"Na vlasti su (u svim državama nastalim od Jugoslavije ) sve demokratskije vlade, sve više ratnih zločinaca se suočava s pravdom, značajan broj izbeglica se vratio svojim domovima, izbori su sve više u skladu s međunarodnim standardima, a susedi produbljuju međusobnu saradnju kako bi rešili postkonfliktne i regionalne probleme", stoji u uvodu izveštaja State Departmenta o stanju ljudskih prava u državama nastalim od Jugoslavije.

UBISTVA
Najviše ubistva koja su predmet pažnje State Departmenta počinjeno je prošle godine na Kosovu - čak jedanaest. Žrtve su dvojica Srba, jedan Turčin, dva svedoka na suđenjima osobama optuženim za ratne zločine, jedan nekadašnji član Oslobodilačke vojske Kosova, i jedan pripadnik slične formacije koja je delovala na jugu Srbije, brat bivšeg premijera, jedan novinar, jedan pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa i njegov brat.

POLICIJA IZNAD ZAKONA
Policija je u svim državama regije u neku ruku iznad zakona. U Srbiji su pomenuti slučajevi iz Kikinde gde je 21. oktobra jedan čovek umro od batinanja u policijskoj stanici, premlaćivanje i višesatno vezivanje jedne 17-ogodišnje devojke za radijator policijske stanice u Beogradu, pretnje policije tokom jedne racije u jednom selu kod Niša jednoj porodici da će ih pobiti kao i činjenica da vlasti nisu istražile navode organizacija za zaštitu ljudskih prava o pretnjama koje su pripadnici tajne policije uputili svedocima u slučaju tela Albanaca otkrivenih u Mačkatici. Na Kosovu je registrovano nekoliko slučajeva zlostavljanja uhapšenih osoba. U Crnoj Gori je naveden slučaj iz 1. septembra, dan nakon ubistva jednog od šefova policije, kada su policajci pretukli između 18 i 31 zatvorenika. U Bosni i Hercegovini su, navodi se u izveštaju, u oba entiteta brojni građani tokom prošle godine prijavljivali slučajeve intenzivne upotrebe sile od strane policije. Broj primedbi je na nivou onog iz 2004, ali su poboljšane istrage loših postupaka policije. U Srbiji je još pomenut slučaj sa početka prošle godine kada je jedan graničar ubio u Preševskoj dolini jednog dečaka-Albanca kao i slučajevi pogibija vojnika uz opasku da do kraja godine još nije stavljena tačka na slučaj gardista ubijenih u Topčideru.

KORUPCIJA I PRAVOSUĐE
Korupcija je opšti problem država nastalih iz Jugoslavije. Njoj su podložni i policija i organi pravosuđa pri čemu postoje izveštaji da su predstavnici vlasti u svim sredinama pokušavali da utiču na tužilaštva i na sudije u politički osetljivim procesima. U Hrvatskoj su posebno navedeni korupcija u zdravstvu i u procesu registracije vlasništva. Ima slučajeva, recimo u Crnoj Gori, da s sudije presuđivale iz straha da ne izgube posao. U gotovo svim državama regije kao poseban problem navedena je sporost pravosuđa odnosno veliki broj nerešenih predmeta.

MEDIJI
Generalno u svim državama nastalim iz Jugoslavije postoji sloboda medija, ali su navedeni problemi: U Srbiji - nepoštovanje Zakona o dostupnosti informacija od javnog interesa, u Bosni i Hercegovini slučajevi da političari i zvaničnici napadaju novinare i medije optužujući ih da rade protivno interesima određenog naroda ili čak da izdaju nacionalni interes svog naroda. Najteža situacija u tom smislu je na Kosovu gde je 2005. ubijen Bardil Ajeti, novinar dnevnika "Bota e sot". Pomenuti su smenjivanje direktora državne televizije Crne Gore kao što neki posmatrači, stoji u izveštaju, vide kao pokušaj da urednički kadar bude doveden na liniju sa političkim stavovima vlasti; uklanjanje iz programa novinara Hrvatske televizije Tihomira Ladišića nakon što je "otvoreno govoreno o ulozi hrvatskih vojnih snaga u Bosni i Hercegovini i pritisci na novinara istog medija Denisa Latina nakon emisije o bivšem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu.

