---

Tri godine nakon studijskog albuma ''Reveal'' i godinu dana nakon objavljivanja kompilacije ''In Time: The Best Of R.E.M. (1988 - 2003)'' , R.E.M. su započeli novo razdoblje u karijeri objavljivanjem ploče ''Around The Sun'', koja je zvanično izdata 5. oktobra ove godine, što se svakako može smatrati simpatičnom koincidencijom sa obeležavanjem četvorogodišnjice od značajnog dana novije srpske istorije. Na velikoj svetskoj turneji, na kojoj će biti promovisan aktuelni album jedne od, ako ne i najznačajnije rok grupe poslednje dve decenije, među gradovima koji će prvi put ugostiti R.E.M. našao se i Beograd (petak, 21. januar 2005, Hala 1 Beogradskog sajma). Na početku ekskluzivnog intervjua, pevač grupe, Michael Stipe, govori o tome sta za njih znaci to sto će ovde svirati prvi put:

Michael Stipe: Postoje mesta koja nam ranije nisu bila dostupna i gde do sada nismo bili u situaciji da organizujemo koncerte. Nasa velika želja je bila da na ovoj turneji sviramo tamo gde nikada nismo svirali, naravno, pored onih gradova u koje, jednostavno, moramo redovno da idemo. Za nas kao bend je inspirativno kada imamo priliku da otkrivamo nova mesta, tako da smo vrlo uzbuđeni sto ćemo svirati u Beogradu.

U nedavnoj kampanji pred predsedničke izbore u Americi, bili ste vrlo angažovani u podršci demokratskom kandidatu Johnu Kerryju. S obzirom na rezultate izbora, kako se sada osećate?

Michael Stipe: Da budem iskren, pričam o politici već godinu dana i stvarno mi je već muka od toga. Naravno, nastaviću da radim ono što sam radio prethodnih dvadeset godina kao aktivista, naročito poslednjih nekoliko meseci pred izbore, koje smo, nažalost, izgubili. Moram da kažem da nisam jedina osoba u Americi koja je razočarana zbog ishoda izbora, ali to, svakako, nije razlog da odustanem od svega.

U jednom nedavnom intervjuu, rekli ste da što su političari gori, to je muzika sve bolja. George W. Bush je bio predsednik prethodne četiri godine, a od početka 2005. mu počinje novi mandat. Kako se to odražava na muziku u Americi?

Michael Stipe: Da, mislim da je u poslednje četiri godine bilo sjajne muzike u Americi. To je nešto što nerado priznajem, ali mislim da je istina da kako se stvari u politici pogoršavaju, muzika postaje sve bolja.

Kakav je bio osećaj sazrevati kao član grupe kao što je R.E.M.? Koliko je to uticalo na Vaš način života?

Michael Stipe: Biti u bendu kao što je R.E.M. je, faktički, posao sa punim radnim vremenom i to je u potpunosti promenilo moj život. To je težak posao, ali istovremeno i glamurozan i ne bih ga menjao ni za šta na svetu. Mogu da kažem da se osećam kao srećan čovek, jer mogu potpuno da se posvetim nečemu što je moja životna strast, a to je muzika. U mogućnosti sam da se bavim nečim sto je kreativno i da budem okružen kreativnim ljudima.

Šta vam je u tom poslu najbolje, a šta najgore?

Michael Stipe: Ne razmišljam o tome na taj način, zaista ne bih mogao da kažem koje su najbolje, a koje najgore stvari u ovom poslu. Sama činjenica da imate javnu reč, da možete da radite nešto kreativno i to da predstavite svetu, da nečim što ste stvorili promenite nečija osećanja makar na jedan dan, za mene je snažan momenat. Čak i ako se to odnosi samo na jednu jedinu osobu, to je dovoljno da se osećate kao da ste promenili ceo svet. To je ono što me ispunjava u ovom poslu.

Da li je na vas nešto što ste u skorije vreme slušali uticalo na taj način? Šta vam se posebno svidelo u 2004. godini?

Michael Stipe: Ima sjajnih albuma koji su objavljeni u poslednje vreme. Jedan od njih je ovogodišnji album benda iz Atensa u Džordžiji koji se zove Now It’s Overhead (''Fall Back Open''). Inače, njihov debitantski album (''Now It’s Overhead'') mi je jedna od najdražih ploča u poslednjih pet godina. Mos Def je, takođe, napravio dobar album (''The New Danger''), uvek mi je zabavno da ga slušam. Postoji i jedan vrlo mlad bend, koji možete pronaći na internetu, Tilly & The Wall (album ''Wild Like Children''). Oni umesto bubnjara imaju step igrača, koji proizvodi ritam i njihove pesme su zabavne, slatke i prilično zarazne.

Mladi ljudi koji su zainteresovani za muziku danas imaju tu pogodnost da veliki broj informacija pronađu na internetu. Da li mislite da ih ta količina informacija zbunjuje ili inspiriše?

Michael Stipe: Mislim da svako ko je istinski zainteresovan za muziku i ko želi da istražuje i otkriva stvari koje su van onoga što radio i televizija propagiraju, moze da pronađe čitav svet sjajnih muzičara i autora, koji su za mene kao ljubitelja muzike vrlo inspirativni. Mislim da je internet izvanredna stvar, jer je formirao jedan sasvim novi vid komunikacije i pružio nove mogućnosti za istraživanje i otkrivanje nove muzike.

