Šta se dešava: Sa gej parade 2001. u Beogradu (foto: Danas)

Beograd, 09. jul 2004.

Različitiji i od različitih

Šta je pokazala Prva regionalna konferencija o odnosu medija prema pitanjima homoseksualne populacije, održana u Novom Sadu

- Koliko i kako su teme od interesa za LGBT (lezbijke, gej, biseksualci i transeksualci) populaciju zastupljene u mejnstrim medijima naše, ali i u zemljama okruženja, pitanja su na koja su odgovor potražili aktivisti i aktivistkinje LGBT i drugih nevladinih organizacija na regionalnoj konferenciji "South East European Regional LGBT Media Initiative" koja je održana u Novom Sadu od 24. do 27. juna. No, predstavnici Bugarske, Rumunije, Moldavije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Srbije, nisu tražili samo odgovore, već i rešenja, jer su, kako je rečeno, LGBT teme u mejnstrim medijima slabo zastupljene, a i ono što se može videti, čuti i procitati najčešće daje apsolutno iskrivljenu sliku jer je njihov odnos prema temi senzacionalistički, nipodaštavajući i sa podsmehom, što predstavlja direktan atak na ljudsko dostojanstvo i osnovno ljudsko pravo na izbor.

Mediji

Učesnici su već prvog dana konferencije mogli da se uvere i koliko je interesovanje srpskih medija za pomenutu temu, jer su se na konferenciji za štampu, na koju je zvanično pozvana većina medija, pojavili samo novinari dnevnih listova Dnevnik i Danas. Pretpostavka je da bi se to desilo i u drugim zemljama regiona jer, ako nije ignorisana kao tema, homoseksualnost je u celom regionu tretirana na negativan način. Jedina razlika je u stepenu radikalnosti stavova koji se iznose u medijima.

Konferenciju je otvorila Jelica Rajačić-Capaković, sekretarica za pitanja rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova u Izvršnom veću Vojvodine, što je predstavljalo presedan u dosadašnjoj tradiciji predstavnika državnih organa kada su u pitanju LGBT teme, ali i prijatno iznenađenje i znak podrške predstavnicima LGBT organizacija iz Srbije. Njeno, a samim tim i prisustvo vlade Vojvodine, ocenjeno je kao veliki korak i jedan od prvih pokazatelja da u Srbiji postoji mogućnost, koju treba iskoristiti, da se država konačno počne baviti ovim problemom.

- Radujem se što mi je pružena prilika da učestvujem jer je u pitanju izuzetno značajna konferencija koja je okupila predstavnike iz cele Evrope, što govori da Vojvodina može biti domaćin skupu koji Srbiju i Vojvodinu vodi u Evropu - kazala je Rajačić-Capaković i ocenila da treba senzibilisati medije da pišu o temi na pravi način, jer često se pogrešno piše iz neznanja, kao i da treba govoriti o pravima na izbor i zakonskom regulisanju svih pitanja vezanih za ovu oblast.

Biljana Kovačević Vučo, predsednica YUCOM, koja je na konferenciji učestvovala kao gost u delu koji se bavio saradnjom LGBT i ostalih nevladinih organizacija, kazala je da se medijsko, ali i svako drugo tretiranje prava seksualnih manjina bitno razlikuje od ostalih zbog socijalnog okruženja koje je suviše konzervativno i tradicionalno i nije u stanju da prevazide dominantne stereotipe. Prema njenim rečima ono što razlikuje seksualnu diskriminaciju od ostalih manjinskih diskriminacija je to što se u svesti ljudi to pitanje tretira kao bolest i, ukoliko nema direktne agresivnosti i nasilja, to je najbolje što se može očekivati u ovom trenutku.

Diskvalifikacija

- Kada hoceš nekoga da diskvalifikuješ ti ga optužiš da je "peder" i to je postalo opšte mesto, što je opasno ukoliko se vezuje za seksualno opredeljenje i različitost - smatra Kovačević-Vučo i dodaje da je dominantni stereotip svodenje homoseksualnosti na pitanje "besa, luksuza i neke uvezene modernosti sa Zapada koju su bolesni ljudi ovde prihvatili".