PROBLEMI MANJINA - OAZE CRNA GORA I "BOŠNJAČKI" DEO BIH
Nasilje nad nacionalnim i verskim manjinama i diskriminacija pripadnika manjina na čitavom području nekadašnje Jugoslavije, osim u Crnoj Gori i u delu Bosne i Hercegovine sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, generalni su problem. Na Kosovu su, kako je već pomenuto, ubijena dva Srbina i jedan Turčin, dignut je u vazduh automobil jednog od predstavnika Srba, a na kuću drugog predstavnika bačena je bomba. U izveštaju o Hrvatskoj navedeni su slučajevi ubistva jednog Srbina u Karinu, bacanja bombe u blizini opštine selima Trpinja i Borovo Selo i incidenti u okolini Šibenika i u Dalmatinskoj zagori. U Hrvatskoj su neka suđenja za ratne zločine nacionalno pristrasna na štetu Srba. U 21 procesu osuđeno je 12 Srba i jedan Hrvat. Postoje u Hrvatskoj slučajevi nasilja i otvorene ponekad žestoke diskriminacije Srba i Roma. Bošnjak Hrustan Suljić, čelnik zajednice povratnika u Teslić, ubijen pred svojom kućom u tom gradu u Republici Srpskoj. Slučaj još nije rešen. Predstavnika manjina još uvek nema dovoljno u policijama Hrvatske (osim u Istočnoj Slavoniji) i Republike Srpske niti u strukturama vlasti na krajnjem jugu Srbije u Preševskoj dolini gde su većina građana Albanci. U Srbiji je najviše incidenata u kojima su žrtve bili pripadnici manjina bilo u Vojvodini. Reakcija policije uglavnom nije bila adekvatna, ali su vlasti pojačale saradnju sa političkim predstavnicima manjina. Navedeni su u izveštajima podrobno slučajevi nasilja ili vandalizma protiv verskih ili nacionalnih simbola, verskih objekata ili sveštenika i to: u Bosni i Hercegovini uglavnom napadi na džamije na teritoriji Republike Srpske, u Hrvatskoj skrnavljenja pravoslavnih, a u Srbiji katoličkih crkava i grobalja.

VERSKE ZAJEDNICE
Ni u jednoj od zemalja o kojima je reč nema državne religije, ali je u Srbiji, Republici Srpskoj i u Crnoj Gori povlašćena Srpska pravoslavna crkva, a u Hrvatskoj Rimokatolička crkva. Pomenuto je da je u postavljanju improvizovane kapele na Rumiji Srpskoj pravoslavnoj crkvi pomogla vojska dajući helikopter, da je u Vojsci Srbije i Crne Gore u vojsci verska služba ponuđena jedino pravoslavcima, i da je u Srbiji uvedena posebna poštanska marka od čije prodaje se novac izdvaja za gradnju jedne pravoslavne crkve. U Republici Srpskoj, stoji u izveštaju, postoje administrativne i finansijske prepreke obnovi religijskih struktura oštećenih tokom rata.Na Kosovu protestanti se žale na diskriminaciju na zvaničnoj televiziji.

DISKRIMINACIJA ŽENA
Postoji krijumčarenje žena radi seksa (sex-trafficking). Rasprostranjeni su nasilje u porodici, zlostavljanje i diskriminacija žena, slučajevi da one rade slabije plaćene poslove od muškaraca i njihovo seksualno uznemiravanje uz nisku svest o tome da je to uopšte problem.

OSTALO
Od specifičnih pojava za neku od sredina navedeno je još u izveštajima da postoje indicije da su tačni navodi da je Protuobavještajna agencija Hrvatske prisluškivala novinare i da vlasti Srbije uprkos ustavnoj zabrani nadgledaju privatnost građana i to ulaskom u privatne posede bez adekvatnog naloga kao i da postoje slučajevi prisluškivanja telefonskih razgovora i čitanja privatne pošte. U Crnoj Gori je bilo slučajeva da su vlasti namerno u procesu privatizacije učinile neke kompanije manje atraktivnima za strane ulagače. Na Kosovu su registrovani bombaški napadi na kuću pok. predsednika Ibrahima Rugove i na prostorije stranke ORA Vetona Suroia (Surroi).

MAGAREĆA KLUPA I POZITIVNI PRIMERI
Prema ovim izveštajima, totalitarne ili autoritarne vlasti sistematski krše ili ograničavaju ljudska prava građana u Severnoj Koreji, Mijanmaru (bivša Burma), Iranu, Zimbabveu, Kini, Belorusiji i na Kubi. Režimi u Severnoj Koreji i na Kubi nastavljaju da kontrolišu sve aspekte života građana uskraćujući im slobode govora, vere, izražavanja, udruživanja i kretanja. U Mijanmaru su obećanja vojne hunta samo paravan za brutalnost i represiju. U Iranu se situaciaja pogoršala od kako je na vlasti predsednik Mahmud Ahmadinedžad. Iranski režim krši verska prava, sprovodi diskriminacije i pogubljuje po kratkom postupku. U Kini se protivnici režima suočavaju sa zatvorom. Posebno su pomenuti u negativnom kontekstu Belorusija, Zimbabve i Rusija, a u pozitivnom Ukrajina Liban, i što je na predstavljaju izveštaja u Vašingtonu izazvalo žučne reakcije novinara Afganistan i izbori u Iraku.