Da li se sećate prvih ploča koje ste kupovali kada ste bili vrlo mladi i kada ste počeli da se zanimate za muziku?

Michael Stipe: Sećam se da sam u to vreme kupovao albume ljudi kao što su Elvis Presley, Elton John i David Essex, a ključna stvar mi se desila kada sam imao petnaest godina i kada sam kupio album Patti Smith ''Horses'' (1975) i to na dan kada je izašao u prodaju. Ta ploča mi je promenila život. U to vreme sam muziku uglavnom otkrivao slusajući radio. Na taj način sam se upoznavao sa, recimo, kantri muzikom ili sa pop muzikom koja je dolazila iz Evrope, kao i sa tzv. bubble-gum bendovima, kao što su bili The Monkees ili Banana Splits.

Jednom prilikom ste pričali o tome kako mladi pronalaze svoje idole bez znanja o tome šta se dešavalo u muzici nekada. Primera radi, rekli ste da neki klinci smatraju da su Eminem i 50 Cent stvorili svet, a da se ne zapitaju šta se dešavalo pre toga u tom žanru i da li će oni uopšte ostaviti neki dalji uticaj na hip hop. Pomenuli ste, sa druge strane, velika imena iz prošlosti, kao što su Iggy Pop & The Stooges i Velvet Underground, koji su direktno inspirisali mnoge posle njih u rok muzici.

Michael Stipe: Iggy Pop & The Stooges i Velvet Underground nikada nisu bili velike zvezde u komercijalnom smislu. Njihove ploče se nikada nisu prodavale u velikim tiražima, ali bi zato svako ko bi kupio neki njihov album bio pod snažnim uticajem onoga što bi čuo. Tužno je, recimo, što su Velvet Underground prodali svega nekoliko hiljada primeraka svojih albuma, ali bi bukvalno svaka osoba koja bi kupila neko od tih izdanja postajala verni obožavalac i smatrala bi ih velikim zvezdama. U tom snažnom uticaju na ljude je bila njihova veličina, iako, u klasičnom smislu, nikada nisu bili velike zvezde i retko su puštani na radiju i televiziji.

Da se osvrnemo na kratko na Vaš angažman u filmskoj industriji. Vaša filmska kuća ''Single Cell Pictures'' je 2003. godine producirala film ''Saved!'' sa Mandy Moore u glavnoj ulozi. Specijalno za film ste snimili duet sa njom.

Michael Stipe: Taj film je komedija čija radnja se odvija u jednoj hrišćanskoj srednjoj školi. Mandy Moore igra ulogu devojke koja je toliko zaslepljena svojom verom, da uopšte ne obraća pažnju na ljude oko sebe. Mislim da je to zabavan film. Iako pokušavam da izbegnem bilo šta što bi bilo vezano za muziku kada radim kao filmski producent, ideja da pevam sa Mandy mi je bila vrlo uzbudljiva nakon što sam je čuo kako peva klasik Beach Boysa ''God Only Knows''. Pitala me je da li bih voleo da to otpevamo zajedno, pristao sam, snimili smo pesmu i ispalo je dobro, tako da smo je stavili na soundtrack za film.

Da li ćete možda na predstojećem koncertu u Beogradu svirati neku obradu?

Michael Stipe: Do sada nismo svirali obrade…zapravo, obrađivali smo sami sebe (smeh), ali smo razgovarali o tome unutar benda i vrlo je moguće da uradimo tako nešto.

U poslednje vreme su se pojavile neke dobre stvari u muzici, i sami ste pričali već o tome. Da li muzika može da ostane kreativna i inventivna, tj. da odoli jakom komercijalnom uticaju muzičke industije?

Michael Stipe: Mislim da će muzika opstati, šta god se bude dešavalo sa muzičkom industrijom u budućnosti. Muzika je, prosto, sjajan medij za razmenu ideja, koje ne moraju biti političkog karaktera, već i u emotivnom smislu.

Mislim da u prvim godinama novog veka ima dobre muzike i ja to, jednostavno, ne mogu da prestanem da volim. Istina je da ima dosta mediokriteta, to je neizbežno, ali, sa druge strane, ima vrlo uzbudljive muzike. Moji prijatelji mi često donose diskove i govore mi: ''Ovo moras da čujes!'' ili ''Poslusaj ovo…mislim da ovako nešto nikada ranije nisi čuo!''. Što se tiče mojih favorita za ovu godinu, posebno mi se dopao album PJ Harvey ''Uh Huh Her''.

Nju obožavam već godinama. Tu su i Now It’s Overhead, koje sam već pominjao, kao i još neka u svetskim razmerama ne toliko poznata imena kao što su Bright Eyes i, takođe vec pominjani, Tilly & The Wall.

Koje pesme sa albuma ''Around The Sun'' Vam posebno znače?

Michael Stipe: Moram da kazem da mi je pesma ''Electron Blue'' omiljena na ovoj ploči. Takodje, draga mi je i pesma ''Leaving New York'', posebno uživam dok je pevam, a to se odnosi i na pesmu ''Aftermath''.