Vjeran Miladinović alias Merlinka

Poslednji intervju dat nedeljniku SVET

Nakon desetine hiljada muškaraca sa kojima je bio Vjeran Miladinović, penzionisana Merlinka je nedavno objavila autobiografiju koja je izazvala žestoke reakcije

VOLEO BIH DA UPOZNAM ČEDU JOVANOVIĆA, STOIČKI JE PODNEO TO ŠTO SU GA PROGLASILI "GEJ IKONOM"

Đindić dok je još bio dečak, idući u školu, često je morao da prolazi kroz dvorište moje pokojne baka Kadivke. Sigurno će se on setiti toga, ako ovo bude čitao.

"Napisao sam biografiju koju sam posvetio ženi i kurvi u meni - Merlinki. Posvetio sam je i muškarcu koga sam najviše voleo - Tiboru. Ovekovečio nečovečan i koristoljubiv odnos majke Tereze Strmecki, oca Miladinović Miodraga i brata po ocu Miladinović Nebojše prema meni. Svima ću im lično poslati svoju knjigu sa posvetom punom mržnje i sa željom da svako od njih doživi što težu i ružniju sudbinu. Ovo što sam napisao o njima je moja lična osveta", počinje priču najpoznatiji balkanski transvestit koji je i do sada svojim ekscentričnim i teatralnim nastupom izazivao pažnju javnosti. Jedni su mu odavali priznanje zbog hrabrosti i iskrenosti, drugi su se zgražavali govoreći da je svako njegovo javno obraćanje propraćeno bujicom vulgarnih izraza i pričom koja može da ima negativan uticaj. "Moj otac je tukao i rođene sestre zbog imovine koju je bez njihove saglasnosti hteo da proda", nastavlja priču Vjeran Miladinović - Merlinka. "Zbog pakla u kome sam živeo, moje detinjstvo je trajalo veoma, veoma dugo: čitavih sto godina. Uplašen i razočaran u svog oca, molio sam sve svece da mi pomognu da što pre odrastem, da bih mogao da pobegnem od njega. Ne osetivši toplinu porodičnog gnezda u detinjstvu, kasnije mi nikada nije palo na pamet da svijem svoje. Srećan sam što imam svoj mir. Sada sam zreliji, pametniji, znam šta hoću."

Penzionisao se sa završetkom NATO agresije

"Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana kurva", objašnjava on. "Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno. Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Da tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: Nizak moral - visok standard. Porok kome je ogromna većina nas sklona. Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje."

Veliko interesovanje je izazvala i njegova biografija. Istina, za sada su reagovali samo neki od "junaka" koji se pominju u Merlinkinoj biografiji. Na prvom mestu je Tibor, njegova, kako kaže, najveća ljubav i inicijalna kapisla svega onoga što mu se kasnije dešavalo u životu. "Pitam se da li Tiboru da pošaljem knjigu na zrenjaninsku adresu, gde je nekada živeo ili na novosadsku gde sada živi. Kada sam mu saopštio da ću mu posvetiti značajan deo u knjizi, on se naljutio i rekao mi da nemam pravo da koristim njegovo ime. Ne bi to bila prava biografija da ga nisam pomenuo, jer sam pre nego što sam ga upoznao bio anoniman i diskretan. On je razneo ljušturu moje intimnosti. Uostalom, nije on patentirao to ime. Ne može me tužiti jer nije protivzakonito reći da si u nekoga bio zaljubljen..."

Ni Likani, takode poznatom transvestitu i Merlinkinoj koleginici sa ulice, nije drago što se njeno ime našlo na stranicama ove knige. Među prvima je reagovala, pominjala čak i tužbe, ali to ne deluje uznemirujuće na Vjerana. "Istina, malo sam u sukobu sa Likanom", priznaje naš sagovornik i nastavlja: "Ona je jedina koja je tragično shvatila to što sam napisao.

Prostitutka se ne nudi

Od ostalih, koji se pominju u biografiji, nisam čuo negativne reakcije. Jesam upotrebio malo žešće reči nazivajući Likanu tarantula, južnoafrički pauk, guzati nimfoman, reketaš, ali nisam imao nameru da je ocrnim. Ma, nije ona ljuta zato što se uvredila, nego se plaši da će neko da je uhapsi zbog toga što sam napisao da je makro i reketaš. Rekao sam joj: 'Sestro slatka, nemoj da se plašiš, pa ovo je romansirana autobiografija.' Bilo je nekih prigovora da sam iskoristio svoju životnu priču i priču mojih drugarica transvestita da bi sada zaradio veliku svotu novca. One misle da ću da zaradim 200.000 evra. Bilo je čak i nagoveštaja da će da me tuže, ali nemaju pravnog osnova jer sam koristio samo njihove nadimke. Kada sam ja počeo da se bavim prostitucijom '89. godine, policija nas nije jurila i bilo nam je neuporedivo lakše. Prvi put sam osetila loš odnos policije '98. godine kada sam bila osuđena na zatvorsku kaznu od sedam dana zato što sam se navodno nudila nepoznatim muškarcima. Zar ta formulacija nije dovoljan dokaz da tada nisam počinila protivzakonito delo. Kako bi bilo kada bi nekoga osudili zato što je ubio nepoznatu osobu ili opljačkao nepoznatu radnju. To više ne 'drži vodu'. Pre svega, prostitutka se nikada ne nudi, ona je dvonožna tezga, ulična roba koju potencionalni mušterija bira. Mušterije prilaze i nude novac, pa bi bilo logično da i oni odgovaraju. Za prekršaj načinjen prostituisanjem potrebna su dva aktera, i oba moraju da budu poznata. Pa ako ćemo iskreno, ispod prozora ne stenju samo kurve, nego i mušterije ispuštaju krike i na taj način uznemiravaju usnulu okolinu."

