4. 10. 2006.

Petar LUKOVIĆ

KOSOVO I NEDOĐIJA

"Javna rasprava je pojam koji je nasleđe titoizma"

(Aleksandar Simić, savetnik Vojislava Koštunice)

Kad jedna epohalno efikasna država kakva je Srbija za, recimo, svega sedam dana odluči da se dogovori oko novog Ustava, isti napiše i izglasa bez glasa protiv – svečano, u subotu, uoči ponoći – a potom, nenadjebivo ozbiljno zakaže opštenarodni Referendum koji će trajati 48 sati ili već onoliko časova koliko nam treba da hitro odbranimo Kosovo zbog kojeg je, uostalom, ovakav Ustav vantelesno oplođen, bilo je za očekivati da mi se netko od mojih tobožnjih prijatelja iz Hrvatske javi, čestita na Srpskoj Slozi, ushićeno mi zavidi na povišenoj temperaturi zbog otkrića da su radikali Tomislava Nikolića i demokrate Borisa Tadića podjednako uzbuđeni glede zajedničkog projekta, podeli sa mnom radost što je ćirilica službeno pismo ili što se The Serbia otkriva kao zemlja u kojoj je zabranjeno kloniranje ljudskih bića, što se, prirodno, ne odnosi na malu armiju koštunjavih zombija ili radikalskih retarda.
 
Piratske granice
 
Niko da se javi, bre: Split se ućutao, Zagreb me ignoriše, Dubrovnik prekinuo komunikaciju, Brač boli qurac za srpski Ustav, niko da pita za Referendum, nobody da se, kao, tobož interesuje za autonomiju Vojvodine, šuti mobilni, jebe se Hrvatskoj što se Srbija uspravlja, ljubomorni ste što već u preambuli najnovijeg Ustava otprilike piše da je Kosovo & Metohija neotuđivi, sastavni, večni, granitno neprenosivi, ugaono-temeljni deo Srbije čime se – otkrio je dr. Voja: "Zapečaćuje istina da je KiM uvek bilo i da zauvek ostaje deo teritorije Srbije."
 
Nadu da će mi se kurčevi friendovi javiti, makar ovi moji iz Ferala, zakopao sam nakon četiri dana čekanja, ophrvan realnim strahom da će, nedostatkom komunikacije, spektakularni Srpski Ustav, nezasluženo biti gurnut na marginu hrvatskih medija. U divergentnom očajanju što se i kod vas, po celovitoj Hrvatskoj, uključujući Dalmaciju koja valjda podrazumeva delove Splita, ne vodi referendumska rasprava kojom bi se Srbi preko river Drine ubedili da u milionskim kolonama daju svoj glas za opstanak Kosova u piratskim granicama Srbije – palo mi je na pamet da fingiram da me je, kao, zvao, netko iz Ferala, kojem bih imao priliku da objasnim šta se to, vaskoliko, dešava u Srbiji. Kad neće hrvatski Muhamed ka bregu, onda će srpski breg ka hrvatskom Feralu. Recimo, moglo je biti ovako:
 

HRVAT (umilno): Dobro veče, je li to Luković?
 
LUKOVIĆ (drsko): Jeste.
 
HRVAT (umilnije): Zovem iz Ferala, zanima nas – oprostite što vas kao našeg kolumnistu uznemiravam…
 
LUKOVIĆ (hladno): Samo pitajte.
 
HRVAT (okolišno): U čemu je tajna srpskog uspeha? Ustav ste doneli bez javne rasprave…
 
LUKOVIĆ (benevolentno): Citiraću Aleksandra Simića, legendarnog savetnika dr. Voje: "Važeća procedura za ustavnu reviziju nigde ne predviđa da se vodi javna rasprava. Referendumska kampanja će, u stvari, biti svojevrsna javna rasprava."
 
HRVAT (zbunjeno): Ali, već smo od Simića čuli da je svaka javna rasprava "nasleđe titoizma".
 
LUKOVIĆ (vešto): Jeste nasleđe titoizma u fazi kad se donosi Ustav, ali nije nasleđe titoizma kad se koristi u referendumskoj kampanji, posle donošenja Ustava. Da još jednom citiram pomahnitalog Simića: "To naravno ne znači da, u manje dramatičnim okolnostima, diskusija o nacrtu novog Ustava ne bi bila otvorenija, sa širim krugom učesnika i duže trajala."

HRVAT (lukavo): Onda bi to opet bila javna rasprava.
 
LUKOVIĆ (hitro): Ne bi. Simić se nikako ne sme jednoćelijski čitati.
 
HRVAT (podlo): Još uvek se ne zna tko će glasati na Referendumu?
 
LUKOVIĆ (odlučno): Simić je to plastično objasnio u intervjuu Politici: glasaće svi oni koji su građani Srbije.
 
