Prema delu Valerija Maksima ''De Amicitiae Vinculo'', Damon i Pitija (Damon i Pythias), legendarni građani Sirakuze iz 4. veka p.n.e., bili su inicirani u pitagorejske misterije. Kada se Pitija suprotstavio tiraniji vladara Dionisija, despotski vladar osudio ga je na smrt. Ljubav Damona prema njegovom prijatelju Pitiji bila je toliko jaka da se on ponudio da zameni prijatelja kao taoc, kako bi Pitija mogao da se vrati u dom kojeg su zajednički delili, i pre smrti obavi neke svoje poslove. Tiranin Dionisije je prihvatio uslove ove pogodbe - Damon će biti pogubljen ukoliko se Pitija ne vrati (na vreme). Kada se, poslednjeg dana dopuštenog roka, Pitija još nije vratio, Dionis je ismejao Damona i nazvao ga budalom, ali Damonova vera u prijatelja nije bila pokolebana. U poslednjem trenutku Pitija se vratio. Duboko zadivljen ovakvom odanošću, Dionisije ne samo što je ukinuo kaznu, već je zamolio da i on postane njihov prijatelj. ''Tirani stoje zadivljeni pred prijateljima'', zaključio je Platon.

Vekovima su Damon i Pitija bili poštovani kao simboli trajne moći odanog prijateljstva između dva prijatelja muškarca, često sa jakim homoerotskim tonovima. Na primer, u komadu Faerie Queene Edmund Spencer predstavlja Damona i Pitiju, ''koje smrt nije mogla razdvojiti'', kao jedan od mitskih parova muškaraca pretvorenih u besmrtnike u hramu Venere. U viktorijanskoj eri, paganska legenda o istopolnoj ljubavi hristianizovana je kroz aluziju u čuvenom odlomku iz Novog zaveta, iz jevanđelja po Jovanu 15:13: Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje. Justus H. Rathbone osnovao je, pokušavajući da ublaži međusobne sukobe u građanskom ratu u Americi (sredina 19. veka) - Vrhovni red vitezova Pitija, u Vašingtonu 1864. godine. Organizacija je osnovana na principima prijateljstva, odanosti, mira, dobre volje i javne službe, što su elementi naglašeni u prijateljstvu Damona i Pitija. Do 1895. postojalo je 250 loža samo u državi Missouri.

Ljubav između Damona i Pitije poslužila je kao inspiracija za pozorišna i filmska dela, barem od šesnaestog veka, pocev od komada Damon and Pythias Richarda Edwarda, preko dela Damon and Pythias: A Tragedy in 5 Acts irskog pisca Johna Bynuma, pa sve do filma iz 1915. Damon and Pythias Otisa Turnera kojeg je producirao Universal Pictures (ili istoimenog filma iz 1962. u režiji Curtisa Bernhardta. Prim. prired.). Damon i Pitija se mogu smatrati prototipom para muškaraca izuzetne međusobne odanosti, kao što su Hamlet i Horacije, Don Quixote i Sancho Panza, Butch Cassidy i Sundence Kid, ''Usamljeni Rendžer'' i Tonto, Cisco Kid i Pancho, Stanlio i Olio, Abbott i Costello.

A.M. Wentink

Iz: Who's Who in Conterporary Gay and Lesbian History, Izd. Robert Aldrich and Garry Wotherspoon, London & New York, 2001.

Prevodi tekstova: Dragonite

Tekst o ''Prijateljstvu'' :

http://www.glbtq.com/literature/romantic_friendship_m.html

Masonska loža ''Pitijini vitezovi'':

http://www.abaris.net/freemasonry/marin_knights_pythias.htm

http://www.meta-religion.com/Secret_societies/knights_of_pythias/knights_of_pythias.htm

Muzej Benaki (Atina), diploma tajnog društva Damon i Pitija iz vremena borbe Grka za oslobođenje od Turaka:

http://www.benaki.gr/archives/historical/objects/en/thumbs.htm

Damon i Pitija, film iz 1915.

http://members.xoom.virgilio.it/amore_cinema/altri_kolossal/d/damon/

http://members.aol.com/PYTHIAS08/page15.html

Damon I Pitija, film iz 1962.

http://members.aol.com/PYTHIAS08/page15.html

http://www.outofthenight.com/gwdamon1.html