Piše: Nebojša Putniković

Pre desetak dana mogli smo da čujemo podatak da je ovdašnjim srednjoškolcima muškog pola najomiljeniji od desetine kablovskih kanala - jedan na kome se vrte isključivo porno-filmovi! Slični fenomeni se javljaju i u drugim zemljama, tako da, recimo, američki advokati kažu da je danas opsednutost pornografijom, pre svega muževa, postao jedan od najčešćih motiva razvoda brakova, a doskora takvi razlozi za brakorazvodne parnice uopšte nisu postojali.

Otkud toliko interesovanje i tolika raširenost pornografskih sadržaja danas?

Ljudski rod je verovatno oduvek uživao u seksu, kao u nečemu što je više od serije pokreta usmerenih ka rađanju. Seksualno iskustvo koje ima tako veliki potencijal, ne samo kao zadovoljstvo, već i kao intimno povezivanje dva ljudska bića, oduvek je bilo inspiracija za kreativne akte, te je seks bio predmet umetnosti još pre pronalaska točka.

	Venera

Možemo se zapitati da li su se naši kosmati preci ušunjavali u udaljene pećine i masturbirali na erotske slike po blatnjavim zidovima. Mi zasigurno znamo da su ljudi stvarali slike, crteže i skulpture koje prikazuju seksualne odnose još od kamenog doba. Takav primer jesu figurice Venere, male glinene statue iz ere paleolita. Većina stručnjaka veruje da one predstavljaju boginju plodnosti. Naglašene dojke, stomak i zadnjica na otvoren način prikazuju seksualnost. U stvari, jedan autor ih smatra "paleolitnim prototipovima lepotica meseca sa duplerica". Da li se ikada desilo da je neka od naših pra-prababa odbila svog ljubavnika zato što je suviše požudno posmatrao pohotnu statuu Venere?

Pojavom Interneta svet pornografije je znatno proširen. Više se ne mora proći kroz snebivanje pokazujući najnoviji erotski časopis trafikantkinji koja se zlobno smeška, posramljeno joj pružiti sto dinara i šmugnuti kući.

Niti se morate napešačiti do video-kluba i pognuti glavu ulazeći u "zabranjenu zonu", praćeni neodobravajućim pogledom nekog ko je iznajmio Moćne rendžere - peti deo. Dakle, više nije neophodno da se susreću ova dva vekovna neprijatelja, pornografija i javnost.

Stavovi prema seksu se razlikuju, u zavisnosti od prostornih i vremenskih koordinata, koje određuju kakvo će biti poimanje seksualno eksplicitne "umetnosti". Možda bi se moglo reći da je pornografija u oku posmatrača.

	Scene iz Kamasutre

Oble statue Venere iz kamenog doba su onda bile male boginje plodnosti, ali iste figurice viđene očima pravog viktorijanca mogle bi biti doživljene kao šokantna, tvrdokorna pornografija. Interesantno je baciti pogled na živopisan seksualni materijal u različitim vremenskim periodima širom sveta. Percepcija seksa neke kulture jasno se ogleda u njenom odnosu prema onom što mi danas nazivamo pornografijom. Tradicionalno, hindu, islamske i orijentalne kulture gledale su blagonaklono na seks. Erotske scene i teme su vekovima bile predstavljane kroz njihovu umetnost. Dobro znana Kamasutra je drevni indijski seksualni priručnik koji datira još iz cetvrtog veka. U odeljku Zagrljaji, postoje šezdeset četiri poglavlja posvecena predigri. Drevnim Indusima Kamasutra je, u oblasti seksa, bilo ono što danas predstavlja priručnik za vozače u oblasti saobraćaja. Dakle, kulturni običaji u kojima živimo oblikuju naše poglede na seksualno eksplicitni materijal.

	Fresko slika iz Pompeje

Sam termin "pornografija" skovan je kada je drevni grad Pompeja (uništen 79. godine masivnom erupcijom Vezuva) otkopan i kada je nađeno mnogo seksualno živopisnih slika i skulptura. Rimljani iz prvog veka naše ere očito nisu doživljavali ovaj seksualni materijal kao nešto sramotno i izlagali su svoju eksplicitnu umetnost na javnim mestima. Arheolozi 19. veka su bili šokirani i zaprepašćeni tim drevnim skarednostima i brzo su sakrili te slike da se ne bi iskvarili žene, deca i niža klasa. Viktorijanska era je inače bila doba seksualne represije. Opšti stav je bio da je seks grešan, prljav, čak i nezdrav. Masturbacija je smatrana veoma opasnom po zdravlje, jer se tako čak sušila kičmena moždina. U ovom periodu je pornografija po prvi put zvanično stavljena van zakona.

