| |
|
| |
|
Zlostavljanje
kao porodična tajna i medijska atrakcija: Olja Bećković
i Vesna Brzev-Ćurčić |
Beograd - Samo listovi Politika i
Danas nisu prekršili principe novinarskog etičkog kodeksa
u slučaju izveštavanja o smrti trogodišnje devojčice od
posledica seksualnog zlostavljanja, ocenjeno je u Izveštaju
Saveta za štampu Medija centra koji je prezentiran na
jučerašnjoj konferenciji za novinare.
- Razlika između pristojnog građanina i profesionalnog
novinara je sto je novinar obavezan da poštuje činjenice
i rasuđuje na osnovu njih ne dozvoljavajući da njime ovladaju
emocije, što nažalost, u tekstovima objavljenim povodom
seksualnog zlostavljanja devojčice koja je premunula,
nije bio slučaj. Jedino su listovi Danas i Politika delovali
u potpunosti u skladu sa svih 18 parametara koje je Savet
za štampu formulisao - istakla je Olja Bećković, specijalni
izvestilac Saveta za jul.
Olja Bećković je ukazala i na poseban segment
ovog problema koji se odnosi na neodgovorno i neetičko
pisanje i o osumnjičenima koji su osuđeni pre nego što
se sudski utvrdi njihova odgovornost.
- Neadekvatno reagovanje medija, novinarsko
špekulisanje i citiranje izjava nekompetentnih izvora
otkriva mogućnost da se nasilje proširi, a sami tekstovi
umesto preventivne funkcije posluže kao okidač potencijalnim
zlostavljačima i daju im nove ideje - istakla je psiholog
Vesna Brzev-Ćurčić, koja je rukovodilac Radne grupe za
prevenciju zlostavljanja i zanemarivnja mladih koja je
oformljena pri Ministarstvu zdravlja.
Prema njenim rečima, etiketiranje cele porodice osumnjičenog
i kruga prijatelja je nedopustivo, jer često nevine ljude
čini odgovornim za delo koje nisu počinili. Vesna Brzev-Ćurčić
se osvrnula na "nedopustivu generalizaciju koja prevladava
u izveštajima medija i diskvalifikacijama pojedinih profesija".
- Oduvek su policajci važili za nasilne ljude, mada sve
statistike pokazuju suprotno. U velikom procentu među
zlostavljačima nalaze se intelektualci, tako da tu ne
bi smeli da sudimo na osnovu predrasuda. Najčešće, zlostavljači
su osobe koje nemaju psihijatrijsku dijagnozu i kriminogenu
prošlost - istakla je Brzev-Ćurčić.
Zlostavljanje je socijalni fenomen i po pravilu porodična
tajna, međutim, o slučajevima zlostavljanja uvek znaju
komšije koje ne reaguju, a Brzev-Ćurčić je podsetila na
dužnost i zakonsku sankciju zbog neprijavljivanja nasilja.
Upoređujući ovdašnja iskustva sa praksom u zapadnim zemljama
i u regionu, Brzev-Ćurčić je navela Hrvatsku u kojoj se
postuju etički kodeksi, pa novinari ne mogu da saznaju
identitet žrtve i osumnjičenog, kao i mesta gde se zločin
dogodio.
- Na zapadu dete - žrtva nasilja daje izjavu po pravilu
u kući, jer se tamo oseća bezbedno. Ne izvodi se na sud
i ne suočava sa zlostavljačem što je u našoj zemlji praksa.
Način izveštavanja o slučajevima nasilja i procedura kojom
su u našoj zemlji podvrgnute žrtve odvraća žrtve da prijave
nasilje - zaključila je Brzev-Ćurčić.
Ona je navela da je od 1. jula po novom porodičnom zakonu
krivično delo nasilje u porodici regulisano strogim kaznama
i pooštrenim merama, što dotad nije bio slučaj. Brzev-Ćurčić
je navela da je do 1. jula za incest bila propisana kazna
do tri godine zatvora.
J. Čolak
