Važnost njenog lezbejstva leži upravo u njegovoj tobožnjoj nebitnosti. Seksualnost u njenom životu i delima odaje bešavni kontinuum žudnje, a rod objekta njenog izbora postaje bitan jedino zbog razloga koji prevazilaze samu vezu. Čini se da je smatrala da su sve ženske emocionalne i fizičke veze bile neophodan deo u njenom sazrevanju do nezavisne ženstvenosti i da je uvek bila svesna snage i vrednosti takvih vrsta privlačnosti u njenom životu. Ali kada je bilo reč o separatističkom lezbejstvu, kao društvenom fenomenu - tu je uvek zadržavala određenu dozu rezerve, a razloge za takav stav iznosi u važnoj zbirci eseja Le Pur et L`Impur ( Čisto i nečisto, 1932).

Collete (upotreba samo devojačkog prezimena bilo je jedno od zaveštanja njenog prvog muža) je rođena u burgundijskom selu Sant-Sauveur en Puisaye, kao drugo dete iz majčinog drugog braka. Imala je relativno ugodno detinjstvo na selu, koje je završeno 1890., kada je porodica, zbog finansijske nevičnosti njenog oca, morala da se preseli u Châtillon-sur-Loing. Njen brak sa Henrijem Gauthier-Villarsom, poznatijim kao Willy, koji je usledio tri godine nakon toga, bio je delom iz računa, zbog njene potrebe da pobegne iz stešnjenosti novonastale situacije u kojoj se njena porodica našla. Ali to ju je odvelo samo do jedne druge stešnjenosti, kako fizičke - skučeni pariski stan njenog muža, tako i društvene - prinuda na life-style udate žene, zašto je ona bila prilično nespremna. Willy je ohrabrivao njeno lezbejsko eksperimentisanje kako bi zadovoljio svoju znatiželju, dok je istovremeno od nje zahtevao heteroseksualnu vernost, koje se on sam nije pridržavao. Svoju spisateljsku karijeru započela je Claudine romanima, nominalno u saradnji sa svojim mužem, iako je veći dao materijala bio njen. Prvi od njih, Claudine á l`école ( Claudine u školi, 1900.) ima mnoštvo autobiografskih detalja, a način na koji se ona bavi lezbejskim motivima upravnice devojačke škole i tipičnih ženskih strasti, iako odraz ondašnjeg književnog klišea, već sugeriše rodno-nespecifičnu senzualnost, koja će postati glavna osobenost njenog pristupa fizičkom iskustvu. Claudine en ménage (1902) je međutim ključni tekst prvog perioda njenog stvaralaštva. U ovom romanu Collete opisuje svoju aferu sa jednom udatom ženom. U oba slučaja uvodi ideju lezbejstva kao načina da se oslobodi ženski potencijal bez razornog uticaja muške kontrole, a ujedno i nastavlja kritiku tadašnjih predrasuda vezanih za mušku homoseksualnost, već započetu u Claudine á Paris (1901). Od tada pa sve do La Retraite Sentimentale (Sentimentalno povlačenje, 1907), Collete daje konstruktivnu kritiku svih veza, koje uključuju dominaciju, manipulaciju ili bilo koji vid fizičkog eksploatisanja drugog ljudskog bića, bez obzira na njihovu seksualnu etiketu.

Datum izdavanja La Retraite Sentimentale bitan jer je 1906. Collete napustila svog muža i započela lezbejsku aferu sa Marquise de Belboef, koja ce joj pokazati granice društvene tolerancije po pitanju seksa, što će rezultirati njenim razvodom. Kada su (januara 1907. god.) ona i Missy (kako je bila poznata njena ljubavnica), odigrale uloge sa jasnim lezbejskim implikacijama u jednom mimičkom činu u Moulin Rougeu, predstava je, zbog reakcija razjarene publike, prekinuta, a policijski upravnik je posavetovao Missy da se uzdrži od daljeg tumačenja uloga. Nakon toga, dve žene su prestale biti društveno prihvatljive. Collete kao da je bila savršeno srećna što će konačno moći okrenuti leđa društvu koje se loše odnosilo prema njoj i da počne da istražuje svet lezbejskih salona: u narednom periodu sprijateljila se sa Renée Vivien i Natalie Barney. Nekoliko godina zarađivala je za život igrajući u mjuziklima, udvajajući tako demi-monde lezbejstva sa onim popularnog teatra, život kojeg je sumirala u La Vagabonde (1910). Ono što je zadobila u ovom periodu njene nesigurne egzistencije bila je nezavisnost - fizička, ekonomska, seksualna i emocionalna.

Prvi period Colletinih lezbejskih iskustava završava se 1911. god. kada se zaljubljuje u Henria de Jouvenela, za koga se naredne godine i udaje. Ovo je početak perioda koji bi grubo mogao biti nazvan periodom serijske monogamije, a sam brak je završen njenom aferom sa Jouvenelovim sinom iz prethodnog braka, koji je u to vreme bio adolescent, da bi odmah potom i ta veza bila zamenjena novom, sa Mauriceom Goudeketom, čovekom takođe znatno mlađim od Collete, za koga se ona konačno i udala 1935. godine. Dela nastala u periodu dvadesetih i tridesetih godina su opštepriznata kao njena najbolja dela Chéri (1920), Le Blé en herbe (1923), La Fin de Chéri (1926), La naissance du jour (1928) - iako sva sa heteroseksualnom tematikom, govore o problemima roda i fizičkih odnosa na nacin kojeg bi bilo nemoguće zamisliti bez ekskluzivnog lezbejskog staža koji je Collete prošla. Značajno je da je zbirka eseja Le Pur et L`Impur (prvobitno naslovljena Ces plaisirs), u kojima ona u diskurzivnijoj formi ispituje svoje ideje o homoseksualnosti, izašla 1932. godine, odmah posle najznačajnijih romana. Sama Collete je tu zbirku ocenila kao svoje možda najbolje delo, ali su kritičari - odveć nezainteresovani da je pročitaju kako treba, ili pak nesposobni da je shvate - ovaj njen sud konstantno ismevali. To je zacelo bilo delo koje se opsežno bavi problemima seksualnosti kako gej tako i hetero, muške i ženske, za koje se, prema Collete - zahvaljujući društvenom pritisku i biološki uslovljenim razlikama među polovima - ne može lako naći zajedničko rešenje. Iako je nastavila sa objavljivanjem dela sve do kasnih četrdesetih, od kojih je najpoznatije verovatno Gigi (1944) i najdirljiviji L'Etoile vesper (1946), nikada nije napisala ništa što je misano provokativno značajnije od Le Pur et L`Impur.

Christopher Robinson

Literatura:
D. Holmes, Collete, London 1991.; J. Richardson, Collete, London, 1983.; C. Robinson, Scandal in the Ink: Male and Female Homosexuality in the Twentieth-Century French Literature, London, 1985.

Izvor: Who's Who in Gay and Lesbian History: From Antiquity to World War II, izd. Robert Aldrich and Gary Wotherspoon, London & New York, 2001, str. 102-103.

Prevod: Minja