Danas pornografija predstavlja kontroverznu temu. Grupe aktivista vatreno lobiraju protiv pornografije, tvrdeći da ponižava žene, zloupotrebljava decu, svodi ljude na seksualne objekte i uopšte stvara pogrešnu i štetnu sliku seksa i seksualnosti. Drugi brane slobodu seksualnog izražavanja.

Određeni ljudi misle da savremeno društvo doživljava seks kao nešto sramotno, što podstiče stvaranje nepriličnog pornografskog materijala. Samo u Americi danas, profit od pornografske industrije iznosi 15 milijardi dolara godišnje i dok je prosečna holivudska produkcija 400 filmova, samo u Los Anđelesu godišnje se snimi 10.000 hardkor porno-filmova. Da se na seks gleda kao na nešto prirodno i normalno, pornografija možda ne bi bila tako profitabilna? Pitanja su komplikovana, a rešenja neusklađena.

Čini se da pornografija zauzima istaknuto mesto u seksualnom životu mnogih muškaraca, a da je manje deo seksualne stvarnosti većine žena. Zašto je pornografija toliko "muška" stvar?

U proteklim decenijama, pornografija je bila uglavnom usmerena ka muškim konzumentima zato što su seksualne želje žena bile suzbijane, poricane ili na drugi način neistraživane u društvu. Tradicionalno, žene su nalazile oduška u romantičnim novelama. Ali da li su razlike samo u vaspitanju ili muškarci imaju urođenu potrebu za pornografijom, za tim brzim seksualnim "fiksom"? Proučavanja psihologa Džulije Hejmen pokazala su da seksualno eksplicitan materijal ima istovetan efekat na muškarce i žene što se tiče izmerenih fizioloških nivoa uzbuđenja. Možda postoje fundamentalne razlike između polova koje utiču na to kako gledamo na pornografiju, ali društvo zasigurno formira naše ukuse i apetite. Ma koji razlozi bili, polovi se po ovom pitanju jasno razlikuju.

Ne samo da se žene i muškarci razlikuju po količini pornografije koju konzumiraju, oni se ne slažu u potpunosti ni oko vrste pornografije koja ih uzbuđuje. Iako su filmovi najpopularniji pornografski medij, žene daleko više privlači "meki" tip. Dok 54 odsto muškaraca tvrdi da su "tvrdi" porno-filmovi najuzbudljiviji, samo 12 odsto bira "meke". Kod žena je obrnuto, i izgleda da njima nisu potrebni svi detalji i eksplicitni prikazi "tvrdih" pornića. Možda ono što je prepušteno mašti može biti jednako uzbuđujuće za žene. Da li to znači da su emotivni aspekti seksa, obično marginalni prilikom zapleta u tvrdim filmovima, jednako efikasni da nateraju ženu na uživanja?

Istraživanja su utvrdila da je osnovna funkcija pornografije za 46 odsto ispitanih muškaraca masturbiranje u osami (iza nje je bila radoznalost, sa 17 odsto). Nasuprot tome, tek svaka peta žena koristi pornografiju bez ičijeg prisustva. Žene, ako i koriste pornografiju, čine to uglavnom da bi obezbedile seksualnu stimulaciju udvoje. Znači, muškarci vole da gledaju pornografiju u privatnosti, da fantaziraju sami, dok žene pre to vide kao nešto što se deli s partnerom.

Eksperti kažu da muškarci koji često gledaju porno-filmove mogu razviti nerealna očekivanja od žena u vezi s njihovom pojavom ili ponašanjem, i samo se može zamisliti do kakvih problema sve to može dovesti. Pored toga, upozoravaju dalje eksperti, mogu se javiti poteškoće kako u započinjanju, tako i u održavanju muško-ženskih odnosa, i u dostizanju seksualnog zadovoljstva.

