnog izražavanja, gde god da su njegove fotografije izložene. Richard Meyer
Bibliografija: Preveo: Dragonite Home Page: Izuzetan broj linkova (fotografije, tekstovi): http://www.masters-of-photography.com/M/mapplethorpe/mapplethorpe_marshall.doc http://plante.paul.free.fr/photogr_masters/photogr_m/mapple1.htm http://www.cs.utk.edu/~abdulrah/mapple.html Foto galerija: Mapplethorpe izložbe: http://www-tech.mit.edu/V110/N31/mapple.31a.html http://www.uce.ac.uk/mapplethorpe/ http://www.queertheory.com/histories/m/mapplethorpe_robert.htm http://shergoodforest.com/biocentral/mapplethorper.html http://www.b-gay.net/robert/robert.htm Gay.ru: Gayslavonia: http://easyweb.easynet.co.uk/~karlpeter/zeugma/crits/mapple.htm |
