Rođen u Londonu, pohadao privatne škole u Easbourneu i Tonbrige Wellsu pre nego što započinje sa studijama Klasičnih nauka i istorije (1879) na King's Collegeu u Cambridgeu. U to vreme počinje sa objavljivanjem, u prvom redu eseja. Njegov prvi književni rad, pod nazivom Albergo Empedocle, publikuje u malo čitanom časopisu Temple Bar (1903), priču o mladiću koji sa svojom verenicom putuje u Grčku i biva ubeđen da je živeo u Staroj Grčkoj, da nije samo 'voleo veoma drugačije' nego i 'takođe bolje'. Mladić postepeno gubi dodir sa okruženjem i završava, kao beživotan, u ludnici. U to vreme biva izabran i u Apostole, tajno društvo koje je negovalo eksplicitnu raspravu o seksualnosti. Mnoga 'apostolaska braća' bila su kasnije i članovi čuvene književne Bloomsbury grupe čiji su mnogi članovi bili homoseksualci.

Poput junaka iz njegove priče, Forster takođe putuje u Grčku, ali sa svojom majkom, s kojom je živeo godinama i koja je bila delimičan razlog zbog kojeg je dugo ostao u 'plakaru'. Forster je, međutim, privatno pisao erotske kratke priče počev od 1910. god., od kojih su neke publikovane nakon njegove smrti u The Life to Come and Other Stories (1972). Piščev bliski prijatelj J. R. Ackerley, navodeći primer André Gideovog smelog samo-razotkrivanja, nagovarao je Forstera u nekoliko slučajeva da bude otvoreniji kad je u pitanju njegova seksualnost. Forster bi, prema Ackerleyu, uvek odgovarao: Ali Gide nema majku. Kada je Lionel Trilling pisao studiju o Forsteru, kao deo serije New Directions: The Makers of Modern Literature (1943) nije ni pomišljao da je ovaj homoseksualac.

Senzualnost Mediterana i pretnja koju ona predstavlja nametnutom respektu za engleski način života - tema je nekoliko Forsterovih romana, uključujući prvi: Where Angels Fear to Thread (1905) i tema naročito trećeg njegovog romana: A Room with a View (1908). Forster konačno nalazi inspiraciju koja mu je dala podstreka da afirmiše njegovu seksualnost. Posetivši Edvarda Carpentera 1913. god. na njegovom seoskom imanju, bio je duboko impresioniran Carpenterovom zajedničkim životom sa njegovim prijateljem Georgeom Merillom, poreklom iz radničke klase. Jednog dana, Merill ga je 'dotakao' , 'nežno i tek iznad zadnjice'. Upravo tog momenta, kasnije je Forster pisao, 'začeo se' njegov jedini otvoreno homoerotski roman - Maurice (Moris). Istoimeni junak kazuje priču o mladiću, nalik Forsteru, o njegovoj neuspeloj privučenosti kolegi studentu sa Cambridgea i, konačno, o uspešnoj vezi sa lugarom iz niže klase, Alecom. Kada je Foster dovršio Mauricea, 'bez pomicaja' 1914. god. napisao je preko rukopisa: Za objavljivanje ali da li vredno toga? Odlučio je da nije i Maurice je objavljen tek 1971. godinu dana nakon njegove smrti.

Uprkos trijumfima kao što je roman Howards End (1910), Forster je prestao da piše romane nakon A Passage to India (1924), romana o britanskom kolonijalnom puritanizmu koji sakati i koji se obično uzima za njegovo remek delo. Ostaje prominentna javna ličnost i književni kriticar. Njegov humanizam i doživotna borba za zaštitu građanskih sloboda (javna odbrana, npr. optužene Radclyffe Hall zbog njenog dela The Well of Loneliness), izršili su dubok uticaj na generacije otvorenijih gej pisaca i umetnika, uključujući W.H. Audena, Christopher Isherwooda i Paul Cadmusa.

Iza javne scene, Forster je našao zgodnog, iz radničke klase, muškarca iz njegovih snova, oženjenog policajca Bob Buckinghama, koga mu je predstavio Ackerley. U spisu Terminal Note (1960) za Mauricea, tada još ne objavljenog, Forster je priznao: odlučio sam da u romanu dva muškarca u svakom slučaju treba da se zaljube i da ostanu u ljubavi zauvek, koliko to roman dopušta. Ako Maurice i Alec, još uvek tumaraju šumom, kako je on o njima napisao, Buckingham i Forster su barem ostali sretno zajedno više od četiri decenije. Buckinghamova žena je prihvatila njihovo prijateljstvo i Forster je umro u kući svog prijatelja u Conventryiju.

Steve Hogan i Lee Hudson

Iz: Steve Hogan i Lee Hudson, Completely Queer. The Gay and Lesbian Encyclopedia, New York, 1999, str. 217-218.

