Revija 92, 3. avgust 2004., Broj 432

Seksualno različiti su u Srbiji i Crnoj Gori tema o kojoj se najradije ćuti, ali ukoliko želimo integracije moraju dobiti sva prava koja im se garantuju u Evropskoj uniji

Bez pederizacije nema evropeizacije

Prema svetskim istraživanjma u svakom društvu a najmanje sedam, a najverovatnije deset odsto homoseksualaca, što znači da ih u Srbiji ima oko 600.000. Ako je tako, onda je to nije zanemarljiv broj. U Francuskoj ih je registrovano na milione. Ne čudi stoga što je francuski gej časopis Tetu u samom finišu trke za francuskog predsednika dobio intervjue od oba predsednička kandidata. U Srbijii je u tom pogledu stvar malo drugačija. Lezbijkama, biseksualcima, transeksualcima i ostalim iz populacije seksualno posebnih političari se retko obraćaju. A ako to učine, digne se žestoka buka.

Tako su pred poslednje Parlamentarne izbore Liberali bivšeg ministra poilicije Dušana Mihajlovića, pozvali seksualne manjine da daju svoje kandidate za srpski parlament. Predstavnici seksualno različitih poziv nisu prihvatili, s objašnjenjem da nemaju kontakte političkim organizacijama. Međutim, najavili su da će ih ostvariti sa svima - osim sa Srpskom radikalnom strankom. Kako se čulo od njihovih predstavnika, spremni su da se obrate GSS, dok su na socijaldemokratsku omladinu SDU apostrofirali kao jedinu političku organizaciju koja zvanično-svojim programom, podržava seksualne manjine.

S obzirom da u skoro svim evropskim zemljama političari sve otvorenije govore o ličnim seksualnim sklonostima prema pripadnicima istog pola, i na to da seksualno različitoj populaciji daju puna građanska i ostala prava koja se tiču njihove posebnosti, može se očekivati da im i SCG u tom smislu mora garantovati više. U suprotnom, moglo bi se desiti da to bude još jedna brana ulasku u Evropu.

Nije zaboravljeno da je prva održana gej parada, koje su uobičajene u Evropi, u Beogradu, 30. jun 2001. godine, bila obeležena opštom tučom, u kojoj se malobrojni policajci nisu baš spretno snašli, a da takvo nasilje ondašnja demokatska vlast nije baš oštro osudila. Oko 1.000 protivnika pederske parade, među kojima i navijači FK Crvena zvezda i Rad, kao i pripadnici Obraza, silom su pokušali da na Trgu Republike spreče održavanje skupa.

Ishod - 30 do 40 povređenih. Povređena su i dva policajca, ostećena dva policijska vozila, privedeno 32 osobe, od kojih šest maloletnika. Umešali su se i predstavnici SPC, a sveštenik Žarko Gavrilović gej paradu je nazvao ''nastranošću koji treba osuditi i koju treba lečiti'' ali i ''zlom satanskim koje žele neki nazovi instelektualci u vrhovima vlasti''.

Komentari većine političara sveli su se na to da se na sadašnjem nivou političke i svake druge kulture u Srbiji ništa drugo nije moglo ni očekivati, dok su se oštrom osudom oglasile samo pojedine nevladine organizacije.

Mada su na rvoj gej paradi loše prošli gej aktivisti su ipak planirali da, 17. jula ove godine, održe novi Dan ponosa najavljujući više politički protest nego paradu. Da li su odustali zbog političke klime, da li zbog toga što im nove političke vlasti ne ulivaju poverenje i sigurnost, ili nečeg trećeg, tek očekivalo se da će biti između 500 i 2000 učesnika, a organizator je bio spreman da angažuje privatno obezbeđenje.

Od policije su, kako se moglo čuti, jedino tražili da imaju oficira koji bi im prosto bio ''čovek za vezu'', što je posle parade u Beogradu 2001. bila preporuka OEBS.

Ono što je za sada izvesno jeste da je ''Prajd'' - udruženje za promociju ljudskih prava seksualno različitih - najavio da će od parlamentarnih političkih partija traziti podršku prava seksualnim manjinama. Istina je da u Ustavnoj povelji državne zajednice SCG stoji da svi građani imaju jednaka prava, bez obzira na pol, starost, nacionalnu ili versku pripadnost ili bilo koje drugo lično svojstvo. Međutim, oni traže da u Ustavu decidno stoji antidiskriminitivna odredba koja obuhvata seksualne manjine. Policija Srbije bila je spremna da preduzme određene mere za najavljenu gej paradu, a nije ni tajna da pojedini opštinski sekreterijati ''sarađuju'' sa gej aktivistima. Policajci obezbeđuju ''promotivne žurke'', koje se održavaju jedno mesečno u određenom beogradskom klubu. Do februara ove godine održana su četiri takva skupa, bez izgreda i incidenata.

Homoseksualci u Srbiji imaju svoj sajt, kojeg svakodnevno ažuriraju. Spada među sto najposećenijih domaćih (35.000 do 40.000 poseta mesečno). Registrovan je uz pomoć jednog našeg iseljenika u SAD. Preko njega se ostvaruju konatkti između članova gej zajednice u Srbiji i Crnoj Gori, ali sajt nudi i informacije zanimljive i heteroseksualcima.

