GAY-SERBIA.COM

Frida Kahlo (1907-1954)
Meksička slikarka

Fridu Kahlo, jednu od najoriginalnijih meksičkih umetnika čija dela spajaju realizam sa fantastičnim, obično povezuju sa nadrealizmom, uprkos tome što je izjavljivala : "Nikada nisam slikala snove, slikala sam sopstvenu stvarnost." Njena stvarnost bila je prepuna fizičkog i psihičkog bola, što se odražavalo na njenim slikama. U više od pedest i pet upečatljivih portreta, Kahlo je stvarala i otkrivala sebe, čak i kada je maskirala svoja najdublja osećanja (Maska, The Mask [1945]).

Rodena od oca madarsko-nemačko-jevrejskog porekla i špansko-indijanske katoličke majke, Kahlo je svoje raznovrsno naslede učinila centralnom temom svojih dela, spajajujći evropske uticaje sa domorodačkom meksičkom ikonografijom. (Dve Fride, The Two Fridas [1939]); Drvo Nade, Tree of Hope [1946]). Napad dečije paralize kada joj je bilo šest godina i zamalo fatalna autobuska nesreća kada joj je bilo osamnaest, učinilo je Fridu jako svesnom ranjivosti tela. Dalji poremećaji uslovili su niz bolnih operacija karlice i kičme koje su dovele do toga da ne može da rodi dete. Kalo je žalila nad takvom sudbinom, a svoja iskustva vezana za pobačaje i operacije javno je prikazala na slikama koje su jedinstvene u zapadnoj umetnosti (Moje rodenje, My birth [1932]; Bolnica Henry Ford, Henry Ford Hospital [1932]; i Sećanje na otvorenu ranu, Remembrance of an Open Wound [1938]). Fridina opsesivna veza koja se smenjivala od ljubavi do mržnje, sa suprugom, poznatim muralistom Diegom Riverom (1886-1957), za koga se udala 1929. kada joj je bilo dvadeset dve a njemu četrdeset tri godine, takode je pronašla svoje mesto u njenim delima.

Puno važnosti pridavano je Riverinom opštepoznatom švalerisanju (u šta se ubraja i veza sa Fridinom sestrom), kao i brojnim aferama Kahlo i sa muškarcima i sa ženama. Ono što se obično umanjuje u priči o Fridinom životu jeste njena neprestana strast prema ženama koja se javila rano u adolesecenciji, a ne kao reakcija na Diegovo hronično neverstvo, kao što neki smatraju. Biografi Fride Kahlo slažu se da je njeno prvo seksualno iskustvo bilo sa učiteljicom; afera koja se naglo završila kada je njena majka otkrila tu vezu i premestila Kahlo u drugu školu. Porodična fotografija, koju je 1926. uradio njen otac, i na kojoj je Kahlo obučena u muško odelo, često se uzima kao znak Fridinih mladalačkih vragolija ili kao simbol pobune protiv svoje buržoaske porodice.

Kahlo je bila buntovnik - time što je sebe ozbiljno smatrala umetnicom, što je sebi dozvoljavala seksualna zadovoljstva i sa muškarcima i sa ženama, što je stupila u komunističku partiju i zauzela javni stav protiv političke opresije i imperijalizma, i što je odbila konvencionalne uloge koje se očekuju od žene njene društvene klase - ali pobuna nije bila razlog zbog čega su Fridu tokom života privlačile mnoge žene u koje je bila zaljubljena i sa kojima je često bila intimna (Two Nudes in the Jungle [1939]). Pa ipak, uprkos mnogim istopolnim vezama koje su je ?asno ispunjavale, slike Fride Kalo odišu dubokim osećajem usamljenosti i izolacije, kao i vitalnošću i nadom. Njena najdublja osećanja zabeležena su u njenom Dnevniku (objavljenom 1995.) pisanim moćnim, slobodnim jezikom, kao i na slikama radenim u daleko manje kontrolisanom stilu u odnosu na dela koja je javno izlagala.