Literatura:
P.N. Furbank, E.M. Forster: A Life I-II, New York: Harcourt, 1977, 1978;
Claude J. Summers, E.M. Forster, New York: Ungar, 1983;
Beauman, Nicola, Morgan: A Biography of E. M. Forster. London: Hodder & Stoughton, 1993.
Stone Wilfred, The Cave and the Mountain: A Study of E.M. Forster. Standford,Calif.: Standford University Press, 1966.
Martin, Robert K., and George Piggford, izd. Queer Forster, Chicago: Universtity of Chicago Press, 1997.

...
(kao književni teoretičar)

Studirao je na King's Collegeu u Cambridgeu. Bio je član Bloomsbury književne grupe; još kao student buni se protiv normi i ograničenja viktorijanstva i pokazuje interes za socijalna i estetska pitanja, pri čemu se, s jedne strane, prihvata teme autora poput G. Mereditha, s druge strane pak, razvija jedan slobodniji stil kolokvijalnijeg jezika. Nakon velikog uspeha njegovog romana A Passage to India (1924) dobija poziv Univerziteta Cambridge da održi renomirana Clark Lectures u akademskoj 1926/27 godini, predavanja koja su objavljena pod imenom Aspects of the Novel 1927. godine. Delo se ubraja u klasike teorije romana i naratologije XX veka i sadrži brojne definicije i analize pripovedačkih komponenata teksta fikcije, koje danas spadaju u osnovna znanja naratologije.

Forster se kritički obračunava, polazeći od jedne modernije poetske perspektive, sa engleskim romanom i suprostavlja mu kao pozitivan primer romane Dostojevskog, Prousta, Tolstoja koje je on naročito cenio zbog njihove obuhvatne vizije ljudskog života, temeljnog istraživanja duše i moderne svesti. Forster takođe napada one kritičare koji književnost klasifikuju prema van književnim kategorijama i na taj način izbegavaju, uz omalovažavnaje autonomije književnog umetničkog dela, konkretno bavljenje pojedinačnim tekstom. Za analizu pripovedačkih tekstova, Forster daje pojmovni instrumentarium. Tako on pravi razliku između story (price) i plot-a (zapleta), pri čemu se prvo definiše kao hronološko spajanje narativnih događaja, a drugo kao kauzalno spajanje elemenata radnje. Dok priča (story), prema Forsteru, zadovoljava samo radoznalost čitaoca, zaplet (plot) iziskuje inteligenciju i sećanje recipienta i stoga je na jednom višem stupnju. Kod prikazivanju karaktera, fikcija je realnija nego stvarnost, budući da dopušta uvid i u psihu književnih likova. Pri tome treba razlikovati likove koji se daju opisati jednom rečenicom, statične likove koji nikad ne iznenađuju ili flat characters, od onih promenjivih, dinamičnih likova, koji katkad zapanjuju čitaoca - round characters.

Forster imenuje fantasy (uobrazilja) i prophesy (proroštvo) kao dalje elemente romana i dodeljuje im zadatak referenci na vrednosnu strukturu iza spoljnih pojavnih formi sveta. Na taj način on približava roman religiji i filozofiji i čini ga instrumentom modernog traganja za smislom. Rhythm (ritam) i pattern (obrazac) su tehnike posredstvom kojih prophecy i fantasy dolazi do izraza u romanu, pri čemu se Forster služi jednim poređenjem sa formom 5. Beethovenove simfonije čiji ritam, kao kod dobrog romana, održava čitavo umetničko delo. Lepota velike muzike, za Forstera, leži u njenoj ekspanzivnoj otvorenosti, tako da se on okreće, kada je u pitanju roman, protiv zatvorenosti konvencionalnog kraja romana. Kroz estetsku organsku celovitost i istovremenu otvorenost teksta ostaje tako mogućnost na upućivanja na trancedentno, večno, natprirodno, što će reći, na smisao. U tipičnom modernističkom maniru, Forster je ovde, kao i u nekim drugim njegovim teoretskim spisima (npr. Two Cheers for Democracy, 1951), fasciniran kako formalnom analizom tako i pitanjima, koja sežu sve do oblasti mistike, o smislenosti i vrednosti. Forster je bio humanistički kritičar koji je književnu teoriju obogatio pre svega njegovim doprinosom instrumentariumu pripovedačke tekstualne analize.

Heinz Antor

Izvor: Metzler Lexicon Literatur- und Kulturtheorie, izd. Ansgar Nünning, 2. prošireno izdanje, Stuttgart-Weimar, 2001, str. 188-189.

Literatura:

E.M. Forster, Aspects of the Novel, London, 1927.
E.M. Forster, Abingen Harvest, London 1936.
E.M. Forster, Two Cheers for Democracy, London, 1951.
Heinz Antor, The Bloomsbury Group. Its Philology, Aesthetics, and Literary Achievement, Heidelberg 1986 (naročito str. 79-94).

Roman 'Moris' je je preveden nedavno na i na srpski u izdanju Rende-ta

Za dalje čitanje >>