QT magazin, časopis za kvir teoriju i kulturu

TEMA BROJA: Priroda želje i društvo transgresije
 

SADRŽAJ:

REČ PRIREĐIVAČA 9

SEDAMDESETE 15

1. Krivica i internalizovanje opresije (1971)
Denis Altman 17

2. Aporije seksualnosti (1973)
Rolan Bart 26

3. Proleterijat erosa (1974)
Žil Delez 28

4. Ljubavnik lorda Alfreda (1976)
Erik Bentli 34

5. Uvod u „Kruzing" (1979)
Rolan Bart 47

6. Seksualnost je činjenica diskursa (1979)
Intervju sa Seržom Leklerom 52

7. Oslobađanje želje (1979)
Intervju sa Feliksom Gatarijem 65

8. Homoseksualnost i argument o „neprirodnosti" (1979)
Barton Lejser 79

OSAMDESETE 89

9. O tome ništa nismo znali (1980)
Intervju sa Žanom-Polom Sartrom 91

10. Perverzija i neprirodno kao moralne kategorije (1980)
Donald Levi 100

11. Ženom se ne rađa (1980)
Monik Vitig 108

12. Društveni trijumf seksualnih prohteva (1982)
Intervju sa Mišelom Fukoom 118

13. Moja sida (1987)
Intervju sa Žanom-Polom Aronom 125

DEVEDESETE 137

14. Da li je društveni konstrukcionizam pobedio? (1991)
Intervju sa Džefrijem Viksom 139

15. Rod kao performans (1993)
Intervju sa Džudit Batler 151

16. Kakve veze ima rat u Bosni sa gej oslobodilačkim pokretom? (1996)
Džon D'Emilio 173

17. Nacizam i homoseksualci - čemu gej istorija? (1996)
Džordž Mos 183

18. Kako su nastali heteroseksualci? (1997)
Džonatan Kec Ned 191

19. Neka pitanja o gej i lezbejskom pitanju (1997)
Pjer Burdije 196

20. Gej identitet prema Fukou (1997)
Dejvid Helperin 204

21. Rađanje „queer teorije" (1998)
Dinitia Smit 210

DVADESET PRVI VEK 217

22. Neobične porodice (2001)
Intervju sa Žakom Deridom 219

23. Italija ume da bude prijatna zemlja (2003)
Intervju sa Đanijem Vatimom 236

24. Planina Broukbek - samo će gej kauboji pobediti (2006)
Slavoj Žižek 241

25. Društvena konstrukcija seksualnosti (2006)
Intervju sa Džefrijem Viksom 245

26. Nestanak homoseksualca (2006)
Intervju sa Heningom Behom 257

27. Da li da se autujem? (2006)
Peter Šnajder 265

28. Zašto to sve radim za manjine? (2006)
Intervju sa Mirkom Ilićem 267

29. Pitanje za Ameriku - gej brak (2006)
Ronald Dvorkin 277

30. Panika oko istopolnog braka (2009)
Marta Nusbaum 282

Biografije autorki i autora 293

Reč priređivača

Najavljujući novo kolo u svojoj ediciji popularnih knjiga, list „Politika" nam ukratko prepričava zaplet romana „Poljubac žene pauka", argentinskog „majstora lepe reči" Manuela Puiga (1932-1990). „Dva sagovornika", kaže se u članku, „zatvorenika iste ćelije zatvora u Buenos Ajresu, 26-godišnji politički aktivista... i 37-godišnji homoseksualac... vode, malo je reći, zanimljiv dijalog... Homoseksualac dobija zadatak od zatvorskih vlasti da od političkog zatvorenika sazna podatke značajne za režim...".(1) O glavnim likovima iz romana saznajemo gotovo jedino koje su starosti, ne navode se čak ni njihova imena, i uopšte, čini se da autor smatra da su dve identitetske reference, koje se odnose na politiku, odnosno seksualnost - one o kojima bi čitaoce najpre trebalo obavestiti, da su one u kontekstu romana važnije od, recimo, njihovog zanimanja, boje kože, rase, nacionalnosti, nivoa obrazovanja, klasne pripadnosti itd. Pretpostavimo da autor članka ima za to dobre razloge, ali postavimo ujedno pitanje - šta će se dogoditi sa ovakvim identitetskim apostrofiranjem, ili svojevrsnom identitetskom redukcijom, onda kada „politički zatvorenik" i „homoseksualac" napuste zatvor, odnosno dati kontekst? Da li će na slobodi biti slobodni od ovih identitetskih karakteristika koje su im najbolje pristajale iza rešetaka? „Politički zatvorenik" to svakako više neće biti, u najgorem slučaju bi bio „bivši politički zatvorenik". Ali „homoseksualac"? Da li on može postati barem „bivši"? Da li podatak o njegovoj seksualnoj orijentaciji može pasti pod senku drugih ličnosnih odrednica (te bi se tako identitet „homoseksualca" pokazao takođe kao vrsta situacionog, provizornog identiteta)? - Luis Molina, staklar, inžinjer, prodavac, glumac... Konačno, da li su nečije (homo)seksualne prakse i želje ono iz čega se sve ostalo može izvesti?