HRVAT (kurvinski): Da li su Albanci građani Srbije?
 
LUKOVIĆ (opušteno): Srećom je tu Simić. Po njegovom naučnom tumačenju "mi ne možemo nikoga ubediti ili naterati da bude građanin Srbije".
 
HRVAT (zapanjen): Kod vas je državljanstvo, znači, stvar raspoloženja. Možete a ne morate biti građanin Srbije?
 
LUKOVIĆ (nervozno): Citiraću dr. Voju: "Pozivam sve građane da izađu na Referendum i izglasaju novi Ustav."
 
HRVAT (dosadan): A jesu li među tim "svim građanima" Albanci?
 
LUKOVIĆ (ledeno): Uvek je tu Simić da otkloni nedoumice. On kaže da kosovski Albanci nisu želeli da budu na biračkim spiskovima i da ih Srbija na to fizički nije mogla naterati. To bi bilo – dodaje legendarni Simić – protivno osnovnim ljudskim pravima, a zna se, po tome smo poznati, koliko Srbija drži do ljudskih prava, naročito albanskih.
 
HRVAT (odustaje): Šta kaže dr. Koštunica?
 
LUKOVIĆ (citira): Glas naroda mora da se čuje na Referendumu, i ako Bog da, država Srbija će dobiti novi Ustav.
 
HRVAT (duhovito): A šta kaže famozni Simić, nemoguće je da on nema objašnjenje čemu služi Referendum?
 
LUKOVIĆ (umorno): Simić kaže da je Referendum prilika da narod saopšti šta je Srbija i njena teritorija.
 
HRVAT (uporno): Ako dobro razumem, vi ne znate gde je teritorija Srbije pa tražite od naroda da vam to saopšti?
 
LUKOVIĆ (nervozno): Podsetiću vas na veliku misao dr. Kalašnjikova: "Kao što je Kosovo davno odbranilo Srbiju, tako će i Srbija svim demokratskim i pravnim sredstvima odbraniti Kosovo."
 
Cjelina i dijelovi
 
HRVAT (nelegitimno): Ako Kosovo ipak dobije nezavisnost i priznaju ga velike i male sile, šta će Srbija uraditi? Hoćete li prekinuti diplomatske odnose sa svim državama koje priznaju Kosovo?
 
LUKOVIĆ (defanzivno): Srećom da postoji Simić koji ima odgovor na svako glupo pitanje. Citiram: "Videćemo koje su nam države prijatelji a koje nisu."
 
HRVAT (ne odustaje): I kad vidite, šta onda?

LUKOVIĆ (priteran uz zid): Po Simiću "videćemo kako će se ponašati neki, u užem i širem okruženju, kojima su puna usta prijateljstva prema Srbiji i srpskom narodu".
 
HRVAT (ponosno): Pretpostavljam da veličanstveni Simić misli na Hrvatsku, ali mi još nije jasno šta će Srbija konkretno uraditi.
 
LUKOVIĆ (hrabro): Simić vas podseća da je Srbija jedan od najozbiljnijih faktora na Balkanu i da ulazimo u fazu u kojoj ćemo kao država "aktivno delovati".
 
HRVAT (uplašeno): Da se ipak vratimo Referendumu. Hrvatska javnost, moram priznati, oduševljena je vašom odlukom da Referendum traje 48 sati što je, čini mi se, dovoljno da glasači dobro promisle gde je teritorija Srbije.
 
LUKOVIĆ (ponosno): Verujem da je bilo predloga da Referendum traje 96 ili 192 sata, sasvim je moguće da se razmišljalo o permanentnom Referendumu koji bi trajao godinama, ali kako su Srbi praktičan narod 48 sati im je sasvim dovoljno da razmisle. Lepo kaže Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije: "Ako građanin ima neke obaveze i zakasni u subotu, on će u noći između subote i nedelje moći da se zapita da li može mirno da spava, a da je o državi odlučeno bez njegovog glasa. Zato moramo da omogućimo da ustane u nedelju i glasa."
 
HRVAT (ushićen): Fantastično! Nego, citirajte mi, preklinjem vas, buduću zakletvu Predsednika Srbije.
 
LUKOVIĆ (napuhan dostojanstvom): "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje obaveze."
 
HRVAT (diplomatski): Samo nešto da vas pitam. Ako će Predsednik sve svoje snage posvetiti očuvanju celine teritorije Srbije, zbog čega se ubacuje fraza "uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo". Zar celina nije veća od pojedinačnih delova? Znači li to da bi vaš Predsednik mogao da kaže da će sve svoje snage posvetiti očuvanju celine Srbije ukljućujući "Kraljevo kao njen sastavni deo". Pominjem Kraljevo, jer smo obavešteni da ste rođeni u tom ljupkom srbijanskom gradiću.
 