*****

Zvaničnici u Beogradu ne kriju zadovoljstvo povodom izveštaja State Departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori. Na drugoj strani iz nevladinog sektora čuju se kritike upućene samom izveštaju, uz ocene da je njegov tekst izraz "blagonaklonosti" međunarodne zajednice prema aktuelnoj srpskoj vlasti. U tim organizacijama se upozorava da se Srbija u mnogim sektorima, kao na primer u sferi odnosa prema seksualnim manjinama i tretmanu žena, i dalje samo formalno pridržava osnovnih evropskih kriterijuma.

Godišnji izveštaj Evropske komisije i godišnji izveštaj State Departmenta za zvanični Beograd najrelavantniji su dokumenti stanja o ljudskog prava u zemlji. To podvlači savetnik srpsko-crnogorskog ministra za ljudska prava Rasima Ljajića Jelena Marković u izjavi za Radio Slobodna Evropa:

"Umesto godišnjeg izveštaja Evropske komisije mi smo ove godini imali studiju o izvodljivosti koja je otprilike bila na istom tragu kao i ovogodišnji izveštaj State Departmenta da je stanje u ljudskim pravima ima daleko iznad ostalih segmenata u društvu i da tu jedino što nedostaje to je saradnja sa Hagom u punoj meri."

Predsednik nevladine organizacije Građanska inicijativa Miljenko Dereta uveren je da se upravo u tome krije i razlog što je izveštaj State Departmenta u svom najvažnijem delu pozitivno obojen. Po njemu, procena koja je stigla iz Vaštingtona izraz je želje da se Vlada Srbije podstakne na dalje ispunjavanje haških obaveza:

"Ja mislim da naprosto ovoj Vladi se u ovom trenutku mnogo toga oprašta, ne samo preko Atlatika nego i iz Evrope. Vi znate da je ozbiljna pretanja da će se prekinuti razgovori odložena za još mesec dana. Oigledno je i Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama stalo da Mladić po svaku cenu bude u Hagu i da misle da će ova vrsta toplo-hladnog odnosa sa našom vladom rezultirati tom isporukom. S druge strane malo se vodi računa kakvi su efekti toga na lokalnom političkom planu."

U američkom izveštaju ne spominje se odnos prema organizacijama koje se angažuju na sagledavanju prošlosti i odgovornosti za ratne zločine a koje Miljenko Dereta opisuje kao hajku. Jelena Marković iz Ministarstva ljudskih prava ne slaže se u tome:

"Ja ne bih mogla da to nazovem hajkom. Ne samo nevladine organizacije nego i ljudi unutar vlasti koji pokušavaju da govore o istini nailaze na probleme. Ali da je reč o organizovanoj hajci - ne. To je prosto jedna prilično uzavrela i radikalna atmosfera u društvu gde se negativistički gleda sve što je drugačije od onog populističkog."

State Department takođe ukazuje na povećani broj nacionalno motivisanih incidenata, pre svega u Vojvodini, pri čemu se precizira da je Vlada reagovala pojačanom saradnjom sa lokalnim liderima ali da je reakcija policije često bila neadekvatna:

"Pošto je reč o godišnjem izveštaju to bi moglo biti slika sa početka prošle godine s obzirom da je u međuvremenu pokazano da je taj broj incidenata gotovo doveden na minimum."

Čitav je niz primera koji se u izveštaju izdvajaju kao problemi u kojima postoji rizična tenzija i gde bi intervencija države bila dobrodošla. Tako se konstatuje da su diskriminaciji delimično izloženi homoseksualci. "Da kažem da sam ja jedna od lezbijki koja doživela nasilje i to više puta i fizičko i psihičko i verbalno", kaže predsednica "Labrisa", organizacije za lezbijska i ljudska prava Lepa Mlađenović. Više od 65 odsto homoseksualaca u Srbiji navodi da je bilo izloženo nasilju, stoji u prvom izveštaju te vrste ikad sprovedenom u Srbiji, a koje je pripremio "Labris". State Department upozorava da homofobičnu atmosferu delom stvaraju i podstiču mediji. Iz švedskog Helsinškog komiteta za ljudska prava Goran Miletić:

"Ono što mediji zaboravljaju uvek, ako vi prenosite nekog ko širi takve ideje vi ste i dalje krivi. Vi ste krivi, znači, ne možete vi prenositi ideje pokreta Obraz koji govori da je to sve bolesno, i reći, pa oni su to rekli, ja sam samo to napisao. Ne, jednom ćete biti oslobođeni po članu 40 odgovornosti ukoliko je tekst kritički okrenut na primer prema Obrazu ili prema tako nekom ko širi diskriminaciju, nasilje ili slično. Tada ćete biti odgovornosti ali ne možete biti oslobođeni odgovornosti kad je tekst vrlo afirmativan ili kažete da vi balansirate, hoćete da čujete oba mišljenja. A da podstičete nasilje, to nisu različita mišljenja."