Ovaj kratki napis u „Politici" nam upravo to sugeriše i na svoj način izražava rašireno i preko jednog veka staro uverenje da nam seksualne prakse, ukusi i želje otkrivaju nečiju duboku „istinu bića", naročito u slučaju kada oni nisu sasvim podudarni sa većinskim. „Ništa na njemu i u njemu ne izmiče njegovoj seksualnosti" - podsetimo se, paki i paki, Fukoovog upečatljivog opisa „nastanka homoseksualca" u 19. veku - „ona je prisutna svuda u njemu: ona je u korenu svih njegovih postupaka, jer im je potuljeno i bezgranično delatno načelo; bestidno ispisana na njegovome licu i telu, jer ona je tajna koja se neprestano odaje... Sodomit je iznova padao u greh, homoseksualac je postao vrsta... Homoseksualac 19. veka postao je ličnost: prošlost, povest i detinjstvo, karakter, način života i konačno morfologija, uz indiskretnu anatomiju i, možda, tajanstvenu fiziologiju."(2)

Pitanje (homo)seksualnog identiteta, njegovog porekla, istorije i načina konstruisanja, transistorijskog i transkulturnog karaktera, njegove sinhrone i dijahrone različitosti, represivnog ali i oslobađajućeg i mobilizujućeg potencijala, predstavlja okosnicu „antiidentitetskog" teorijskog pravca koji se danas, gotovo opšteprihvaćeno, naziva „kvir teorijom", koja svoj zamajac ima dobrim delom u tzv. društvenom konstrukcionizmu i njegovim brojnim implikacijama (uvidima, pre svega sociologa, ali i istoričara i filozofa, da društveni svet nije datost koju bi prosto trebalo otkriti, nego da je sačinjen ili izmišljen, rečju, da je ‘društvo ljudski proizvod'), kao i poststrukturalističkim stanovištima o prevarnoj prirodi označitelja, koji maskira nestabilnost označenog i o načelnoj mogućnosti istrorijskog preoznačavanja označitelja (recimo označitetelja „homoseksualac"). Temat prvog broja časopisa QT - „Priroda želje i društvo transgresije", najvećim delom posvećuje prostor upravo ovoj temi homoseksualnog identiteta, njegovom nastanku, stanju ali i mogućnosti prevazilaženja i njegove neutralizacije, te konačno „smrti" (upor. „Nestanak homoseksualaca", intervju sa Heningom Behom, str. 253-261).

Međutim, u nekim tekstovima se ide korak dalje, korak u pravcu radikalnog socijalnog konstruktivizma. Kako je Kerol Vense pre dvadesetak godina ukazala, teoretsko polje socijalnog konstrukcionizma je prilično široko, ono što može biti konstruisano proteže se od „seksualnih činova, seksualnih identiteta, seksualnih zajednica, pravca seksualne želje (izbor objekta) do seksualnih nagona i same seksualnosti".(3) Nisu otuda samo rod (a prema Džudit Batler, konačno i pol), seksualni identiteti i sama seskualnost(4) ono što se najčešće vidi i usvaja kao društveno konstrisano. Prema Džonatanu Kacu Nedu, čak i seksualna ponašanja, odnosno činovi, nemaju fiksna, transistorijska značenja: „Ako je seksualno ponašanje više od prostog spajanja organa, ako je uvek oblikovano naročitim sistemom u kom funkcioniše, i ako uvek uključuje smešu društveno definisanih osećanja i značenja, ponašanje je isto onoliko istorijski relativno i konstruisano koliko i identitet" (upor. „Kako su nastali heteroseksualci?", str. 189). Istorijska svedočanstva nam, uistinu, daju prostora za slične uvide, koje se odnose na činove i samu želju. U tom smislu valja podsetiti na primere, sasvim zanemarivane ili nepoznate, iz srednjovekovnih žitija, koji nam ukazuju ne samo na drugačiji društveni status želje, nego i na relativnu autonomiju želje u odnosu na rod i pol, koja se uzima kao jedan od važnih teoretskih ciljeva kvir teorije (s mogućim društvenim i političkim posledicama).

