Huliju Kortasaru
Mrak. Heorhina:
Ležim spokojno u ovoj sobi, hiljadama kilometara od Buenos
Airesa, ležimo povučene u sopstvenim telima, ležimo jedna
do druge oblačeći se jedna u drugu, dodirima. Ležimo iste,
potpuno iste: sestre bliznakinje. Kroz glavu mi često prolazi
jedna uspomena iz detinjstva. Ja i Alehandra stojimo pred
ogledalom i gledamo ne dvostruko, već četvorostruko, bezbroj
kombinacija odslikavanja: ja se pretapam u Alehandru koja
je do mene, ja se pretapam u Alehandru koja je u ogledalu,
ja se pretapam u sopstveni odraz u ogledalu. Gledajući njen
lik na glatkoj površini, tada prvi put (a nismo imale više
od pet godina) osetih potrebu za potpunom bliskošću s njom
(ili je to bila potreba za potpunom bliskošću sa sobom?).
Majka nas je ostavljala da se kupamo u limenom koritu, a ja
sam prizivala svako nedeljno jutro da sto brže dođe, da bi
moji prsti kliznuli njenom kožom, a njeni mojom.
|
|
|
|
Uveče, u tami sobe, u kojoj su se mešali hrkanje babe, povremeno
prdenje našeg očuha i buncajuće molitve naše majke u snu,
moje su usne tražile njene usne, njeni prsti su čeprkali mojim
međunožjem tražeći puls koji kuca kao srce ispod njenog dodira.
Ležimo nespokojne u ovoj sobi, hiljadama kilometara od Buenos
Airesa, dok njen jezik kao skazaljka sata pravi krugove oko
moje desne bradavice, ležimo noseći u sebi sećanje na tamu
one sobe, hiljadama kilometara odavde, dok se jezik moje sestre
bliznakinje spušta sve niže i niže, traje mrak noći u kojoj
vidimo smrt naše majke, jezik moje sestre dodiruje moj pupak,
liže ga dok nas pritiska sećanje na noć u kojoj nas je naš
očuh vezao za krevete i prvi i poslednji put, pokazao nam
šta muško telo može da čini sa ženskim telom, to nam je pokazao
na samo nekoliko koraka od mrtvog tela naše majke, udarao
je moju sestru, a i mene su boleli udarci, nju je silovao,
a ja sam gubila nevinost zajedno s njom, i mrak te sobe, i
sve što se događa te noći u tom mraku, vraća se u meni dok
se jezik moje sestre bliznakinje spušta ka mom međunožju,
liže moj klitoris, a ja dodirujem njenu kosu i ćutim, ako
ćutanjem može da se nazove slatko stenjkanje.
|
|
|
|
Voda. Alehandra:
Niti su ove obale La Plata, niti je Sena Atlantski okean,
ali je ipak voda. Ume da ugrabi i odnese, a ja to znam, znam
to sada, dok se munjevito približavam Seni, dok padam s mosta
Nef. Nema drugog izlaza osim ovog precutnog odlaženja, nema
drugog izlaza iz tunela u koji smo ušle napuštajući Buenos
Aires pre pet godina, bežeći od samih sebe, svoje prošlosti,
neželjene budućnosti, od grupa koje su ulicama izvikivale
ime Huana Perona, od straha šta sve može da nam uradi režim
Huana Perona ukoliko se sazna za našu ljubav. I ovo sada je
bekstvo, bekstvo koje će za razliku od prethodnog bili uspešno,
jer mi smo bežeći iz Buenos Airesa prošlost uzele sa sobom,
a ovde nas pritišće emigrantska stvarnost (Pariz ipak nije
grad svetlosti). Sada sam već na pedalj iznad površine Sene,
gledam svoj lik u Seni i ne čini mi se da je to moj lik, već
da posmatram Heorhinu i munjevito padam u vodu, u lik, u Heorhinu,
padam u nju, i u sebe, i u vodu istovremeno, propadam u vodu
i u smrt ovog hladnog jutra hiljadu devetsto pedeset i trece
godine, propadam otkako na samoj površini vode ostavih sve
ono što sam nosila u sebi prošlih četrdeset godina.
Most. Heorhina:
Proleće je, dvadeset i drugo proleće posle njene smrti.
Koračam mostom Nef, koračam sa kancerom koji nosim u svojoj
desnoj sisi, čiju je bradavicu Alehandra grickala pre nego
što je otišla zauvek, koračam očekujući da sretnem smrt, jer
je doktor bio direktan: "Ostaje Vam još nekoliko dana
života," rekao mi je u petak. Koračam mostom sama, gledam
u vodu koja teče ispod mene, ispod mosta, gledam u onu drugu,
a ipak istu vodu u koju je ona skočila ne govoreći mi da će
to učiniti. Pokušavam da vidim njen lik u vodi, i sve što
mogu da vidim je jedno osećanje koje me neprestano obavija,
kruži oko mene i sada mi se čini da to osećanje pada u vodu,
pada u Senu, gledam kako tone osećanje koje me je obuhvatalo
sve do srži mojih kostiju, uvek kada bih pomislila na krajnju
isprepletenost sudbine koja gradi sazvežda na Zemlji, sazvežda
koja jedino mogu da se vide sa neke zvezde.