Šta je normalno i moralno u odnosima i pravima homoseksualca teško mogu da protumače i liberalni zakoni EU. Ono što izbija iz zakona Velike Britanije, Francuske, Norveške, Danske, Holandije, Italije, Belgije i Nemačke jeste da nije sramota biti homoseksualac. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, odnedavno, homoseksualizazn nije bolest. Prema Katoličkoj crkvi homoseksualni odnosi su greh, homoseksualnost nije, ali je protivprirodna.

Ne zna se tačan broj homoseksualaca u SCG. Operiše se podatkom da lezbijke, homoseksualci, transeksualci, biseksualci obuhvataju pet do deset odsto ukupnog stanovništva. Tokom nedavnih istraživanja na beogradskom univerzitetu šest odsto studenta je reklo da je homoseksualilo orjentisano(!?)

Obucite Čedu Jovanovića Urednik časopisa ''Dečko'', čija ciljna grupa su homoseksualci u Srbiji, Atila Kovač, izneo je jednu zanimljivost. Kaže da im je nedavno u poseti redakciji (u Novom Sadu) biia jedna novinarka, te da se strašno razočarala kad je videla da im redakcija izgleda kao i svaka druga. Da bi je utešili rekli su joj da su dve ribice u njihovom akvarijumu lezbijke. Časopis se bavi temama, kao što su: crkva i homoseksualnost, evropsko gej zakonadavstvo i nacionalizam među srpskim homoseksualcima. Najintrigantskija je rubrika ''Gej ikona'', nastala po uzoru na svojevremenu ''Zabavnikovu'' – ''Obucite Cicu''. Čitaoci su do sada obukli lutkice s likom bivšeg potpredsednika vlade Srbije Čede Jovanovića, glumca Sergeja Trifunovića, bivseg ministra Gorana Svilanovića, ministra Mlađana Dinkića, sportiste Petra Kapisode, Mila Đukanovića, Natase Mićić, pevača Toše Proeskog, pevačice Jelene Karleuse i voditeljke Olivere Kovačević. Koja će se ličnost pojaviti u toj rubrici odlučuje njena popularnost, koju utvrđuju na osnovu upitnika i praćenja gej sajtova.

Ne može se brojkom izraziti ni da li su i koliko diskriminisani oni koji su seksualno različiti. Jedan od razloga je i taj što se ne vodi statistika motiva zločina iz mržnje. Podsećanja radi, Svetsko lekarsko društvo je 1993. godine ukinulo ''zabludu'' da je homoseksualizam bolest, dok američki stručnjaci takav stav imaju još od sedamdesetih godina prošlog veka. Bil Klinton je od kad je došao na vlast omogućio homoseksualcima da budu vojnici - pripadnici armije i, čak, svojim prisustvom uveličao njihov kongres, a jun označio ''nacionalnim mesecom homoseksualaca i lezbijki''. Pored toga što je pedera Džejmsa Homela imenovao za ambasadora u Luksemburgu, a lezbijku Virdžiniju Apučo za sekretara za politiku, menadžment i budžet, za pomoćnika selkretara za unutrašnje poslove postavio je Džona Berija, koji nije skrivao svoje homoseksualne sklonosti.

Konačno, skoro je suvišno pitanje šta je homoseksualizam-bolest, moda, devijacija ili nešto četvrto. Suvišna je i analiza da li im se političari udvaraju, kao velikoj glasačkoj mašini. Evidentno je da ih je toliko da predstavljaju značajan deo biračkog tela.

Što se našeg zakondavstva tiče, tema prava seksualno različitih je crna tačka u njemu - ističe profesor međunarodnog prava dr Predrag Stojanovic i dodaje - Nemamo nikakvih ezgaktnih rešenja. To je pitanje srpskog mentaliteta, pa takva pitanja još nisu došla na dnevni red. Ali, doći će kad nas neko natera da to rešimo. Prosto, to je zaboravljena stvar. Niti smo se bavili time, niti ćemo, dok nas neko ne natera.

Dakle, Srbija i Crna Gora i u ovom smislu ''zaostaju za Zapadom'', a zna se da Evropa nema alternativu.

Sanader ima dečka?

Bivši poslanik HDZ Ljuba Ćesić Rojs ponovio je pretnju da će na internetu objaviti kompromitujuće snimke hrvatskog premijera Ive Sanadera, ''koji će dići više prašine nego Severinin kućni pornić''. Navodno je reč o Sanaderovom kontaktu sa njegovim ''dečkom''. Rojs je jedan od vlasnika deset bespravno podignutih kuća u Zagrebu, koje po nalogu gradskih vlasti treba da se sruše. Što se prava homoseksualaca tiče, u Hrrvatskoj jedni smatraju da je dovoljno to što im se ne uskraćuje pravo da žive zajedno i vole se, dok se liberalno-građansko-socijaldemokratska opcija zalaže za zakonska prava homoseksualne zajednice.