Primiera radi, u žitiju prepodobnog Joanikija Velikog vizantijskog sveca iz 8.-9. veka, govori se o monahinji koja je silno ‘gorela plamenom strasti', želela da napusti manastir, da ode u svet i uda se. Prepodobni Joanikije Veliki, doznavši sve to, priziva je k sebi i kazuje: „Čedo, metni ruku svoju na moje rame. - I kada devica to učini, svetitelj se sa suzama pomoli Bogu, da se devica izbavi od te strasti i đavolskog iskušenja, i da sva teškoća njenog iskušenja i sve telesne strasti njene pređu na njega". Devica se otuda „oslobodila svih nečistih misli i telesnih pohota, i ostade u svom manastiru živeći bestrasno i ugađajući Bogu".(5)

Ova scena prenosa želje, i kako se ispostavlja, njene neutralizacije, postavlja pitanja o dubini veze želje sa subjektom, o njenom poreklu, o njenom fluidnom i rodnom karakteru. Želja ovde očigledno nije ‘istina bića', potmula suština subjekta koja se danas mora prevoditi u svesno, da bi se ego s njom lakše razračunao; ona pak kruži, nju svetac može da dedukuje, na isti način na koji demon može da je indukuje. Ovde je seksualna želja takođe bespolna. Time što preuzima žensku želju, muškarac u srednjem veku ne rizikuje da želi s pozicije žene, ona ga ne feminizira i ne dovodi u pitanje njegovo rodno određenje. On je štaviše kadar da je poništi, ta želja u njemu sagoreva, ostavljajući subjekat porekla želje ispražnjenog od želje i nagona. Otuda su nekada želja i nagoni, kao očigledno akcidentalna svojstva pojedinaca, bili isuviše trusno tle na kojima bi se mogao temeljiti posebni društveni identitet pojedinaca, ili čak „ljudska vrsta". S nestankom aktivne uloge svetaca i đavola, za vlastitu želju subjekat je bezmalo sam odgovoran, ona se više ne može ‘rukom odneti' ili pak doneti, i to je istovremeno jedan od preduslova rađanja psihoanalize, najuticajnije moderne nauke o želji (u ovom zborniku zastupljeni su i Delez i Gatari, koji su ponajviše kritikovali psihoanalizu zbog njene težnje, ne samo da objasni poreklo želje, nego i da je ‘normalizuje' u skladu sa normama vladajuće klase).

  Ovim smo samo nagovestili važnu, ali svakako ne i jedinu temu u ovom časopisu. Međutim, i pored raznovrsnosti tema u časopisu i velikog broja zastupljenih autora, među kojima je najviše filozofa, sociologa i istoričara (tim redom), odavno poznatih našoj javnosti (Derida, Delez, Gatari, Bart, Burdije, Fuko itd.) trideset članaka ipak povezuju neke zajedničke crte i to po dva osnova. U prvoj liniji po tome što potiču od autora koji bi se mogli uglavnom okarakterisati kao poststrukturalisti ili „postmodernisti" (izraz koji mnogi nisu želeli da dovode u vezi sa svojim imenom, kao npr. Fuko) ili socialni konstrukcionisti. Druga objedinjujuća crta jeste ona koja se tiče forme zastupljenih članaka. Namera nam je bila da važne probleme predstavimo u pristupačnijim formama kao što su predavanja, novinski članci i intervjui. Nismo želeli da to budu članci iz naučnih časopisa, krcati fus notama i sa strogom strukturom. Time smo želeli da važne teme, ideje i stanovišta u savremenoj misli, približimo većem broju čitalaca, u nadi da će biti podsticajni za našu sredinu Ne mogu se, naravno, sva rešenja uvesti i naći ready-made odgovori za sve domaće probleme na Zapadu, ili već gde drugde. Ali iskustva drugih su dragocena, i ovaj prvi broj QT časopisa, za svoju skromnu nameru je izabrao ukazivanje na tu dragocenost.

(1) Rada Saratlić, „Čudesna energija duha", Politika, 31. 7. 2006.

