16. kolovoza, 2007.

POGLED NA BEOGRADSKU QUEER SCENU I NJEZINE ANTIJUNAKE:

BILJANA KOSMOGINA IMA LI PEDERA U JAGODINI

Piše: Bojan Munjin

Nekada se predstavljam kao feministkinja i lezbejka, no najimpresivnije je kad kažem da sam udata i da imam decu, jer je malograđanska zajednica šokirana količinom slobode koju sebi može/sme dozvoliti žena takvog statusa. Ljudi jednobraznog identiteta ostaju neupadljiv deo sive gomile. Ako naučimo da osećamo sebe i živimo u skladu sa vlastitom prirodom, bićemo neuporedivo kreativniji i srećniji.

               Što se događa na beogradskoj alternativnoj sceni? Danas se čini da su ovi glazbeni, književni i kazališni marginalci saterani u ćošak iako su kulturne grupe koje ne poštuju društvena pravila bile vrlo aktivne još u osamdesetima, dvadeset godina prije nego što se ozloglašeni termin queer probio u javnost. Uz tradicionalne žurke, intelektualna okupljališta i samonikle umjetničke grupe koje se na mišiće bore s kulturom roštilja i ratnog junaštva i kojih ima posvuda, kultna mjesta kao SKC ili Rupa na Fakultetu likovnih umjetnosti danas teško drže glavu nad vodom, novosadski Exit tek je kap vode u moru etno vibracija a državne donacije malo haju za budžak kulturne alternative. Uz grupicu od dvjestotinjak ljudi koji sebe zovu anarhistima i koji se okupljaju na Zemunskom keju i koje po sistemu daj što daš svoje publikacije nude u knjžari Beopolis, u opasnosti su naročito ranjive grupe drugačije seksualne orijentacije s kojim bi patrijarhalni mainstream najradije obračunao - po kratkom postupku.    

	Biljana Kosmogina

                Nakon što je gay povorka u Beogradu 2001. brutalno razjurena uz desetine razbijenih glava, okupljanje nastranih nije održano ni 2004., ni 2007. a poklič Arkanovog pobočnika Dragana Markovića Palme da u Jagodini pedera nema značio je da je lov u Srbiji nad šesto tisuća ljudi drugačije seksualne orijentacije - otvoren. S obzirom da je očito da je danas u ovoj zemlji na djelu konzervativni, radikalski i fašistički diskurs prema kojem je sve ostalo kulturni egzibicionizam kako kaže analitičar društvenih prilika Jovan Čekić, marginalcima s gay aktivističke i književne scene preostala je - duboka ilegala. Uz nekoliko poluilegalnih okupljališta (Smiley, Floyd) i nekoliko aktivističkih grupica (Queer Beograd, Žene na delu, Slobodna kultura) ova scena danas komunicira fanzinima, sms porukama i tajnim znakovima a gay festival u Beogradu prije nekoliko mjeseci pod nazivom Zajedno bio je - zatvoren za javnost. Biti queer u Srbiji danas znači ne pristajati na 'samorazumljivo' slijeđenje društvenih pravila već propitivanje i/ili odbijanje nametnutih normi patrijarhalne tradicije kažu ljudi koji ne pristaju na crno-bijeli, heteroseksualni svijet ali razvezivanje povezanog čvora svih vidova opresije i otapanje homofobične mržnje koji danas vladaju u Srbiji tražit će još mnogo godina borbe i ne male - žrtve. U tom prostoru ljubavi i slobode, zu Jasnu Šurinu, Mimu Simić, Selmu Kešetović, Anu Ristović, Asju Bakić i druge na širem prostoru, queer kraljica beogradske književne scene je žena bez lične karte i matičnog broja - Biljana Kosmogina. Pobjednica natječaja za queer priču (Porno star) u Zagrebu 2004. Kosmogina već dugi niz godina piše science fiction i erotske priče, njezini likovi mogu se upoznati još iste večeri na nekom od mjesta na koje pristojni ljudi ne zalaze a Biljanina priča Hilandarska maja uvrštena je u antologiju srpske kratke priče Casablanca Serba, (uz Davida Albaharija, Svetislava Basaru, Danila Kiša i Slobodana Tišmu) talijanske nakladne kuće Feltrineli... Premda u javnosti krajnje nepodobna, osobe koje Kosmoginu poznaju kažu da je ona – krajnje jednostavna osoba. Iako brije po žurkama, putuje autostopom i vozi rolere, Kosmogina - kažu prijatelji - odlično sprema sarmu, preganja se s djecom, plaća račune, ide na roditeljske sastanke... Nisam podvojena ličnost, već višeslojna iako me nekad ni rođeni muž ne prepoznaje..., kaže Kosmogina.

