www.gay-serbia.com |
|
"Politika", 3. decembar 2003. ZAŠTO SVAKA TREĆA ŽENA TRPI NASILJE SVOG PARTNERA DŽELATI IZ TOPLOG GNEZDA
Ovo su neka od pitanja koje je na adresu lepše polovine Srbije poslao Autonomni ženski centar, povodom međunarodne kampanje pod nazivom "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" koja se realizuje u više od sto zemalja sveta. A ovogodišnji zajednički imenitelj ove kampanje koja se u SCG, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji realizuje kao zajednička akcija ženskih nevladinih organizacija nosi poruku "Zašto ih nema među nama?" i ima za cilj da podseti da se 60 odsto svih ubistava u Srbiji dešava u "toplom porodičnom gnezdu". "Privatna stvar" žrtve i dželata Iako su članice ženskih nevladinih organizacija uložile veliki napor da član 118a, kojim se inkriminiše nasilje u porodici, postane sastavni deo Krivičnog zakona Srbije, koji je do tada agresiju tumačio kao "privatnu stvar" dželata i njegove žrtve, osnivač i koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević žalosno konstatuje da ova zakonska mogućnost nije mnogo uticala na odluku žena da svog agresora izvedu pred lice pravde: "Iako nam je praksa dokazala da u porodicama, u kojima je agresija 'moneta za komunikaciju' deca uvek imaju ožiljke na duši, čak iako nemaju modrice na telu, najveci broj žena odustaje od krivičnog gonjenja pod obrazloženjem 'neću valjda oca moje dece da oteram u zatvor'. Znam da to zvuči paradoksalno, ali nasilje u porodici je prepuno paradoksa. Kako biste inače protumačili podatak da žene žrtve nasilja u proseku sedam puta odlaze i vraćaju se svom agresoru dok definitivno ne reše da ga napuste ili tvrde da ostaju u braku zbog dece, a tu istu decu njihov partner premlaćuje do smrti? - Splet patrijarhalnih, psiholoških, socijalnih, ekonomskih, ali i iracionalnih razloga kumuje ženinoj odluci da ostane u začaranom krugu nasilja, a odgovor koji najčešće čujete na pitanje: "Zašto?", obično je varijacija na temu opravdanja: "Zato što sam mislila da će se on vremenom promeniti, da će ga radanje deteta učiniti boljim čovekom, da ce ga neka 'dobra vila' opametiti..". Drugi razlog ima decu kao zajednički imenitelj i barata s motivima "da deca imaju oba roditelja, da rastu uz oca.."., a treći razlog je ekonomska zavisnost od muža i nedostatak zakonske regulative koja bi agresoru zabranila pristup žrtvama. U praksi se često dešava da se žena sa decom iseli iz sopstvenog stana, sa obrazloženjem "samo da ga više ne gledam", ne razmišljajući da je on taj koji mora da napusti stan - objašnjava Vesna Stanojević. Zamena teza Komentarišući podatak izveden iz ove studije da čak trećina osoba iz bliske okoline nasilnika podržava njegovo ponašanje, a da zanemarljiv procenat značajnih emotivnih figura iz ženinog psihološkog okruženja pruža podršku ženinoj odluci da život nastavi bez njegovog prezimena, naša sagovornica ističe da je psihološka "zamena teza" i pogrešno imenovanje stvari događaja omiljena "društvena igra" u našoj patrijarhalnoj sredini. - Lepa, obrazovana i uspešna žena u našoj sredini ne smatra se potpunom ako uz tu ženu ne ide i muškarac, a najveći pritisak na devojku da stane pred oltar vrše upravo one majke koje su žestoko patile u sopstvenim brakovima. Ako žena ude u vezu s muškarcem koji je ljubomoran, posesivan i prek, sva je prilika da će joj neka baba, tetka, strina ili ujna objasniti da je "ljubomora dokaz ljubavi", a ne patologije, a od te ideje do krilatice "ko se bije, taj se voli" nema velike kilometraže. Dete najčešće samo "zacementira" tu patologiju. A odgovor na pitanje - zašto žene trpe nasilje, često leži u tome što ona nema podršku bliskih žena iz sopstvene porodice, koje joj umesto razumevanja, "pevaju pesmicu" obično satkanu od stihova tipa "I ja sam trpela batine da bih tebe izvela na pravi put", sa alternacijama u stilu "Važno je da on dobro zarađuje, gde bi sama sa dvoje dece, on je dobar otac, takav je samo kada popije, svi muškarci imaju svoje 'žute minute', bio mu je loš dan..". I na kraju, ona to počinje da prihvata kao aksiom, zaključuje Vesna Stanojević. |