(2) Mišel Fuko, Volja za znanjem. Istorija seksualnosti I, prev. J. Stakić, Loznica: Karpos, str. 52-53.

(3) Carole S. Vance, „Social construction theory: problems in the history of sexuality", u: Homosexuality, Which Homosexuality?, International Conference on Gay and Lesbian Studies, London/Amsterdam 1989, str. 19; članak, uzgred, nudi sjajan pregled kritika i dometa teorije socijalnog konstrukcionizma u domenu seksualnosti do kraja 80-ih god. 20 veka. Nešto drugačije koncipiran pregled, koji se više fokusira na važne naučnike i mislioce nego na tematske jedinice kao kod Vensove, daje Stiven Sajdmen, „Socijalni konstrukcionizam: sociologija, istorija i filozofija", u: Teme (časopis za društvene nauke) 1/2009, prev. M. Jovanović, str. 67-78. Valja napomenuti da o socijalnom konstrukcionizmu uopštenije, u prevodu na srpski postoji vrlo lepo strukturirana studija: Vivijen Ber, Uvod u socijalni konstrukcionizam, prev. S. Glišić, Beograd: Zepter Book, 2001; autorka kao najvažnije odlike socijalnog konstrukcionizma navodi: antiesencijalizam, antirealizam, stavove o istorijskoj i kulturnoj specifičnosti znanja, o jeziku kao preduslovu mišljenja, jeziku kao obliku društvenog delanja, kao i fokusiranje na interakciju i društvenu praksu i fokusiranje na procese. V. Ber, ibid., str. 36-39.

(4) „Seksualnost je istorijska konstrukcija", tvrdi Džefri Viks, „koja spaja mnoštvo različitih bioloških i mentalnih mogućnosti - rodni identitet, telesne razlike, reproduktivne sposobnosti, potrebe, želje i fantazije - koji se ne moraju dovoditi u međusobnu vezu, niti su dovođeni u drugim kulturama". Jeffrey Weeks, Sexuality and its Discontents: Meanings, Myths and Modern Sexualities, Routledge and Kegan Paul, 1989², str. 15; upor. i: „Seksualnost ne treba zamišljati kao neku prirodnu datost koju bi moć pokušavala da ukroti, niti kao kakvo mračno područje sa kog bi znanje pokušavalo da, malo pomalo, skine veo. Ona je naziv koji bi se mogao dati jednom istorijskom dispozitivu, jednom istorijskom konstruktu...". Mišel Fuko, Volja za znanjem, ibid., str. 119-120.

(5) Žitije prep. Joanikija Velikog, u: Žitija svetih za novembar, prev. J. Popović, Beograd 1998, str. 65. 

Časopšis možete nabavitu u sledećim knjižarama:

Beograd:

Zepter Book World                    Knez Mihailova 42

Inicijal                                           Knez Mihailova 35

Kolarac                                        Studentski trg 5

Dereta 1                                        Knez Mihailova 46

Dereta 2                                        Dostojevskog 7

Beopolis                                       "Eurocentar",  Makedonska 30 / Dečanska 5

Plavi krug                                      Majke Jevrosime 2a

SKZ                                               Kralja Milana 19

Novi Sad:

Mala-velika knjiga                      Ignjata Pavlasa 4

Most                                         Zmaj Jovina 22

Subotica:

Gradska knjižara "Danilo Kiš"      Trg Republike 16

Sarajevo:

Prodaja u Sarajevu: za sve zainteresovane za časopis QT, obratiti se knjižari www.buybook.ba koja sarađuje sa našim distributerom KRUG i poručiti od njih. Dovoljno je pomenuti da KRUG iz Beograda distribuira časopis.

***

Časopis možete  poručiti pouzećem po ceni od 350 dinara + PTT troškovi slanjem emaila sa imenom, prezimenom i adresom (ulica, broj, poštanski broj, mesto) na magazinQT@gmail.com

IMPRESSUM:

Izdavač: Gayten-LGBT Centar za promociju prava seksualnih manjina, Beograd

Glavni i odgovorni urednik: Dušan Maljković

E-mail: magazinQT@gmail.com

FB Grupa: http://www.facebook.com/group.php?gid=113390045352493&ref=ts

Finansijska podrška:

Lektura: Ivana Vujanović

Korice i grafički dizajn: Ivan Stanić

Prelom i priprema: Zoran Dobrilović

Štampa: ZUHRA, Beograd

Tiraž: 700