KOSMIČKA PIČKA

U vašoj biografiji piše da ste vi spisateljica bez osobne karte i matičnog broja?

Kad se predstavim kao osoba bez lične karte i matičnog broja, to znači da ne govorim iz građanske pozicije i identiteta dobijenog rođenjem i geografskim koordinatama. U birokratskoj evidenciji nema imena Kosmogina. Svi postavljaju stereotipna pitanja, a ja ne želim da dajem lične podatke, već da govorim o svom radu. Privatni segment moje individualnosti je nebitan, već pre svega autorski.

U medijima vas nazivaju prvom srpskom porno spisateljicom...

Kada me predstave kao prvu srpsku porno spisateljicu ili kraljicu beogradskog asfalta mene to ne vređa, već zabavlja. Bavim se tabuiziranim temama, promišljam na temu Erosa i Tanatosa, istražujem područje polnosti/seksualnosti, pa samim tim iz jednog identiteta skačem u drugi. Mada mi je queer identitet najbliži, identitet Kosmogine je teško definisati, objedinjuje kosmički, univerzalni i ženski princip, te se ja tako i osećam - kao kosmička pička.

Kako biste definirali queer identitet?

Pojam queer se uglavnom vezuje za homoseksualnost, što može ali i ne mora biti tačno, no to rado koristim da bih manevrisala onako kako mi odgovara. Nekad se predstavljam kao feministkinja i lezbejka, no najimpresivnije je kad kažem da sam udata i da imam decu, jer je malograđanska zajednica šokirana količinom slobode koju sebi može/sme dozvoliti žena takvog statusa. Radi se o tome da ljudi jednobraznog identiteta ostaju neupadljiv deo sive gomile. Ako naučimo da osećamo sebe i živimo u skladu sa vlastitom prirodom, bićemo neuporedivo kreativniji i srećniji.

Kako uspijevate njegovati različitost u (srpskoj) kulturi koja teško pristaje na nešto što je drugačije?

Sudeći po tome kako se odvijaju stvari u ovoj zemlji, mogla sam možda više toga da uradim i objavim da sam bila član neke političke stranke, ali ja se bolje osećam ovako. Stupam samostalno i nezavisno od bilo kojih institucija, organizacija, klanova, partija, sekti, NGO-a,
društava i grupacija koje se sklanjaju ispod jedne zastave i mašu istim parolama. Pošto nisam membership, fućka mi se za sve aktuelne povodljivosti, propagande i trendove.

NORMALNO I PERVERZNO

Odakle potreba da se kao spisateljica bavite graničnim temama seksualnosti?

Eros i seksualnost su beskrajno polje za izražavanje, a još uvek predstavljaju tabu teme u društvu u kojem je nepoželjno javno izgovoriti reč „kurac" iako se tom reči svi neprestano služe. To me iritira. Ne ograničavam se u mislima, delovanju i pisanju, niti prihvatam opšta društvena pravila korektnog izražavanja i ponašanja. Heteronormativni odnosi su dosadni jer je to od pamtiveka prežvakavana priča i meni je krajnje neafirmativno da tu istu temu ispiram kao i svi ostali. Zašto vam je to toliko važno?

          Izložena sam uvrnutim pojavama na svakom koraku, od časa kad bacim pogled na TV do trenutka kad izađem na ulicu među običan svet. Ne želim da primer homoseksualne ljubavi ili incesta ostanu i dalje tabu teme. Činjenica da dva majmuna istog spola vode ljubav u zoološkom vrtu može da bude tema priče koja ima čak i naučnu podlogu. Kad malo zagrebete ispod površine građanštine ili malograđanštine, isplivava enormna količina raznih sranja i perverzija. Pogledajte šta se sve događa u porodicama, po kancelarijama ili u svakodnevnoj situaciji. Uvek postoji nešto što ozbiljan svet ne želi da prizna, a meni je izazov da baš od toga napravim priču.

Možete li opisati tipične likove i situacije u vašim pričama?

Lako je poistovetiti se s mojim likovima čak i kad su beznadežno izgubljeni, posrnuli, devijantni i psihotični ili kada se radi o ljudima-majmunima, ljudima-strojevima, klovnovima, zločestim babama, perfidnim ubicama, nestašnim devojčicama ili žabama. Njihov pristup životu najčešće odstupa od klišea i zdrave logike ali to sigurno nisu crno-beli likovi. Na primer magarac, glavni junak moje priče, kao žrtva čudne sudbine zvezde-glumca u porno filmovima, poseduje nevinost i naivnost deteta, nosi pečat antiheroja, bolno je smešan i izaziva empatiju. Što za vas predstavlja riječ ljubav?