Mark Švarc, direktor jedne klinike u Sent Luisu, kaže da pornografija ne samo da prouzrokuje da muškarci opažaju i tretiraju žene kao objekte - kao skup grudi, nogu i zadnjica, već dovodi i do zavisnosti od vizuelne imaginacije za uzbudenje. "Muškarci postaju kao mašine, i prestaju da odgovaraju na stimulacije realnih ljudskih bića koja su pored njih", kaže Švarc.

Rambo Amadeus je jednom lepo primetio kakav negativan utisak na odnos prema sopstvenoj, realnoj ženi može da ostavi posmatranje modela na televiziji. Uz izvinjenje Rambu ukoliko interpretacija ne bude potpuno odgovarajuća, koliko se sećam, on je predlagao da TV dnevnike vode krezave i ružne osobe, kako bi u poređenju s njima osoba uz nas izgledala mnogo lepše, što bi dalje dovelo do mnogo boljih partnerskih odnosa.

Jedna žena objašnjava kako se ona često oseća prilikom partnerove upotrebe pornografije: "Kada moj momak kaže da želi da gleda porno, osećam se kao žena manje vredna... uglavnom zato što ne izgledam kao te devojke, one su mnogo više seksi od mene. Ponekad osećam kao da svog partnera ne privlačim fizički. Pornografija mi onemogućava fizičku pažnju partnera".

Drugi psiholozi su tolerantniji prema ovom problemu. Većina muškaraca koristi pornografiju potajno, i sve dok to ne utiče na njihove odnose, može se reći da je takvo ponašanje prihvatljivo. Tako jedan psihijatar kaže da ukoliko njegov klijent uživa u zdravoj konzumaciji pornografije bez znanja svoje žene, on će ga posavetovati da joj to i ne govori.

Ipak, mnogi terapeuti u ovakvom ponašanju vide raspad poverenja. Supružnici pornografiju često vide kao izdaju, pa čak i kao neverstvo. Tipična reakcija kada žena otkrije naviku svog muža jeste šok i uzvik: "Kako se usuđuješ!" Mnoge žene tada osećaju da nisu dovoljno dobre, jer kako bi zaboga on tražio to!

Neki sugerišu da pornografija može pokrenuti vođenje ljubavi, "zdrava imaginacija može dobrano uticati na održavanje senzualne veze svežom i podmlađenom - a imaginaciji treba goriva s vremena na vreme. Pornografija tu može pomoći".

Sledeća žena kaže: "Mislim da je većina ljudi pomalo radoznala i, ako nešto ugledaju, zagledaće se u to. U tome ne vidim ništa loše. Ono što mene zabrinjava jeste količina porno-sajtova koje moj muž posećuje. On uvek gleda neke sajtove, i ja smatram da je to veoma uvredljivo i to jako umanjuje moju seksualnu želju. Količina vremena provedena za kompjuterom, a ne sa svojom ženom i decom, jeste ono što raskida veze. Mislim da je onlajn pornografija najštetnija od svih vrsta zato što je uvek pri ruci i može izazvati veliku zavisnost. Pre nego što si toga i svestan, proveo si sate gledajući pornografiju, i verovatno izgubio svoj život onakav kakav je bio". Ova žena smatra da partnerova sklonost ka onlajn pornografiji nije dobra stvar: "On je oduvek voleo onlajn pornografiju, što je za mene bilo OK dok nije prestao da spava i postao pomalo depresivan. Ostajao bi budan i sam do tri ujutru. Sedi beskorisno posmatrajući te slike kako prelaze preko ekrana. Rekla sam mu da to mora da je užasno. Njegov odgovor je bio da podstiče lupanje njegovog srca. Kao i vožnja bicikla, odgovorila sam mu. Kako to može toliko da ga zabavlja? Nemam pojma".

Veliki broj žena izjavljuje da pornografija, posebno onlajn, predstavlja smetnju intimnosti. Ona može predstavljati barijeru između dvoje ljudi. Jedna žena izražava svoje mišljenje: "Internet pornografija vas zaista lišava istinske intimnosti. Teško je osecati se dobro u seksu ako vaš partner samo proširuje svoje sajber zadovoljavanje na vaše telo. Možda muškarci koji su toliko opsednuti treba da izađu iz svog sebičnog samostimulišućeg sveta i da učine da se njihove žene osete kraljicama njihovih srca i kreveta".

