www.gay-serbia.com |
|
Baldwin James (1924 - 1987) Američki pisac Baldwin je rođen u Harlemu u New Yorku, kao vanbračno dete domaćice koje je odraslo u siromaštvu, nikada ne upoznavši oca. Kada je napunio tri godine, njegova majka se udala za radnika u fabrici. Očuh je takode bio i evangelistički propovednik koji je od svoje devetoro dece zahtevao strogo religiozno ponašanje. Ubrzo nakon završetka srednje škole 1942, Baldwin je morao da nađe posao kako bi pomogao u izdržavanju braće i sestara. Zaposlio se u vojnoj fabrici u New Jerseyu gde je bio suočen sa rasizmom, diskriminacijom i segregacijom. Još jedna u nizu nevolja koje su ga pratile bila je i smrt očuha, koji umire 1943. u psihijatrijskoj bolnici, posle čega Baldwin odlučuje da postane pisac. Preselio se u Greenwich Village i započeo rad na romanu. Iako
je 1945. dobio Eugene F. Saxton Fellowship - stipendiju koja mu
je omogućila finansijsku nezavisnost, Baldwin nije mogao da završi
svoj roman. Sve više pritisnut društvenim restrikcijama u Sjedinjenim
državama, seli se 1948. u Pariz, koristeći sredstva dobijena drugom
stipendijom da pokrije troškove puta. Ono što je još više uznemiravalo mnoge čitaoce bilo je Baldwinovo poimanje seksualnosti. Za njega je seksualnost predstavljala pokretan i propustljiv teren koji se nije mogao lako ograničiti čvrstim odrednicama stabilnog identiteta. Pogotovo u njegovim romanima, identitet, želja i praksa ne prate skladno jedna drugu, već se često smenjuju. Na primer, u romanu Druga zemlja (Another Country 1962), koji se obično smatra njegovim najboljim romanom, crnac Rufus je u vezi sa belcem Ericom, ali i sa belkinjom Leonom; Eric je u vezi sa frustriranom heteroseksualnom domaćicom Cass dok čeka da mu se njegov francuski gej ljubavnik Yves pridruži u Njujorku; takođe, u vreme afere sa Cass, Eric odvodi u krevet i heteroseksualnog Vivalda, Amerikanca italijanskog porekla, koji je inače ljubavnik Rufusove sestre Ide. Drugim rečima, kako se priča razvija, tako se i seksualne komplikacije umnožavaju, nagoveštavajući da seksualnost može da razori, ili čak u potpunosti promeni identitet. Izgleda da se koreni Baldwinovog poimanja seksualnosti nalaze u ličnom iskustvu čoveka koji je istovremeno i Afro-Amerikanac i homoseksualac, što se pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka smatralo kontradiktornim formama identiteta. Pred sam kraj života, poverio je svom biografu Rendall Kenanu, takođe gej Afro-Amerikancu, da nakon emigracije u Pariz "nisam više znao ko sam zaista, da li sam crn ili beo, muško ili žensko, da li sam zaista talentovan ili sam prevarant, da li sam zaista jak ili sam jednostavno tvrdoglav" (Kenan, str. 56). Mnogi belci i crnci su smatrali da Baldwin usled nedostatka rasnog i rodnog pripadanja praćenih kontroverzom oko njegovog seksualnog opredeljenja, nije u poziciji da autoritativno govori o iskustvima Afro-Amerikanaca, iako su mnogi mediji vršili ogroman pritisak da on to čini. Počevši sa kontroverznim romanom Giovannijeva soba (Giovanni's Room 1955), u čijem fokusu je David, Evro-Amerikanac koji dok živi kao emigrant u Parizu pokušava da se pomiri sa sopstvenom homoseksualnošću, Baldwin stavlja akcenat na fluidnost seksualnosti, što dodatno pojačava neprijteljske reakcije kritičara, koji ga optužuju za rasipanje talenata. Kritika nije bila preterano skandalizovana homoseksualnim temama u romanu, ali su Baldwina optužili zbog napuštanja rasnih tema, koje su ipak bile centralne u njegovom prvom romanu Go Tell It on the Mountain, objavljenom 1953, autobiografskom delu u kojem do tančina razrađuje svoje odrastanje u Harlemu. Ovi komentatori su u potpunosti prevideli Baldwinovu oštru kritiku "beline" kategorije homoseksualnosti, konstruisane tokom pedesetih, datu u romanu Giovanni's Room. Kritike su dosegle vrhunac 1962, po objavljivanju Druge zemlje, koji više od bilo kog prethodno objavljenog Baldwinovog romana istražuje višeslojnost identiteta. Prema mnogim kritičarima, akcenat ovog romana stavljen na fluidnost seksualnosti, išao je na štetu istraživanja rasnih i klasnih antagonizama koji su odredili američko društvo tog doba, te mnogi od njih nisu uspeli da shvate šta je, po Baldwinu, činilo blisku povezanost između ovih antagonizama i socijalnih konflikata ukorenjenih u seksualnosti i rodnoj pripadnosti. Reakcija Black Power pokreta na Drugu zemlju je bila
izrazito neprijateljska. Pojedini pripadnici Crnih pantera iskoristili
su seksualnu politiku romana kako bi potkopali Baldwinov autoritet
kao jednog od najelokventnijih i najubedljivijih američkih zagovornika
rasne ravnopravnosti-autoritet koji je učvrstio po objavljivanju
svog najprodavanijeg romana Fire Next Time (1963), opširnog
eseja na temu rasnih relacija. Nazvali su ga "Martin Luther
Queen", što je bio epitet uperen ne samo na Baldwinovu homoseksualnost,
već i na ono što su smatrali nedostatkom političkog radikalizma. Iako je Baldwin ostao plodan pisac sve do smrti, stvarajući tako
važna dela poput Blues for Mister Charlie (1964), If
Beale Street Could Talk (1972), and The Devil Finds Work
(1976), kritika je odbacila ove knjige smatrajući ih dokazom
opadanja njegovih mogućnosti kao pisca, i tek od nedavno ova dela
ponovo skreću na sebe pažnju kritike koju zaslužuju. Iako je Baldwin
veći deo svog života proveo u Evropi, takođe je odlazio na duže
periode u Njujork, i nikada se nije odrekao američkog državljanstva.
Poslednje godine života proveo je u mestu Saint Paul-de-Vence
na francuskoj Rivijeri, gde je i umro od raka želuca. Baldwin James, "The Preservation of Innocence." Zero
1 (1949): 11-23. Prema : R. Corber, u: Encyclopedia of LGBT History in America, 2004. Prevod: Marija Baldwin na našem sajtu (gde je i spisak objavljenih prevoda) >>> |