          Ljudi su sentimentalne budale koji se vezuju za trivijalnosti i od svojih veza prave iluzije koje se najčešće rasprše na prvom oštrijem zavoju. Hiljadu godina nakon Ovidijevih i petsto godina nakon Šekspirovih stihova ljubav se pretvorila u groznu patetiku argentinskih sapunica i holivudskih blokbastera od čega mi je muka. Svima je danas važnije da imaju karijeru i dobar auto, nego da imaju ljubav. Za ljubav se više nema vremena. Ona je postala bljutava kategorija i zato se ja radije bavim bizarnostima i perverzijom.

Ipak, vi ste udati, imate obitelj i djecu...

To je istina, ali ne prihvatam stav da su brak i porodica automatski okvir za ljubav i sreću. Zaboravljamo da su dobrota, razumevanje i empatija oblik ljubavi koja je puno poštenija od hropca u kojem ljubav očajnički tražimo. Na moju sreću, imam implantiran specijalni filter koji me štiti od loših spoljnih uticaja pa baterije punim samo lepim i pozitivnim sadržajima. Kad pišem o njihovim supotnostima, činim to zarad lične psihološke ravnoteže, a ne zato što sam isfrustrirana, depresivna i mrzovoljna osoba.

INKVIZICIJA I HARRY POTTER

Jednom ste rekli da se bavite crnom magijom...

Volim o sebi da pričam razne priče i poluistine, a jedna od njih je da je moja baka bila veštica. Ono što predstavlja ozbiljnu činjenicu jest da u istočnoj Srbiji odakle vučem korene i danas su prisutni razni kultovi i kvazi religije. Pokušala sam da shvatim na kom principu ti ljudi razmišljaju i šta ih tera da u to veruju i zaista sam bila fascinirana koliko su ljudske zablude i mitovi moćni. Verovanje da možeš nekoga začarati i pridobiti za sebe, da možeš ljude posvađati i uplesti prste u njihovu sudbinu ritualnim obredima, nije stvar duboke prošlosti. Ta planetarna jagma za Harry Potterom i sugestibilna ubedljivost na primeru Sai Babe pokazuje da veštice i vilenjaci očigledno postoje i u trećem milenijumu.

Kako komentirate činjenicu da je u Negotinu prije nekoliko dana čovjek ubio devetero ljudi s objašnjenjem da ga je začarala jedna žena?

Devetoro ubijenih u Negotinu svakako je tragedija ali moram da kažem da ono što se događa po selendrama u istočnoj Srbiji minorno je u odnosu na mnogo opasnije čarolije koje tresu moderni svet. Danas nema veće magije od virtualnog sveta interneta. Naspram sredjnovekovne inkvizicije koja je na lomači spaljivala pojedince, internet masovno hipnotiše i utiče na desetine miliona ljudi. U tom smislu, danas je manipulacija neuporedivo veća. Ključno pitanje je do koje mere ćemo dozvoliti da nam mozak bude ispran i emocije atrofirane?

Gay povorka u Beogradu 2001. je razjurena uz mnogo pretučenih a 2004. se nije niti održala. Kako izgleda gay scena u Srbiji danas?

Iako je gay-clubbing u Beogradu intenzivniji nego u Zagrebu, sve uzevši queer scena u Srbiji nije toliko javno eksponirana kao u Hrvatskoj. Bolje reći, prikrivenija je. LGTB (lesbo-gay-transgender-bisexual) zajednice i organizacije postoje, ali njihovo područje delovanja, uticaj na javno mnenje i promenu rigidne kolektivne svesti su zanemarljivi.

           Na tome se ozbiljno radi, korak po korak ali u Srbiji još uvek važi da je bolje da ti je sin ubica nego peder. Naše društvo je sklono nacionalnoj bruci ispoljenoj kroz primitivnu agresiju: pogledajte kako izgledaju naš Parlament i fudbalski stadioni. To nagoveštava da će i dalje učesnici gay povorke dobijati batine, ili da će neki novi Darko Rundek ničim izazvan dobiti šamare usred Beograda. Ali zar takvih ekscesa nema svugde na Balkanu?

Vaš dramski komad koji ste upravo završili bavi se koncertom Rolling Stonesa u Beogradu...