LUKOVIĆ (strpljivo): Ovako kaže doktor Koštunica: "Glasanjem za novi Ustav potvrđujemo da je Srbija moderna demokratska država i da je Kosovo ne samo sastavni deo naše teritorije, već i neotuđivi deo svakoga od nas." Drugim rečima, kao Kraljevčanin i kao Srbin, posedujem neotuđivi deo Kosova, maltene sam neka vrsta patriotskog akcionara.
 
Vlada nije pala
 
HRVAT (dinamično): Nakon Ustava i fantastičnog Referenduma, imaćete uskoro izbore koji će, nažalost, trajati samo 12 sati. Naime, iz neproverenih izvora, čuli smo da je srpska Vlada 1. oktobra pala, jer su poslanici nekakve stranke G17+ dali ostavke, kao što su pre pet meseci obećali, zato što nisu nastavljeni razgovori s Evropskom Unijom.
 
LUKOVIĆ (dobrodušno): Vlada nije pala.
 
HRVAT (zbunjeno): Kako nije pala kad su ovi dali ostavke.
 
LUKOVIĆ (strpljivo): Jesu dali ostavke, ali svi ostaju na svojim mestima dok Skupština na prvom sledećem zasedanju te ostavke ne potvrdi.
 
HRVAT (optimistički): A kad se Skupština sastaje?
 
LUKOVIĆ (trijumfalno): Ne sastaje se.
 
HRVAT (očajan): Zašto se ne sastaje?
 
LUKOVIĆ (lagano): Zato što – kako dr. Voja kaže – imamo posao koji moramo obaviti, kao što je Referendum, i nema važnije stvari za Srbiju od toga.
 
HRVAT (logično): Ali, G17+ je sad u opoziciji?
 
LUKOVIĆ (smehotresno): Nije, G17+ je prihvatio poziv dr. Koštunice da učestvuje u referendumskoj raspravi i pomogne da se građanima na terenu objasni koliko je važno da subotu i nedelju ne prespavaju, nego da odu na birališta i tamo odbrane Kosovo.
 
HRVAT (neviđeno uporan): Ako dobro razumem, G17+ jeste u Vladi ali nije u Vladi.
 
LUKOVIĆ (lakonski): Točno.
 
Lična karta
 
HRVAT (navaljuje): A šta kaže Simić?
 
LUKOVIĆ (zatvorenih očiju): Simić kaže da Vlada "ulazi u ostvarenje svoga najvišeg cilja i prirodnog završetka svoga mandata".
 
HRVAT (već dosadan): Ali, Vladi mandat ističe tek iduće godine.
 
LUKOVIĆ (deskriptivno): Nebitno. Bitno je da – kao što dr. Voja kaže – jedna država "dostiže svoje punoletstvo tek kad ima ličnu kartu".
 
HRVAT (zbunjen): Niste imali ličnu kartu?
 
LUKOVIĆ (umoran): Građani su imali ličnu kartu, država je nije imala, to je Voja hteo da kaže.
 
HRVAT (ljubopitljivo): A šta je država imala: izbegličku legitimaciju, putovnicu?
 
LUKOVIĆ (jednostavno): Opet se vraćam Koštunici: "Suštinska lična karta jedne države jeste njen Ustav." Kako nismo imali novi Ustav, nismo ni mogli da imamo ličnu iskaznicu.
 
HRVAT (uporan kao stenica): Ali, imali ste stari Ustav. Zar on nije bio vaša lična karta?
 
LUKOVIĆ (drsko): Nije, bre. Taj Ustav nije u preambuli imao odrednicu o Kosovu i Metohiji, pa nije mogao da bude lična karta.
 
HRVAT (nedobronamerno): Nama Hrvatima nikako nije jasno da li je ta odrednica samo deklarativno zaklinjanje u geografiju ili ima vojnu silu koja se krije u zemunicama preambule. Bilo bi divno kad bi Simić to svojim rečima objasnio.
 
LUKOVIĆ (veselo): Simić za to i služi: da pojasni, objasni, obeća, raščisti, rasvetli. Glede vaše hrvatske dileme, Simić poručuje: "Mislim da je jasno da u ovom trenutku nismo u situaciji da putem sile dokazujemo da je južna srpska pokrajina pravno deo naše teritorije. To, naravno, važi za ovaj određeni istorijski trenutak, ali u budućnosti ne isključujem takav način dokazivanja našeg prava, ako za to bude potrebe."
 
HRVAT (podlo): A biće potrebe?
 
LUKOVIĆ (veselo): Da prevedem Simića: Ko to kaže Srbija je mala, nije mala triput ratovala... i opet će, ako bude sreće!