www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
|
Candy came from out on the island Walk on the Wild Side, Lou Reed
|
Guardian,
31. maj 2003. Mark Simpson Godinama je bez diskografske kuće, i ništa sa Morrisseyem nije kao što bi trebalo da bude. Ali novi dokumentarac govori da on nije više tako žalostan. "Gde obično živite?" pita mladi brica sa keceljom oko pasa, pokušavajući da započne uljudnu konverzaciju dok sređuje notorne zulufe na licu kojeg se mnogi ne sećaju, ali koje je šokantno dobro očuvano uprkos njegove 43 godine. "Obično živim u LA," odgovara Morrissey. "Ako se to može nazvati normalnim životom." Brica se smeje, ali ne kapira. "veseo grad, zar ne?" "Aha," odvraća Morrissey. "Ali ja nisam." Siroti berberin bori se sa Morrisseyevom kosom kao i sa njegovim humorom na sopstveni račun. "Moram ja to da sredim," kaže Moz i uzima brijač, naslanja se na ogledalo i stručnim potezima trimuje i doteruje najpoznatiji pompadour popa od Elvisovih dana. Iako možda nije veliki i blistav kao nekada, on je, kao i njegov vlasnik, odmah prepoznatljiv, nepogrešiv i objašnjiv jedino samom Morrisseyu. Uprkos tome što je bez diskografske kuće još od 1997, a u dobrovoljnom egzilu u Los Anđelesu od početka 1990ih, Morrissey, bivši frontman/rock/pop diva Smithsa, sada solo umetnik od njihovog razlaza 1987, predstavlja sinonim za vrstu slave, poštovanja i ljubavi koji su u današnje vreme retki, kao i Mozove svirke u Britaniji. Umesto da bude poznat zato što je poznat, Morrissey je poznat zato što je Morrissey. Iako je sumanuto retro kao i njegova frizura, to je stanje na kojem mu mnoge slavne ličnosti danas zavide, ili mu se makar dive, kao što to pokazuje gomila poznatih fanova, među kojima su JK Rowling, Alan Bennett, Chrissie Hynde, Kathy Burke, Will Self i Noel Gallagher, koji su pojurili da Morrisseyu odaju priznanje u dokumentarcu stanice Channel 4 pod nazivom "The Importance Of Being Morrissey". Na Morrisseya gledaju kao na poslednjeg apostola popa, preživelog iz perioda kada je pop muzika bila sve što postoji i sve što se moglo poželeti. Kao što svako dovoljno mlad da se seti tog vremena zna, seks, droga i materijalizam slaba su zamena za pop muziku. Pop muziku je kreirala čitava generacija mladih ljudi, dajući joj smisao i značaj. Ali niko joj nije dao toliki smisao kao Steven Patrick Morrissey, koji je sedamdesete proveo u svojoj spavaćoj sobici slušajući New York Dolls i Sandie Shaw i pitajući se kako da postane ta čudna, transfigurisana stvar - pop zvezda. Ali ne zato što je želeo da mu se dive, već zato što je želeo osvetu. Kada se 1983. pojavio pred zapanjenom publikom u lirično-harmoničnoj ljubavnoj vezi za Johnyjem Marrom u obliku The Smiths, uspeo je da - fatalno - ispuni obećanje popa. On je jednostavno bio najzabavnija, najtužnija, najpametnija, najslađa, najkobnija stvar koju ste ikada čuli i videli. Očigledno vanzemaljska, nezdrava kreatura koja je tokom izvođenja pesme William It Was Really Nothing u emisiji Top Of The Pops rascepala košulju ispod koje je na mršavim grudima pisalo "MARRY ME", nikada neće biti ista, ali necemo ni mi. Najvećim delom protekle decenije pravili smo se da smo iznad njega, ali stiče se utisak da pocinjemo da se suočavamo sa činjenicama. NME, njegov zakleti neprijatelj još od početka 1990ih, prošle godine ga je izglasao za "najuticajnijeg muzičara u istoriji". Čak je i Sun zaključio da je prikladno da objavi hvalospevni prikaz njegove prve svirke u Britaniji u poslednjih nekoliko godina, i da objavi da se Morrissey zvanično "vratio na scenu". Ali, upravo su