Upotreba pornografije može biti izazovan način da se začini nečiji seksualni život, ali to uzima i emocionalni danak. Zanimljivo je da emotivne nevolje koje doživljavaju pojedinac ili par imaju više veze s moralnim i društvenim sistemom vrednosti osobe negoli sa stvarnim kvalitativnim i/ili kvantitativnim aspektima gledanja. Štaviše, veću grižu savesti osećaju oni koji ponekad pogledaju neki film ili sajt nego oni koji to rade neprestano.

I stručnjaci različito razmišljaju. Za neke, pornografija je neprilična i uvredljiva i ne može nadoknaditi ništa. Za druge, predstavlja bezopasnu razonodu, hobi za oslobađanje seksualne energije. Stjuart Klajn kaže da konflikt može nastati "ako jedan partner nalazi da je stimulišuća, dok je drugi smatra uvredljivom". Ovo nije jedini način na koji pornografija može stvoriti emotivno ratište, kaže Klajn. "Nije neobično za partnera koji ne koristi pornografiju da se upita o motivima svog partnera. Oni se mogu zapitati: Šta će mu to? Zar ga ne uzbuđujem dovoljno?"

	Velaskez, Venera sa ogledalom

Džon Huk sumira osećaj neadekvatnosti s kojim se žene mogu suočiti: "Ona može osećati da se ne može takmičiti sa slikama žena koje ne postavljaju zahteve, a uvek su seksualno dostupne". Drugi tvrde da suviše jaka vezanost za pornografiju može odvući od "istinskih" odnosa: Postoje ozbiljni unutrašnji konflikti, od kojih je većina povezana s učenjem nalaženja zadovoljenja u realnosti (koja nikad nije savršena). Ne smemo zameniti fantazije (koje mogu biti onoliko savršene koliko mi umišljamo da jesu) za realnost. Veze zahtevaju bliskost u stvarnom svetu, dok pornografija predstavlja slike i reči na nekoj stranici. Nisu problem vreme i energija posvećeni pornografiji, već što to vreme i seksualna energija nisu izraženi unutar veze da pojačaju zajedničko uživanje i uzbuđenje. Kada se koristi u samoći, pornografija je brzi seksualni "fiks", zamišljeno valjanje po senu sa "upoziranim i ofarbanim predstavama fantazije". S druge strane, ovo ne treba da znači da je poželjna suprotna težnja za potpunim odbacivanjem i potiskivanjem seksualnosti. I ta krajnost može imati negativne kako društvene, tako i lične posledice. Vilhelm Rajh je još pre 70 godina govorio da je seksualna politika ključna kako za razumevanje fašizma, tako i za borbu protiv njega. Ugrađujući u decu seksualne inhibicije i strahove, patrijarhalna porodica tog vremena proizvodila je identifikaciju s autoritarnim imperijalizmom države. Seksualno potiskivanje, po Rajhu, pored ekonomske eksploatacije, proizvodi konzervatizam, strah od slobode i ne samo pasivnu submisivnost nego i aktivnu podršku autoritarnom poretku. Potisnuta seksualnost se obrće u snažnu neodređenu žudnju prema mističnim idealima nacije, dužnosti, časti, religioznosti i materinstva - simbolima koje potpuno eksploatišu određene ideologije, uključujući i nacističku.

Na ličnom planu, činjenica je da seks ostavlja trag, ne samo na psihu, već i na samo telo. Istraživači su počeli da ispituju njegove efekte na gotovo svaki deo tela, od mozga, preko srca, do imunog sistema. Ispitivanja pokazuju da uzbuđivanje i aktivan seksualni život mogu dovesti do dužeg života, zdravijeg srca, poboljšane sposobnosti za odupiranje bolu, snažnijeg imuno sistema, čak i zaštititi od određenih vrsta raka, da i ne pominjemo smanjivanje nivoa depresije.

Dakle, idealno i blagotvorno bi bilo ostvariti potpunost ljubavne i seksualne veze s realnim partnerom. Kad se uzme u obzir koliko se time oplemenjuje čitav život, sve one ode ljubavi, bezbrojne pesme, priče, sonate, balade i skrivene lične poruke zaista nisu smišljane uzalud.

+ Preporučujemo