Putevima kvir umetnosti (38): Slikar Wojciech Wos

Istoričari umetnosti, bar oni koji se interesuju za kvir teme, su poslednjih decenija obelodanili mnoga umetnička dela koja se bave homoseksualnošću i homoerotikom, čime se javnosti približila istorija istopolne želje, ljubavi i zajedničkog života. Zahvaljujući umetnosti danas nam je jasno da nismo izmislili ništa novo, te da postoji bogata istorija kvir identiteta koja je sve do nedavno bila sakrivena pod velom srama. Sa oslobodilačkim gej pokretom vidljivost je postala poželjna, najpre zbog toga što je u pitanju najbolje oružje u borbi za jednakost, a to je uticalo i na umetnost koja se bavi motivima koji većinsku javnost uglavnom sablažnjuju, bez obzira što je telo samo telo - čak i kad je homoseksualno, a seks samo seks - čak i kada su ljubavnici istog pola.

Današnji gost rubrike „Putevima kvir umetnosti" je slikar Wojciech Wos. Rođen je u gradiću na granici između Poljske i Nemačke, a ograničeni prostor malog mesta mu je pojačao želju da raste. Trenutno živi u Berlinu.

Ovaj dvadesetsedmogodišnjak voli plavu boju, koja homoerotičnim prizorima dodaje ledeni ton, te tako subjekte čini još poželjnijima. Okružio se takvim, toplim i hladnim predmetima žudnje, te lepotom uopšte. Njegove slike su potpuno kvir orijentisane, što je vrlo važno u svetu koji različitost još drži na margini.

Razgovarali smo o umetnosti i o kviru.

*Tvoje su slike hladne, a opet tople - intimne. Jesu li to lična iskustva ili fantazija pretočena u boju?

Uglavnom su to lična iskustva, ali s preokretom. Moje slike su neka vrsta dnevnika, pa u njih zapisujem i doživljaje, ali i one najdublje, privatne misli. One su o ljubavi, razočaranju, mentalnom zdravlju, o mržnji i toplini, o svemu.

*Možemo li da ih posmatramo kao homoerotične ili je to još jedna etiketa?

Neke su prilično erotične - homoerotične. Definitivno.

*Da li slikaš prave modele ili ih izmišljaš?

Zavisi. Nekad slikam sebe, nekad ljude oko sebe.

*Odakle crpiš ideje? Iz književnosti? Filmova?

Sa svih strana. Najviše me inspiriše svakodnevni život. Detalji me privlače i pomažu mi da započinjem nova poglavlja.

*Misliš li da je umetnost moćno pomagalo u potrazi za slobodom?

Sigurno! Umetnost je i terapija. S rečima mi je teže, lakše komuniciram kroz slike. Tako pričam o onome što mi je važno.

Razgovarao: Milan Živanović