Iako su slike Fride Kahlo izlagane i imale posvećenu kritičku pažnju za vreme njenog života, nakon njene smrti 1954. ime joj je skoro palo u zaborav. 1970-ih njena dela povratile su feministkinje kao tipičan primer umetnice koja se "izgubila u istoriji" zbog toga što je žena čije delo izražava žensko životno iskustvo. U kasnim 1990-im, njena popularnost nastavila je da raste (kao i njena tržišna vrednost) tako što su njena dela odgovarala sve većem interesovanju javnosti za domorodačke, ne-evropske umetničke izraze.

Evelyn Tornton Beck

Bibliografija

Collins, Amy Fine. "Diary of a Mad Artist." Vanity Fair (September 1995), 176,229.
Herrera Hayden. Frida: A Biography of Frida Kahlo. New York: Harper and Row, 1983.
Herrera Hayden, Frida: The Paintings.New York: Harper-Collins, 1991.
Lowe, Sarah M. Frida Kahlo. New York: Universe Books, 1991.

Iz:
Lesbian Histories and Cultures: An Encyclopedia. Ed. Bonnie Zimmerman, New York and London, 2001.

Prevod:
VV

Linkovi:
http://orbita.starmedia.com/~gvespartaco/kahlo/galeria3/index.htm
http://members.aol.com/fridanet/kahlo.htm
http://www.fridakahlo.it/
http://www.jlhs.nhusd.k12.ca.us/Classes/Social_Science/Latin_America/
Frida%20Kahlo/Frida_Kahlo.html
http://www.arts-history.mx/frida/
http://www.fbuch.com/fridakahlo.htm

Odlomak iz knjige: Frida Kahlo Una pierna y tres corazones, Ilić, Đorđev, Đorović,
predstava izvedena u Muzeju savremene umetnosti 3. jula 2002.

14 Sledecih pet replika su preuzete i doslovno prevedene sa sa sitea: Bizarre facts about Frida's life,
http://members.aol.com/fridaneUbizarre.htm

---

f1 : 14 Da Ii ste znali da je jedna mentalno poremećena
devojka jednom ušla u Plavu kuću (kuću Fride Kahlo) i zahtevala da ima neki fizički kontakt sa Fridom i da je rekla da ce se ubiti aka joj Frida to ne omogući? E, pa istina je. Devojka je bila opsesivna lezbejka i privlačila ju je Frida. Ta devojka je nadena mrtva tog dana pored Fridinog kreveta. Neki kažu da ju je Frida ubila, udarajući je štakom. Drugi opet kažu da je devojka izvršila samoubistvo.

f2: Da Ii ste svesni da je Diego jednom, dok je Frida bila u
krevetu sa Ijubavnikom, saznao za to i požurio do njihove kuće gde su Ijubavnici bili u krevetu? Sluga je upozorio Fridu da je Diego došao i Fridin Ijubavnik je brzo nabacio odeću na sebe, ali jedan od ćelavih pasa je dohvatio njegovu čarapu i pobegao! Fridin Ijubavnik je pobegao preko krova. Diego je odmah našao čarapu, pronašao Fridinog Ijubavnika i pretio mu pištoljem.

f3: Da Ii ste znali da se priča da se Frida, dok se jednom
kod kuće oporavljala od operacije, naljutila i napala samu sebe tako što je otvorila sve rane? Hayden Herrera (istoričarka umetnosti) misli da je to uradila zato sto Diego nije došao kući te noći.

f2: Da Ii znate da postoji priča da neki Ijudi u Meksiku
smatraju Fridu za sveticu? E, pa to se može naći u nekoliko pisanih izvora. To je fantastično. Ona je vodila divalj i Iud život koji svakako nije imao nikakve veze sa katoličkom biblijom [sic]. Ona je meni svakako svetica, ali je teško zamisliti katolika da je smatra za sveticu. Isuse Hriste!

f1: Da Ii ste znali da je Frida tokom četrdesetih imala svoju
slikarsku klasu? Istina je. Njeni studenti su bili poznati pod imenom "Los Fridos". Ona ih je ponekad za vreme časa vodila sa sobom da se druže u lokalnom baru ili po pijacama. Zar ne biste voleli da ste bili u toj klasi?

f3: Nekoliko očevidaca prisutnih na Fridinoj sahrani 1954.
potvrdilo je da je Dijego, posle kremiranja, prišao peći, uzeo šoku pepela i pojeo ga.