Uprkos složnim pozivima na glasanje, ima i primedbi da predlog ustava nije dobro odredio neka važna pitanja za građane.

Predstavnici NUNS-a upozorili su da su neke odredbe predloga ustava u suprotnosti sa postojećim Zakonom o informisanju. Zainteresovani građani navode da nema garancija za povraćaj oduzete imovine. I dok predstavnici Vlade pozitivno govore o ravnopravnosti polova u predlogu ustava, članovi gej i lezbijskih udruženja pozivaju da se za ustav ne glasa jer nije pomenuto pitanje seksualne diskriminacije.

Nevladine organizacije koje podržavaju prava homoseksualno i lezbijski orijentisanih osoba pozvale su svoje članove da ne glasaju za predlog novog ustava jer ne priznaje prava osoba drugačijeg seksualnog opredeljenja.

Mreža organizacija za ljudska prava lezbijki, homoseksualaca, transseksualaca ne prihvata predlog novog ustava Srbije jer predlog teksta poznaje i priznaje samo osobe heteroseksualne orijentacije.

Oni kažu da se time ignoriše sloboda seksualnog opredeljenja - osnovnog ljudskog prava formulisanog u dokumentima Evropske zajednice.

"Ono što smo verovale a nije se dogodilo, a to je da Srbija nije jedna od 10-15 država koja u svom ustavu ima imenovanu seksualnu orijentaciju kao egzistenciju i kao ljudsko pravo, kao element društvene diskriminacije koji država treba da štiti", kaže Lepa Mladenović.

Mladenovićeva kaže i da je u predlogu moralo da stoji i da će Republika Srbija podsticati razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika građana različitog seksualnog opredeljenja. Takođe, ustav ne poznaje ni istopolnu zajednicu, jer bračnu i vanbračnu zajednicu definiše kao zajednicu muškarca i žene, čime se homoseksualcima i lezbijkama onemogućuje da ostvare prava koja proističu iz zajedničkog života.

"To je član o bračnoj zajednici, pre svega nam ukida elementarna prava koja imaju heteroseksualni parovi vezana za nasleđivanje, a imovinsku zajednicu koja već postoji u svakodnevnom životu nam država oduzima, jer ga ignoriše", objašnjava Jelena Anđelovski, iz Novosadske lezbijska organizacije.

Brak između istopolnih zajednica regulisan je u ustavu Belgije, Holandije i Španije, a još 10 država u svetu ima zakone o istopolnim zajednicama.

"Veće uključivanje žena"

Predlog ustava dobio je dva znajčajna dela koja se odnose na ravnopravnost polova, smatra potpredsednica Saveta Vlade Srbije za ravnopravnost polova Dragana Petrović.

Na tribini u Kruševcu, koji je organizovalo Udruženje žena "Peščanik", Petrovićeva je rekla da bi nove odredbe trebalo da dovedu do veće demokratičnosti društva i većeg uključivanja žena u proces odlučivanja.

"Novim ustavom je predviđeno da se država obavezuje da će voditi politiku jednakih mogućosti što je korak dalje u odnosu na raniju definiciju ravnopravnosti polova, a prvi put je dozvoljeno voditi mere pozitivne akcije - propisivati kvote i insistirati da žene budu više uključene", precizirala je ona.

Petrovićeva je kazala da bi Vlada u narednih mesec dana trebalo da usvoji nacionalni plan akcije za poboljšanje položaja žena.

Reč je o strateškom dokumentu koji je Savet pripremao proteklih godinu dana u saradnji sa 33 nevladine orgnizacije.

Bez garancija za povraćaj imovine

Predlog ustava predviđa mogućnost povratka oduzete imovine, ali nema garancija da će se to i sprovesti, jer ne postoji politička volja u Srbiji da se pitanje restitucije okonča, rečeno je na konferenciji za štampu Mreže za restituciju.

"Veliki deo novog ustava se oslanja na floskule da će pitanje privatne svojine biti rešeno 'u skladu sa zakonom' ili 'po zakonu', a ne navodi se konkretno na koji se to zakon ustav poziva," rekao je predsednik Udruženja građana za povaraćaj oduzete imovine "Beograd" Bogdan Veljković.

Član Mreže za restituciju Vojin Kuzmanović kaže da su gotovo sve zemlje bivšeg istočnog bloka primenile naturalnu restituciju, koju zagovaraju i udruženja oštećenih građana u Srbiji.

NUNS će tražiti izmenu člana ustava

Sa današnjeg skupa - predsednica i potpredsednik NUNS-a (Fonet)

Glavni i odgovorni urednici beogradskih medija upozorili su da predlog novog ustava Srbije otvara mogućnost da država i lokalne samoupreve budu osnivači i većinski vlasnici medija, što je u suprotnosti sa postojećim Zakonom o informisanju, koji navodi da država nema pravo da osniva medije.

Na okruglom stolu, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rečeno je da će NUNS, nakon usvajanja ustava, pokrenuti inicijativu za izmenu tog člana.

U ustavu iz 1990. godine je jasnije i čistije definisano šta je to sloboda medija, ocenila je predsednica NUNS-a Nadežda Gaće. Glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta Dragan Janjić rekao je da sada postoje dva suprotna toka jer se, s jedne strane privatizuju lokalni mediji, a s druge otvara se mogućnost da lokalne vlasti, odnosno država, ponovo budu njihov osnivač i vlasnik. On je dodao da je u predlogu ustava nejasno da li država može zabraniti medije ili može samo sprečiti širenje određenih informacija.

Urednik lista "Danas" Mihal Ramač upozorio je da se u članovima 50 i 51 Ustava četiri puta pominje "u skladu sa zakonom" i dodao da će mnogo više posla biti kada budu donošeni novi zakoni kojima će se ta oblast detaljnije regulisati.

Potpredsednik NUNS-a Đorđe Vlajić kazao je da ustav mora da postavi okvir u kojem će biti definisano šta je javni interes i kako ga zaštititi i dodao da se može dogoditi da zakonima koji tek treba da budu usvojeni taj interes bude podređen vladajućim krugovima i moćnim lobijima.