U izvešataju State Departmenta takođe se navodi da je zlostavljanje žena u Srbiji široko rasprostranjeno, dok je seksualno uznemiravanje opšti problem ali da je svest o tom problemu niska. Sociolog Isidora Jarić:

"Posle tog perioda užasnog nasilja kroz koji smo prošli 90-ih godina čini se da, nekako, to nasilje nastavlja da se reprodukuje ali po nekoj vlastitoj, unutrašnjoj logici."

*****

Prenosimo i reakcije na ključne optužbe o stanju ljudskih prava u Crnoj Gori, posebno one koje se tiču pitanja korupcije u državnom aparatu i pravosudnom sistemu, te tretmanu zatvorenika u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

Komentarišući navode izvještaja State Departmenta o ljudskim pravima u Crnoj Gori za 2005., u kome se kaže da je korupcija evidentna, a da kriminalci imaju kontakte sa službama za sprovođenje zakona, Siniša Bjeković iz Centra za ljudska prava Univerziteta Crne Gore ocjenjuje da je to karakteristika svakog društva u tranziciji, a da je za Crnu Goru specifično to što se još uvijek ne zna u kojoj je fazi trancizije:

"Svemu ovome pogoduju i trendovi kao što su neriješeni državno pravni status i još brojni drugi, tako da su i korupcija i kriminal nešto što prati neminovno društvene tokove."

Problem korupcije, kada je riječ o državnoj vlasti u sva tri vida ne sumjivo postoji i to je nešto pred čim se ne smiju zatvarati oči. Bjeković je mišljenja da će iskorijenjivanje tog problema biti dugotrajan proces:

"Bitka sa korupcijom i bitka sa uopšte negativnim pojavama u društvu nije nešto što se dobija za jednu, dvije ili čak i pet godina. To je proces u koji mi ulazimo i što smo bliže tim integracijama to će se i ta pitanja morati efikasnije rješavati. Ne treba sakrivati, odnosno "glavu u pijesak" sakrivati pred ovakvim pojavama treba u svakom slučaju pooštriti te mjere i naročito putem sudskih institucija utvrditi postojanje takvih pojava."

Međutim, Bjeković kaže da je pravosuđe za koje se, takođe, u izvještaju State Departmenta navodi da je korumpirano i neefikasno, posljednja instanca na koju u ovim slučajevima treba ukazivati, jer, kako kaže, prije pravosudnih institucija dolaze mnoge druge koje ne rade svoj posao. Bez obzira što se pravosuđe u ovom izvještaju kao i u mnogobrojnim sondažama navodi kao jedan od najkorumpiranijih djelova sistema, Bjeković je mišljenja da je došlo do nekog pomaka naprijed u toj oblasti:

"Ako pogledate novinske izvještaje posljednjih dana, onda vidite da se pravosuđe na neki način pokušava otrgnuti od tog "zagrljaja" državnog aparata i mislim da u tom dijelu postoji vidan narpadak, a u kojoj će se mjeri dalje razvijati sva ova priča to je drugo pitanje".

Kada je riječ o konkretnom kršenju ljudskih prava navodi se da je jedan od glavnih problema i tretman zatvorenika. Činjenica da je zbog niza incidentnih situacija u Kazneno popravnom zatovru u Spužu, prije četiri mjeseca došlo do smjene rukovodstva, tome ide u prilog. U međuvremenu, nova uprava ZIKS-a preduzela niz mjera za poboljšanje stanja. Otvorena je ambulanta i mini bolnica namijenjena prvenstveno zavisnicima od droge, te prodavnica sve u okviru zatvora, a u toku je obezbijeđivanje raznih edukativnih kurseva za zatvorenike. Prilikom detaljnih pretresa u ZIKS-u je pronađena i velika količina naoružanja i mobilnih telefona. Direktor Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, Božidar Vuksanović kaže da nova uprava i dalje intenzivno radi na poboljšanju uslova života zatvorenika:

"Mi se trudimo da radimo svoj posao i mi ćemo ga raditi maksimalno profesionalno, radićemo ga maksimalno u skladu sa zakonom i u okvirima pravila koji tretiraju ovu materiju. Što se tiče osuđenih lica trudićemo se da njihova ljudska prava budu na zavidnom novou, ali njihove obaveze koje proističu iz zakona će morati da budu sprovođene na način kako to zakon tretira, kako kad su u pitanju osuđenja lica tako i kada su u pitanju službenici koji tamo rade."