The Construction of Homosexuality. Chicago: University of Chicago Press, 1988, str. 635, bibliografija i indeks.

Društvene grupe stvaraju devijantnost formiranjem pravila čije kršenje konstituiše devijantnost i primenjivanje tih pravila na posebne ljude koji se onda etiketiraju kao autsajderi. Sa ove tačke gledišta, devijantnost nije kvalitet akta kojeg neka osoba počinjava, nego pre posledica primenjivanja drugih pravila i sankcija prema okrivljenome. ... pre nego što jedan akt počne da se smatra devijantnim i pre nego što bilo koja klasa ljudi može da bude etiketirana i tretirana kao autsajderska zbog počinjenja nekog akta - neko je morao da izmisli pravilo koje definiše neki čin kao devijantan.

Becker Howard, Outsiders: Studies in the Sociology of Deviance. New York:Free Press, 1963, str. 162.

Ovo obimno delo proučava koncepcije homoseksualnosti kroz istoriju i odgovore različitih kultura na njih. Studija se bavi i teorijom etiketiranja (labeling theory) tj. skretanjem pažnje sa proučavanja razloga za određen način ponašanja u vezi sa seksualnošću, na razloge zbog kojih društvo ne toleriše takvo ponašanje. Ispituje zašto su neka društva neprijateljski nastrojena prema homoseksualnosti, dok je druga tolerišu, odobravaju, pa čak i institucionalizuju. Greenberga takode zanima i konceptualizacija homoseksualnosti tj. različita viđenja seksualnih tipologija, predstava i menjanje definicija.

Greenberg smatra da je današnje napredovanje gej pokreta zaslužno za mogućnost objavljivanja ovakve studije. Pisac razmatra ulogu moralnih preduzetnika (moral enterpreneurs), činilaca koji nastoje da utiču da izmene društveno poimanje brige za moral(nost), što često rezultira time što se grupe sa drugačijim moralnim vrednostima nazivaju devijantnima. Zabrana homoseksualnosti se razlikuje od ostalih problema, budući da je prisutna u svim društvenim grupama, staležu, rasi, naciji i drugim grupacijama. Razmatranje dalje komplikuje činjenica da nisu sva društva shvatala homoseksualce kao posebnu društvenu grupu. Stoga, konvencionalne društvene strategije se neadekvatno primenjuju na problem homoseksualnosti. Greenbergova studija pokušava da dâ pregled istorije homoseksualnosti u društvu, tako što će ispitati fundamentalna verovanja u vezi sa seksualnošću na koja nailazimo u svakodnevnom životu, ispitati na licu mesta koncepte i strukture kojima društva interpretiraju ovu pojavu, budući da ideologije moraju biti kompatibilne sa već usvojenim verovanjima datog društva. Rezultati nikada ne mogu biti statični jer se i seksualna socijalizacija stalno menja, zajedno sa razvojem društvenih struktura i sa ideološkim promenama.

Studija je podeljena na dva široka odeljka. Prvi, Pre homoseksualnosti, počinje ispitivanjem transgeneracione, transrodne i egalitarne homoseksualnosti u srodnim društvima, ispitivanjem homoseksualnosti u drevnim, ranim i feudalnim civilizacijama. Studija daje pregled desetak civilizacija, od Zunija do Kalulija, od drevne kineske do drevne keltske civilizacije. U svim ovim studijama Greenberg ispituje putopise stranaca, zakonske odredbe, književnost, umetnost, religijske spise i mitologiju nastojeći da otkrije oblike koje je homoseksualnost tada imala i reakcije kako negativne tako i pozitivne koje je ona izazivala u antičkim društvima. Drugi deo Konstrukcija moderne homoseksualnosti, počinje objašnjenjima homoseksualne subkulture u renesansnoj Evropi, koja se nastavljaju sve do modernog doba. Greenberg ispituje napore u represiji homoseksualnosti, jačanje zakona, uticaja koje su reformacija i kontrareformacija, tržišna ekonomija, razvoj modernih nauka, državna birokratija imale na homoseksualnost. Studija se završava razmatranjem pokreta za gej oslobođenje i pojavom AIDS-a.

Ovo je zaista enciklopedijska studija, samo bibliografije zauzimaju 113 strana, ali Greenberg ipak upozorava čitaoca da je ovo njegovo delo osmišljeno kao sociološko istraživanje, a ne kao istorijski tekst. Greenberg je profesor sociologije na Njujorškom univerzitetu, a odbranio je i doktorat iz fizike.

Joseph P. Consoli

Thomas J. Whitby & Suzanne G. Frayser, Studies in Human Sexuality, ibid., str. 319-320.

Prevod: Minja

(ovu knjigu možete naći u biblioteci Gayten-LGBT>>)