muškarci bili ti koji se nikada nisu oporavili od Morrisseya - poslednje dve dekade britanske muškosti oblikovao je upravo on. Kumovao, bolje rečeno. Njegov period Smithsa, era hermafroditske lepote i narcisoidnosti stvorio je Novog Čoveka; njegovi rani solo radovi, s preokupacijom gangsterima, bokserima i "low-life" kreirali su Novog Momka - i mada umetnički nastrojenog i strasnog, ono što je usledilo bilo cinično i komercijalno. Stoga i ne čudi što su njegovi fanovi većinom muškarci, mahom heteroseksualni, svi redom strasno, stravično zaljubljeni u njega, spremni da dobiju batine od telohranitelja samo da bi ga zagrlili i poljubili na bini. "Spavao bih s njim kad bi to zatražio od mene," rekao mi je jedan obožavalac na Mozovoj svirci. "Moja devojka bi to razumela," dodaje. "I ona je Morrisseyev fan." Naravno da bi razumela. Poslednje veliko pojavljivanje Morrisseya na britanskoj televiziji bilo je 1987. u emisiji South Blank Show, čime je užasno precizno predvideo smrt pop muzike. U novom dokumentarcu, osim snimaka sa njegove svetske turneje prošle godine, videćemo Moza na motoru, Moza u Jaguaru kabrioletu, Moza u svojoj kuci u Holivudu, Moza kako pije caj sa relativno odvaljenom Nancy Sinatrom. Dok nam pokazuje kroz svoju kuću u Holivudu, objašnjava a oči mu se cakle: "Sagradio ju je Clark Gable za Carole Lombard. Ali ona je umrla onog dana kada je dobila ključeve." U jednom trenutku se čini da pokušava da nam kaže da je iznad nas, iznad Engleske, koja je tako loše postupala prema njemu; u drugom, zove nas da dođemo po njega i spasemo ga. "Nisam se aklimatizovao," kaže i čkilji u sunce iznad LA. Na televiziji, Morrissey deluje kao neko ko je dizajnirao svoju stidljivost, kao i frizuru, i pretvorio je u elegantno oružje. I pored toga, on je zadržao razumljivi strah stidljive osobe da bi drugi ljudi mogli da ga kompromituju, kontaminiraju. "Nikad se ne javljam na telefon," objašnjava; umesto toga, sa svojim prijateljima i saradnicima komunicira faksom. Sama pop muzika kao da je neka vrsta velike faks mašine: "Ušao sam u ovaj biznis jer je to sjajan način da se komunicira s ljudima, bez potrebe da koristite telefon." I tako, kad mu je jedan obožavalac izbezumljeno rekao, "hoću da ti se zahvalim što si toliko usrećio mene i moje prijatelje," Moz odgovara, "Pa, to mi baš nije bio cilj " Knjiga Marka Simpsona "Saint Morrissey" izlazi krajem godine u izdanju SAF Publishing. Dokumentarac "The Importance of Being Morrissey" emitovace se na C4, 8 juna u 11.15pm.
The rain falls hard on a humdrum town How can you stay with a fat girl who'll say : 2. THIS CHARMING MAN Punctured bicycle When in this charming car Why pamper life's complexities
A jumped-up pantry boy I would go out tonight Oh, la-la, la-la, la-la, this charming man ... A jumped-up pantry boy He knows so much about these things
(Dosl. sveštenik u baletskoj suknjici. Preneseno - autovani sveštenik) I was minding my business A scanty bit of a thing The monkish monsignor The vicar in a tutu The next day in the pulpit In the fabric of a tutu 4. PICCADILLY PALARE Off the rails I was and The Piccadilly palare We plied an ancient trade (No, no. No, no, no. You can't get there that way. Follow me...) The Piccadilly palare So why do you smile Pesma govori o gej eskortima i u njoj se upotrebljavaju reči londonskog gej slenga šezdesetih: eek - lice 5. HE KNOWS I'D LOVE TO SEE HIM He Knows (he knows) He knows, he knows He knows, he knows Oh, my name still conjures up deadly deeds "You're just another person in the world I said : "I know I do" He doesn't know ... |