Na pomen policije Vjeran menja raspoloženje i povišenim tonom nastavlja da govori: "Kada sam bio u zatvoru u Padinskoj Skeli, sviđali su mi se muškarci, a nije mi bilo dozvoljeno da se j... sa onim ko mi se dopada jer tokom noći dođe čuvar, probudi zatvorenike i pita: 'Da li te neko tera da spavaš sa njim?' To je drsko, bezobrazno i cinično! To znači da sam od strane policije bio prisiljen da seksualno apstiniram mimo svoje volje i na taj način mi je naneta velika duševna bol. Zatvorenike posećuju partnerke, imaju pravo na krevet, a zašto je nama zabranjeno. Navodno, izolovali su nas u Padinskoj Skeli da nas ne biju ostali zatvorenici. To je laž, prema meni su se ostali zatvorenici odnosili izuzetno korektno. Moje drugarice su ranije uspele nekako da se na kvarno 'ogrebu' i imale su divna seksualna iskustva sa ostalim zatvorenicima. Ko želi da bude izolovan, neka se sam izjasni. Ako se, ne daj bože, desi da ponovo odem u zatvor, ja ne želim da me izoluju, nego hoću da budem sa heteroseksualno nastrojenim muškarcima. Ili, neka nam onda dozvole da nam u posetu dolaze naši jebači koji nisu u zatvoru. Hteli to ili ne, moraćemo da se uskladimo sa evropskim standardima i zakonima, a poznato je da Evropska unija ne dozvoljava diskriminaciju na osnovu seksualnog opredeljenja."

Kada smo se već dotakli politike na indirektan način, Vjeran je izneo i svoje mišljenje o stavovima nekih političkih partija po pitanju prava homoseksualaca. Prisećajući se napada na sedište Koraćeve stranke i novinskih natpisa koji su se tada mogli pročitati, Vjeran kaže: "Svi su se nešto okomili na Koraća. Nisam imao priliku da ga upoznam, nije mi poznato šta misli o homoseksualcima. Ima mnogo priča, neproverenih informacija, ali ništa ne bi bilo loše u tome da Korać podržava prava homoseksualaca. Ne samo Korać, to bi trebalo da rade i ostale političke partije. Ne želim da budem zlurad, ali svi mi ćemo morati da se povinujemo odlukama i zakonima Evropske unije koja itekako toleriše ljubav između osoba istog pola."

Politika ga ne interesuje

Pre letnje pauze, lider radikala je za skupštinskom govrnicom u svom izlaganju rekao da je homoseksualizam bolest, a nikako seksualno opredeljenje, jer u tom smislu čovek može samo da se opredeli za seks ili za apstinenciju. "Imao sam tu sreću ili nesreću da čujem taj njegov govor, ali zbog toga ni malo nisam ljut na Šešelja. On ima pravo na svoje mišljenje. Njemu je svojstven malo žešći nastup, ali sam siguran da ne bi bio toliko radikalan kada bi došao na vlast. Šešelj je veoma pametan i volim da gledam njegove rasprave jer su dinamične, ubojite, ali ja nisam kompetentan da sudim da li govori istinu. Bilo bi mi žao da Šešelj nestane sa političke scene. Toliko mi je simpatičan da nemam nameru da se naljutim na njega i pored toga što je protivnik prava homoseksualaca."

Pred sam kraj razgovora Vjeran je naglasio da ga politika nikada nije zanimalia niti je imao vremena da se njome bavi. Imajući u vidu isključivo fizički izgled, ne želeći da komentariše političke stavove, Vjeran izdvaja Čedu Jovanovića kao najsimpatičnijeg političara. "Čeda je veoma lepa i harizmatična osoba. Imam mnogo iskustva koje mi daje pravo da kažem koji muškarac je lep. Čeda ima lepe oči, dopada mi se njegova boja glasa. Čuo sam da je u prirodi još i lepši nego na fotografijama ili na malim ekranima. Voleo bih da ga upoznam. Stoički je podneo to što su ga proglasili 'gej ikonom' i što napaljeni muškarci šize i pate za njim.

Poznato je da je Zoran Đindić iz topličkog kraja. Negovo selo Prekopuce je svega tri-četiri kilometra udaljeno od Bresničića, sela u kome sam ja proveo rano detinjstvo. Imao sam školsku drugaricu koja se zove Antonijević Dragica, a Đindić je bio njen prvi komšija. Dok je još bio dečak, idući u školu, često je morao da prolazi kroz dvorište moje pokojne baka Kadivke. Sigurno će se on setiti toga, ako ovo bude čitao. Mislim da sam ga viđao, bio je veoma lep mladić u to vreme."