U Srbiji, a i u većini država regiona se pokazalo da su neinformisanost, neznanje i nezainteresovanost, osnovni problemi odnosa mejnstrim medija prema LGBT pitanjima. Tako novinari, s jedne strane, zbog mogućih optužbi da promovišu homoseksualnost, u najboljem slučaju ignorišu teme i ne žele da se njima bave, a često pod uticajem homofobičnog društva i stereotipa, iste predstavljaju pežorativno. Takav odnos kod druge strane izaziva odbojnost i nepoverenje što inače neophodnu komunikaciju svodi na minimum.

Asja Caneva, novinarka i dugogodišnja aktivistkinja za prava LGBT osoba iz Sofije, navela je, kao najdrastičniji primer iz Bugarske, slučaj samoubistva dve maloletne devojke, gde su mediji bez ikakvih dokaza, kao razlog samoubistva naveli homoseksualne odnose. U Srbiji je poslednji primer žustre prepiske vezan za izbor pesme Evrope, kada su pojedini mediji izrazili bojazan da se ovo takmičenje pretvorilo u "paradu pedera", čemu je usledio žestok odgovor nekoliko LGBT organizacija. Zabeležena je, međutim, i dobra saradnja u slučaju maloletnog M. G. iz Beograda koji je uz pomoć medijske kampanje uspeo da se upiše u željenu školu iako se deklarisao kao homoseksualac.

Kako bi zaštitile manjinu od većine, moderne zemlje visoko razvijenih demokratskih standarda uvek posežu za zakonskom regulativom, a gde nema zakona sudovi donose odluke tumačeći osnovne norme o ljudskim pravima. Tako je Vrhovni sud američke savezne države Masačusets ocenio da je protivno ustavu zabraniti gej parovima da se venčavaju i tako stvorio jednu od glavnih tema predsedničkih izbora u Americi.

Zanimljivo je da se u Srbiji seksualna različitost pominje jedino u Zakonu o informisanju u kontekstu zabrane govora mržnje kojim se sankcioniše govor mržnje čak i kad ne predstavlja krivično delo što je u odnosu na druge zakone veoma liberalno postavljeno.

- Šta se dešava sa tužbom, ko je podiže i kakva je vrsta presude? Da li je to krivični ili građanski postupak, da li se dobija naknada štete ili se zabranjuje medijima objavljivanje takvih informacija? Činjenica da mi obilujemo govorom mržnje, a da se ne vodi ni jedan postupak, govori u stvari o mrtvom slovu na papiru - smatra Kovačević-Vučo i naglašava da to ne znači da taj član zakona ne treba da postoji, već da je iluzorno očekivati da će neko reagovati na njega.

- Svaka pravna norma i svaka inkriminacija mora da bude do te mere prihvatljiva da može da proizvede efekat na medije, ali i da je ljudi koji se bave slobodom informisanja i ljudskim pravima prihvate kao legitimno sredstvo zaštite protiv govora mržnje - zaključuje ona.

Krivica

Učesnici konferencije su konstatovali i da za negativan stav medija prema homoseksualnoj populaciji deo krivice snose i same organizacije svojom nezainteresovanošću da animiraju i informišu poslanike sedme sile o svojim aktivnostima i konkretnim slučajevima kršenja osnovnih ljudskih prava homoseksusalnih osoba, ali i pojedinci, naročito oni kojima se tako nešto desi, jer ne žele da izađu u javnost sa svojim problemom.

Upravo zbog toga, dogovorena je sinhronizavana akcija organizacija na nivou regiona jugoistočne Evrope, koja bi rezultirala stvaranjem jedinstvenog informativnog servisa. Servis bi se bavio prikupljanjem vesti iz regiona i njihovim daljim plasiranjem upravo mejnstrim medijima. Kako je rečeno aktiviranje dobro organizovanog Info servisa a slika o LGBT organizacijama i njihovom radu, kao i o problemima i temema koje se tiču homoseksualne populacije, unutar samih mejnstrim medija, će se sigurno promeniti jer im se sada nudi saradnja kroz ozbiljan, odgovoran i studiozan rad, a korist od servisa imaće i LGBT organizacije jer dobijaju pouzdane informacije na osnovu kojih će moći da planiraju šire delovanje i saradnju sa ostalim organizacijama.

Sava Stefanović