www.gay-serbia.com |
Foucault Michel: Istorija seksualnosti I-III Histoire de la Sexualité, 1976-1984. I tom: Želja za znanjem (La volonté de savoir), II tom: Korišćenje ljubavnih uživanja (L'usage des plaisirs), III tom: Staranje o sebi (Le souci de soi). U prvom tomu Foucault, vec dobro poznat po svojim ranijim delima Ludilo i civilizacija (Folie et déraison. Histoire de la folie ŕ l' âge classique, 1961) i Disciplina i kazna - rođenje zatvora (Surveiller et punir. Naissance de la prison, 1975), fokusira svoje analitičke sposobnosti na istoriju seksualnosti od kraja XVI veka. On se ne zaustavlja samo na pokušaju da dâ pregled istorijski značajnih momenata i teorijskih problema, vec želi da istraži i prirodu diskursa koji se tiče seksa. U prvom delu Mi, drugi Viktorijanci prvog toma (Želja za znanjem), Foucault razmatra centralni problem: kako objasniti meru i način na koji se govori o seksu. U drugom delu skreće pažnju na hipotezu o represiji, prema kojoj je seksualno ponašanje postepeno gušeno iz ekonomskih razloga u toj meri da bi se buržoazija, kapitalisti i industrijsko društvo Zapada XIX veka mogli okarakterisani kao preterano čedni, licemerni, neprijateljski nastrojeni prema seksu, stavljajući preko njega veo tajne, tišine i prezira. Nasuprot tome, on postavlja tezu da je ovo društvo pustilo u pogon čitavu jednu mašineriju da bi stvorilo diskurs koji se tiče seksa. Ne samo da je ono (društvo) govorilo o seksu i primoravalo svakog da to čini, vec je dalo i jednoobraznu formulaciju istine o seksu. Kao da je sumnjalo da seks krije fundamentalnu tajnu. Kao da je bila potrebna ova produkcija istine. Kao da nije bilo dovoljno uvrstiti seks u puku ekonomiju zadovoljstva, već i u uređen sistem znanja. U trećem delu, Foucault raspravlja o scientia sexualis koja je stvorena da bi otkrila istinu o seksu, pomoću mehanizama ispovedanja, kao i drugih taktika saznavanje istine, te bogaćenjem diskursa iz domena nauke, medicine, psihijatrije, sociologije itd. Rezultat svega ovoga bila je utkanost seksualnosti u sve aspekte naših života. Foucault ovaj razvoj detaljno razmatra u četvrtom delu. Primeri za to su četiri ključne figure: histerična žena čija se seksualnost analizira i čija patologija biva integrisana u medicinsku praksu; dete koje masturbira i čije ponašanje postaje centralni predmet zabrana njegovih roditelja, učitelja, doktora i psihologa; maltuzijanski par, čije prokreativno ponašanje mora biti socijalizovano ekonomskim, političkim i medicinskim merama i konacno perverzna odrasla osoba, koja je sada phijatrizuje putem normalizacije ili patologizacije. Ove ubedljive ilustracije odnosa moći na lokalnom nivou, razvoj diskursa i posebnih jezika fokusiranih na seks, kao i širenje znanja o seksu podržavale su Foucaultovu pretpostavku o stalnom rastu interesovanja za seks, nasuprot potiskivanju seksualnosti u XIX veku. Drugi tom Foucaultove istorije seksualnosti Korišćenje ljubavnih uživanja fokusira se na način na koji su seksualnu aktivnost problematizovali filozofi i lekari, u klasičnoj grčkoj kulturi IV veka pne. Foucault tvrdi da su Grci svoju potragu za zadovoljstvom bazirali na krutim principima, proisteklim iz nastojanja filozofa i lekara da ispitaju seksualno ponašanje kao etički problem. U trećem tomu Staranje o sebi, Foucault se zapućuje do prva dva veka naše ere da bi ispitao spise filozofa (Plutarha, Epikteta, Marka Aurelija, Seneke) i lekara (Galena, Ateneja, Sorana, Rufa iz Efesa) suočavajući se sa razlićitim pitanjima o seksualnosti: pitanjem seksualne aktivnosti i zadovoljstva kao njenog pratioca, brizi o telu u interesu seksualnih aktivnosti, seksualnih odnosa medu supružnicima, ljubavlju dečaka itd. Kroz sva ova pitanja provlači se osećanje uzdržanosti i opreza, koja misao ovog perioda razlikuju od klasične grčke misli i u isto vreme nagoveštavaju glavne crte nove etike, etike koja će se naći u hrišćanstvu, koje ce i sam seksualni čin smatrati zlom. Thomas J. Whitby Prevod: Minja |